Zamolite dete da nacrta kišan i sunčan dan. Kiša će da pada tamnim kapima, čika Gliša sam i natmuren. Kad grane žuto sunce i čika Gliša se smeje, oko njega raznobojno cveće i ptičice. Metaforički za kišu vezujemo nešto tužno i sumorno, dok uz sunce radost i sreću.
napisala: Dr Vesna Tepšić – Ostojić, psihijatar
Ovo pokazuje i da smo mi kao ljudska bića neraskidivo vezani za našu okolinu i da ona utiče na nas, na nama je i da se potrudimo da ne budemo „žrtve” vremena. Naš je izbor da li ćemo postojeću situaciju učiniti boljom ili gorom.
Sa psihološke strane može se reći da „sivi oblaci padaju na sivo tlo”. Sa fiziološke strane naša veza sa vremenskim uslovima je direktna i lako merljiva – isptivanjem moždanog odgovora na svetlost i mrak (imitirajući tako na neki način i prirodni ciklus leto-zima).
Kada naše oči detektuju mrak u delu mozga – epifizi dolazi do stvaranja melatonina. Melatonin direktno utiče na količinu spavanja, ciklus budnost – spavanje i nivo energije. Zbog toga kad vam se spava ili želite dobro da se odmorite – zamračite sobu.
Nasuprot melatoninu je serotonin koji se stvara na stimulaciju oka svetlošću. Serotonin pozitivno utiče na raspoloženje, nivo budnosti i energije. Neophodno je iskoristiti svaki ne samo sunčani nego i svetao momenat i izaći napolje.
Od ranih 70tih godina prošlog veka u fokusu istraživača je veza vremena i raspoloženja. U vezu se dovode sniženo raspoloženje i nedostatak energije sa povećanom vlažnošću vazduha i smanjenjem izlaganja Suncu. Nasuprot ovome, nivo energije se podiže, rasploženje popravlja povećanjem izlaganja sunčevoj svetlosti i povećanjem vazdušnog pritiska.
Istraživanja uticaja vremena na raspoloženje izdvojila su vlažnost vazduha, temperaturu i trajanje izloženosti Suncu, kao značajne faktore.
Povećana vlažnost vazduha utiče na smanjenje koncentracije, nedostatak energije i elana, pospanost… Povećanje temperature do prijatne podiže nivo energije, smanjuje anksioznost. Međutim, kod izrazito visokih temperatura ili kod naglog zatopljenja javlja se razdražljivost koja može ići i do uznemirenosti i agresivnosti.
Broj sunčanih sati najbolji je prediktor optimizma.
Što je više vremena provedeno napolju raspoloženje i elan su bolji. I promene vremena, naročito nagle, mogu biti jako neprijatne. Nesanica, razdražljivost ili promenjivo raspoloženje samo su neki od simptoma. Vetar, takođe, ima uticaja na to kako se osećamo. Od prijatnog osveženja u letnjim danima do hladnog, neprijatnog ili čak razdražujućeg ukoliko je jak, na mahove ili isuviše topao.
Ne postoji loše vreme, samo ste se loše obukli norveška je izreka. Treba je uvek imati na umu jer vreme je samo stanje atmosferskih prilika, a ne naš usud. Vreme je onakvo kakvo jeste i na kraju – menja se. Takvog ga treba i prihvatiti. Prilagoditi se. Iskoristiti sve vremenske prilike na najbolji mogući način.
Šetnja po kiši ili dok pada sneg, zašto ne? Izaći napolje nakon oluje i osetiti olakšanje pročišćenog vazduha punog negativno nabijenih jona, baš lepo. Osetiti vetar u kosi ili da zabride uši i nos – može samo da koristi- popravlja raspoloženje i cirkulaciju..
Reakcije na vremenske (ne)prilike su individualne. Razlikuju se od osobe do osobe, zdravstvenog stanja, psihofizičkog opterećenja, doba dana… Međutim, balansirana ishrana, redovna fizička aktivnost, dovoljno vremena provedenog napolju, dovoljno kvalitetnog sna i odmora kao i kvalitetni mehanizmi za smanjenje i prevazilaženje stresa značajno će doprineti smanjenju potencijalnog negativnog uticaja vremenskih prilika na raspoloženje, a time i na kvalitet života.
