Repetitivno ponašanje fokusirano na telo (BFRB)

Sadržaj teksta

Repetitivno ponašanje fokusirano na telo je više od loše navike. To je ponašanje koje se ponavlja i predstavlja intenzivan poriv za grickanjem, žvakanjem, čupkanjem delova tela, što može prouzrokovati ozledu.

Procenjuje se da svaka 20. osoba pati od ove vrste poremećaja, iako mnogi slučajevi ostaju nedijagnosticirani. BFRB nisu uključeni u Dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja (DSM-5), već potpadaju pod  „druge određene opsesivno-kompulzivne i srodne poremećaje“.

Repetitivno ponašanje fokusirano na telo se ne smatra oblikom samopovređivanja, poput sečenja. Osobe sa BFRB obično pribegavaju ponavljajućem ponašanju kako bi se oslobodile stresa i kroz vrstu uživanja postigle zadovoljstvo, a ne da bi namerno naštetili sebi. Iako mogu rezultirati telesnim ozledama, to je nenamerno.

Kod koga se najčešće javlja repetitivno ponašanje fokusirano na telo (BFRB)?

Naučnici još uvek pokušavaju da shvate ovaj poremećaj. Zna se da su u njegov nastanak uključeni geni i da ako neko u vašoj porodici ima BFRB veća je verovatnoća da ćete ga i vi imati.

Ostali faktori koji mogu uticati na razvoj BFRB jesu: osobine ličnosti, količina stresa kojoj je osoba izložena, iskustva iz detinjstva, uzrast u kojem se simptomi pojavljuju.

Generalno gledano, u najvećem broju slučajeva prvi simptomi se javljaju oko puberteta i to češće kod žena nego kod muškaraca.

Vrste ponašanja koje se definišu kao repetitivno ponašanje fokusirano na telo (BFRB)

Dermatilomanija

Dermatilomatija je „čačkanje” kože, stanje kada ne možete da se uzdržite, a da ne čačkate bubuljice, kraste, kvržice, čak i zdravu kožu. Većina nas se s vremena na vreme počeše ili istisne neku bubuljicu, naročito ako imamo problematično lice ili kožne bolesti poput ekcema.

Međutim, ono što karakteriše dermatilomaniju je neugodan osećaj da jednostavno ne možete prestati sa tim što radite.

Ove radnje se najčešće obavljaju nesvesno, u trenucima dosade, gledanja televizije. Područja koja su najčešće zahvaćena su lice, ruke i noge, ali često i skalp, a nakon diranja ostaju kraste i ožiljci.

Ne zna se šta je pravi uzrok, ali se zna da pojavi ovog ponašanja prethodi visok intezitet emotivnog ispoljavanja, emotivna napetost, često i bes.

Ljudi koji imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) imaju i veću verovatnoću da pate od dermatilomanije. Najčešće je povezana sa trihotilomanijom i telesnim dismorfičnim poremećajem, pa je potrebno što pre dijagnostifikovati problem i početi sa terapijom.

Dermatofagija

Dermatofagija u bukvalnom prevodu znači “jedenje kože.”

To je stanje koje prevazilazi grickanje zanoktica ili povremeno žvakanje prsta, nije navika ili tik, već poremećaj. Osobe sa ovim poremećajem grizu i jedu kožu, koja ostaje krvava i u mnogim slučajevima inficirana. Koža se na zahvaćenim delovima prepoznaje po tome što je oštećena, na njoj su vidljivi ožiljci, žuljevi i promena boje. Najčešće su oštećene ruke i prsti, ali mogu biti oštećeni i ostali delovi tela.

Onihofagija- najčešće repetitivno ponašanje fokusirano na telo

Onihofagija je stručan naziv za grickanje noktiju. Ovo je najčešći oblik repetitivnog ponašanja od kojeg pati svaka treća osoba na svetu.

Pored oštećenja noktiju i kože okolo, ova ružna navika može dovesti i gnojne upale zanoktica, do oštećenja zubne gleđi i desni, stomačnih infekcija, probavnih tegoba. Grickanje noktiju najčešće počinje u ranom detinjstvu i može se nastaviti tokom adolescencije i u odrasloj dobi, mada se ovakvo ponašanje najčešće smanjuje ili prestaje sa godinama.

Onihofagija nam otkriva da kod deteta postoji nesklad u komunikaciji sa roditeljima, ali i sa sredinom. Ukoliko dete gricka nokte to može biti znak da se oseća nesigurno, ugroženo i neprihvaćeno.

Baš zbog toga je veoma važno naglasiti da roditelji nikako ne bi smeli decu kažnjavati zbog ove navike i pretiti im, jer to ne samo da ne pomaže, već može dovesti i do pogoršanja, ali i do nastanka nekih novih loših navika.

Onihotilomanija

Kod ovog poremećaja bolesnici kidaju i uništavaju nokte na rukama i nogama, što dovodi do deformacije, a mogu se videti i krvarenja ispod nokta.

Najčešće se javlja kod bolesnika koji po navici potiskuju kožicu na jednom noktu, uzrokujući distrofiju nokta tokom njegovog rasta.

Empirijski podaci o ovom problemu nisu brojni, ali postoji nekoliko izveštaja o tome u psihološkoj i u dermatološkoj literaturi. Komplikacije ovog poremećaja su slične onihofagiji.

Morsicatio Buccarum

Ovo je stanje kod kojeg osoba gricka i žvaće unutrašnjost obraza, tj. bukalnu sluznicu. Tokom vremena dolazi do pojave otoka sluznice i nastanka ranica, sluznica zadebljava i deluje kvrgavo, što osobu obično tera da je gricka i žvaće još više.

Većina ljudi je svesna ove navike, ali je izvodi potpuno nesvesno.

Ova pojava je prilično česta i smatra se da se javlja kod 1 od  800 odraslih osoba.

Češća je kod ljudi koji se suočavaju sa stresom ili nekim psihološkim stanjima, prevalenca kod žena je dva puta veća nego kod muškaraca i 2-3 puta je češća kod osoba starijih od 35 godina.

Morsicatio Labiorum

Ovo je stanje u kojem osoba ima jaku potrebu da grize, žvaće ili sisa usne. Posle nekog vremena  na izgriženim usnama se može stvoriti gruba, bela, sivkasta ili žuta skrama. Često iza ovog ponašanja postoje osećanja sa kojima osoba treba da se suoči, pa razgovor sa psihologom može biti od velike pomoći.

Morsicatio Linguarum

Neki ljudi žvaću bočne ivice svog jezika, a ovo stanje je mnogo rasprostranjenije nego što mislite.

Kao i prethodne dve vrste, Morsicatio Buccarum i Morsicatio Labiorum, izazvano je najčešće stresom.

Stomatolog vam može izraditi specijalnu navlaku koja pokriva zube i štiti jezik, usne i bukalnu sluznicu (zavisno od problema) od fizičkog oštećenja.

Međutim, obzirom da se u osnovi sva tri poremećaja nalazi stres, treba naći efikasan način da se on umanji.

Rinotileksomanija

Rinotileksomanija je medicinski naziv za čačkanje nosa.

Indijski lekari Andrade i Srihari sa Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje i neurologiju su za svoje istraživanje rinotileksomije kod tinejdžera dobili tzv. IG Nobelovu nagradu, koja se dodeljuje za najneverovatnija istraživanja.

Od 200 ispitanih tinejdžera gotovo svi su naveli da čačkaju nos u proseku 4 puta dnevno, a čak 20% je smatralo da sa tim ima ozbiljan problem.

Većina je odgovorila da čačka nos da bi se oslobodila svraba ili očistila nozdrve, ali je čak 12% odgovorilo da čačka nos iz zadovoljstva.

Jedno istraživanje iz 2006. godine je pokazalo da čačkanje nosa pogoduje širenju bakterija i da osobe koje pate od rinotileksomanije češće imaju Staphylococcus aureus u nosu i grlu.

Trihotilomanija

Trihotilomanija je poremećaj koji karakteriše snažna potreba za čupanjem sopstvenih dlaka.

Nakon što isčupa dlaku, osoba oseća veliko zadovoljstvo i olakšanje.

Dlake se mogu čupati sa bilo kog dela tela. Neke osobe čupaju jednu po jednu dlaku, dok neke imaju poriv da isčupaju ceo snop, što može dovesti do ćelavosti.

Trihotilomanija obično počinje između 10. i 13. godine, četiri puta je češća kod devojčica nego kod dečaka i učestalost u opštoj populaciji je oko 4%.

Kod nekih lica, kod kojih je trihotilomanija izražena u blagoj formi, može biti prekinuta ukoliko se pažnja svesno usmeri na problem. Ali kod nekih, potreba za čupanjem kose može da bude toliko jaka da osoba ne može da misli ni na šta drugo osim na to.

Depresija i anksioznost se javljaju kao pratilac ovog poremećaja, ali mogu biti i primarni u odnosu na trihotilomaniju.

Trihofagija

Oko 50% osoba koje čupaju svoje dlake (trihotilomanija) ima potrebu da isčupane dlake stavi u usta, a 20% ih i pojede, što je označeno kao trihofagija.

Neki ljudi grickaju samo koren dlake, a neki su su stanju da progutaju ceo snop dlaka. Ponekad je neophodna hirurška intervencija kako bi se iz želuca uklonile nesvarene dlake, zamršene u klupko.

Trihodaganomanija

Trihodaganomanija je grickanje dlake, tj. kose. Kao i kod ostalih vrsta BFRB u osnovi se nalaze negativna osećanja.

Trihotemnomanija

Ovo je opsesivno-komplusivni akt kod kojeg osoba ima hitnu potrebu da ukloni dlake sa tela i uključuje ne samo dlake na skalpu, već i obrve, dlake na rukama, nogama, u intimnoj regiji.

Duboko u sebi osoba veruje da će uklanjanjem dlaka ukloniti i neka neželjena osećanja.

Kako se leče BFRB poremećaji ponašanja?

U lečenju poremećaja koji se klasifikuje kao BFRB najvažnije je sprečiti da ova navika preuzme kontrolu nad životom osobe koja od nje pati.

Postoje razni vidovi terapije koji se preporučuju: tretiranje navika, bihejvioralna terapija, kognitivno-bihejvioralna terapija, lekovi i alternativne metode.

Terapija se uglavnom prilagođava svakom pacijentu ponaosob, a naefikasnijom se pokazala ona koja uključuje nekoliko pristupa.

Misli koje su sastavni deo potrebe za kopanjem, čupanjem, grickanjem su povezane sa zahtevom za kontrolom. Kada se u kontinuitetu ponavlja jedna radnja, osoba koja to radi ima doživljaj da ima kontrolu.

Kada postane svesna šta je uradila onda nastupa faza samookrivljavanja, depresije i doživljaja da nema kontrolu nad sobom.

Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže da osoba osvesti svoja osećanja i misli, što daje veću kontrolu nad njima i nad ponašanjem koje predstavlja reakciju na tu misao.

Ne postoje lekovi posebno odobreni za lečenje BFRB-a, ali neki lekovi mogu pomoći u smanjenju simptoma i lečenju problema koji ih često prate, poput anksioznosti i depresije. To su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i klomipramin.

Postoji i širok raspon holističkih tretmana i izmene u načinu života koji mogu pomoći u smanjenju simptoma BFRB-a.

To su:

  • Masaža
  • akupunktura
  • hipnoza
  • meditacija
  • autogeni trening
  • aktivnosti smanjenja stresa poput vežbanja, vežbi disanja
  • zamena ponašanja, poput žvakanja žvake umesto grickanja i žvakanja noktiju, kose, kože, pletenje umesto kopanja nosa, itd.

U nekim slučajevima u terapiju se moraju uvesti antibiotici ili antimikotici. Oni se koriste za lečenje infekcije koja se već razvila u pogođenom području ili za sprečavanje da do infekcije dođe.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Probiotici-baner-300x300px
INSTA-2-696x696
image1-1-696x696