Poremećaj ličnosti u opštoj populaciji postoji sa učestalošću od 1 do 3%. Istražuju se genetski faktori, a veliki značaj u objašnjenju njihovog nastanka imaju psihološki faktori u toku rasta i razvoja. Ne postoji specifična terapija, spontana promena je izuzetno retka. Preventiva je najbolji lek. Svesnost da su prisutni među nama i znanje o načinu razmišljanja i funkcionisanja pomažu ranom prepoznavnju i boljoj sopstvenoj zaštiti.
Poremećaj ličnosti je vrsta mentalnog poremećaja u kome osoba ima problem sagledavanja i odnosa prema situacijama, drugim ljudima i sebi samom. Obrazac razmišljanja i ponašanja je krut i neadekvatan bez obzira na situaciju. Dovodi do značajnih problema i ograničenja u socijalnim kontaktima, vezi, na poslu, u školi i porodici. Način ponašanja i razmišljanja je samoj osobi blizak i prirodan i ona zato najčešće problem vidi u načinu kako se okolina odnosi prema njoj.
Na osnovu sličnosti u karakteristikama i simptomima poremećaji ličnosti dele se u tri grupe. Vrlo često osoba sa dijagnostikovanim poremećajem ima simptome i znake najmanje još jednog pormećaja ličnosti.
Poremećaji ličnosti – GRUPA A
Ovo su poremećaji ličnosti karakterisani neuobičajenim ili ekscentričnim razmišljanjima i ponašanjem. Za osobu sa paranoidnim poremećajem ličnosti tipično je postojanje nepoverenja ili sumnje u druge osobe, verovanje da drugi žele da joj naude, emocionalna hladnoća i odbojnost.
Kod shizoidnog poremećaja ličnosti nalazimo nedostak interesa za socijalne odnose kao i njihovo nerazumevanje. Zbog ograničene emocionalne ekspresije izgledaju drugima tupi ili nezainteresovani. Shizotipalni poremećaj ličnosti karakteriše čudno oblačenje, razmišljanje, ponašanje ili verovanja. Nezainteresovani za druge i ne osećaju se dobro u čvršćim vezama sa drugim ljudima. Zaravnjenih su emocija ili je njihov emocionalni odgovor neadekvatan.
Poremećaji ličnosti – GRUPA B
U ovoj grupi se nalaze poremećaji ličnosti za koje je zajedničko dramatično i preterano emotivno razmišljanje i ponašanje. Kod antisocijalnog poremećaja ličnosti nalazimo nepoštovanje drugih, ponavljane krađe i prevare, sukobe sa zakonom, narušavanje prava drugih ljudi, agresivno ili nasilno ponašanje, odsustvo brige za sopstvenu ili sigurnost drugih osoba. Granični poremećaj ličnosti karakteriče impulsivno i rizično ponašanje, nestabilne veze, promenjlivost raspoloženja, suicidalno ponašanje i strah da se bude sam.
Kod osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti prisutna je stalna potreba za pažnjom, preuveličana emotivnost, prevelika osetljivost potreba za odobravanjem drugih ljudi. Raspoloženje je nestabilno i velika je zaokupljenost fizičkim izgledom. Osoba sa narcističnim poremećajem ličnosti veruje da je bolja od drugih – moćnija, važnija, atraktivnija, uspešnija. Preuveličava svoje uspehe ili talente tražeći stalno hvalu i divljenje. Pritom neprepoznavajući osećanja i potrebe dugih ljudi.
Poremećaji ličnosti – GRUPA C
Razmišljanje i ponašanje osoba karakteriše anksioznost i strah. Za izbegavajući poremećaj ličnosti tipična je preosetljivost na kritiku ili odbijanje. Osećanje neadekvatnosti i socijalna izolacija, bojažljivost i stidljivost. Odlika zavisnog poremećaja ličnosti je izražena zavisnost i submisivnost prema drugima, želja da neko drugi brine o osobi, tolerisanje iskorišćavanja od strane drugih ljudi i velika potreba da se započne nova veza odmah po završetku stare.
Opsesivno kompulsivni pormećaj ličnosti karakterisan je preokupacijom redom i pravilima, ekstremnim perfekcionizmom, željom da se ima potpuna kontrola situacije, nemogućnosti odvajanja od neupotrebljivih ili bezvrednih objekata, krutost i rigidnost.
Kako prepoznati psihopatu?
Većina ljudi će prepoznati neke od psihopatskih karakteristika kod sebe. Samo prisustvo ne znači automatski i dijagnozu poremećaja.
Poenta je u njihovom intenzitetu i celokupnom načinu funkconisanja osobe.
Dr Robert Hare je u svojoj knjizi „Bez savesti” ilustrativno i sistematično sabrao karakteristike psihopata:
1. SLATKOREČIVOST I POVRŠINSKI ŠARM – namerna uglađenost, privlačnost, šarmantnost i tečnost govora.
2. OSEĆANJE SOPSTVENE GRANDIOZNOSTI I VREDNOSTI – neargumentovano naduvan pogled na sopstvene sposobnosti, preterano samopouzdanje, jaka tvrdoglavost, arogancija i hvalisavost.
3. POTREBA ZA STIMULACIJOM ILI SKLONOST KA DOSADI – preterana potreba za novim, neobičnim, uzbudljivim iskustvima ili stimulacijama koje izazivaju uzbuđenje, sklonost rizikovanju. Nedostatak samodiscipline ili istrajnosti za zadatke koje oni smatraju dosadnim, nekorisnim ili rutinskim.
4. PATOLOŠKO LAGANJE – može biti različitog intenziteta, u umerenoj formi to je lukavost, prepredenost, prevejanost, tajanstvenost, u eksteremnoj formi to su varalice, lažovi, podmukli, beskrupulozni, manipulativni i nepošteni.
5. VARANJE I MANIPULACIJA – sklonost svakoj vrsti prevare ili obmane drugih kako bi stekli ličnu korist, nedostatak obzira za osećanja i patnju njegovih ili tuđih žrtava.
6. NEDOSTATAK KAJANJA ILI OSEĆANJA KRIVICE – nedostatak osjećanja ili obzira za gubitak, bol i patnju žrtava, ravnodušnost, hladnokrvnost i potpuni nedostatak empatije. Ispoljava se ohološću, prezirom ili omalovažavanjem.
7. PLITKA OSEĆANJA – emocionalno siromaštvo, ograničen opseg ili dubina osećanja.
8. NEOSETLJIVOST I NEDOSTATAK EMPATIJE – nedostatak saosećanja, hladnoća, prezir, bezobzirnost, netaktičniost.
9. PARAZITSKI ŽIVOTNI STIL – nameran, manipulativni, sebični i eksploatatorski način uz nisku motivisanost da započnu ili ispune svoje obaveze.
10. LOŠA KONTROLA PONAŠANJA – izražavanje iritacije, dosade, nestrpljivosti, pretnje, verbalna i fizička agresivnost, nedovoljna kontrola ljutnje i besa, impulsivnost.
11. PROMISKUITETNO SEKSUALNO PONAŠANJE – kratke, površne, mnogobrojne seksualne veze i nasumično biranje seksualnih partnera, održavanje nekoliko veza u isto vreme, stalna tendenca ka navođenju drugih na seksualne aktivnosti ili pričanje s ponosom o svojim osvajačkim uspesima i seksualnim avanturama.
12. RANI PROBLEMI U PONAŠANJU – razne vrste neadekvatnog ponašanja još u uzrastu osnovne škole: laganje, varanje, vandalizam, nasilje nad slabijim, podmetanje požara, drogiranje lepkom, korišćenje alkohola, bežanje od kuće.
13. NEDOSTATAK REALNIH DUGOROČNIH CILJEVA – nesposobnost i ponavljani neuspesi u donošenju i izvođenju dugoročnih planova i ciljeva, nomadska egzistencija, besciljnost.
14. IMPULSIVNOST – ispoljavanje postupaka bez prethodnog promišljanja i planiranja, nesposobnost odolevanja iskušenjima, slaba kontrola nagona i frustracije; ne uzimanje u obzir mogućih posledica svojih postupaka, nepredvidivost, nestalnost i nesmotrenost.
15. NEODGOVORNOST – ne ispunjavaju ili ne ispoštuju svoje obaveze ili dogovore, često odsustvo sa posla.
16. NESPOSOBNOST PREUZIMANJA ODGOVORNOSTI ZA VLASTITE POSTUPKE – kao rezultat nedostatka savesti, negiranje lične odgovornosti i pokušaji manipulacije drugih.
17. MNOGOBROJNE KRATKOTRAJNE (BRAČNE) VEZE – nisu u stanju da budu privrženi bilo kome ili čemu.
18. MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA – problemi u ponašanju u adolescentnom periodu, kriminalne radnje, eksploatacija, agresivnost, manipulacija, bezosećajnost.
19. OPOZIV USLOVNOG PUŠTANJA NA SLOBODU – zbog nepromišljenosti, nepažnje ili neredovnog javljanja zakonskim organima.
20. KRIMINALNA SKLONOST – razne vrste kriminalnih radnji i prestupa, bez obzira na to da li je osoba bila uhapšena ili optužena za njih, osećaj velikog ponosa kad izbegnu kaznu.
Nije virusno, ali nažalost može da se nauči…
„Psihopatizacija” ličnosti predstavlja pojačanje intenziteta psihopatskih osobina. Vrlo često su osobe sa psihopatskim osobinama „oličenje” uspeha, samopouzdanja, poslovnog napretka, privlačnosti… Uglavnom mediji (TV, novine, igrice…) imaju glavnu (negativnu) ulogu u samom procesu. Duža neposredna interakcija sa osobama koje pate od ovog mentalnog poremećaja isto tako doprinosi razvoju psihopatije.
Published on: Nov 23, 2014 at 17:24
updatetd on: Jul 5, 2023 at 10:30