Povratak u dnevnu rutinu

Sadržaj teksta

Vreme godišnjih odmora polako ostaje iza nas. Radovali smo im se i planirali ih još od prošle godine, uživali u njima više ili manje. Stiže jesen i nove radne, školske, fakultetske obaveze… Sunce, pesak, more i planinske vrhove zameniće gužve u saobraćaju, radno vreme, pogled na solitere i često sumorno gradsko nebo.

autor: Dr Vesna Tepšić-Ostojić, psihijatar


Mnogim ljudima se dešava da se nekoliko dana po po­vratku s godišnjeg odmora u svakodnevne obaveze osećaju lošije nego pre nego što su krenuli. Neraspo­loženje, nervoza, nesanica, razdražlji­vost, glavobolja, osećanje umora samo su neke od žalbi tih dana. Prilagođava­nje na nove/stare uslove i svakodnevnu rutinu traje nedelju ili dve.

POVRATAK U DNEVNU RUTINU NAKON ODMORA

Različiti su uzroci zbog kojih se osobe ne osećaju dobro nakon odmora. Po­vratak može teže pasti kad se nakon odmora vidi jasnije ono što inače ne prija i čime smo nezadovoljni u sva­kodnevici. To mogu biti posao, fakul­tet, porodični odnosi… Vreme provede­no na odmoru dalo je privid da je sve u redu, ali i priliku da se odmori, napra­vi distanca, razmisli, donesu odluke, ja­snije vide druge mogućnosti.

Razlog mogu biti i finansijski problemi jer se na odmoru potrošilo više novca nego planirano. Tu je zatim i činjenica da više neće biti toliko slobodnog vreme­na kao ranije i da do sledećeg neće biti prilike da se radi i uživa kao na ovom odmoru.

Po povratku „doček“ može biti loše vreme, mnogo veša za pranje, nagomilarni računi ili prazan frižider.

POSTEPEN POVRATAK

Najteže se prilagođavaju oni koji se sa odmora vrate samo dan ili nekoli­ko sati pre odlaska na posao. Najbolje je svakodnevnici vratiti se postepeno. Sa dužeg odmora povratak je poželj­no planirati dva, tri dana pre počet­ka svakodnevnih obaveza.

Polako se treba ponovo prilagoditi rutini grad­skog života. Neophodno je ponovo prilagoditi ritam spavanja radnom ri­tmu. Nema više dugog noćnog uži­vanja i jutarnjeg razvlačenja. Treba se vratiti uobičajenom vremenu odlaska u krevet koje će obezbediti dovoljno sna za predstojeći radni dan. Vratiti se, takođe, treba i uobičajenom nači­nu ishrane i ritmu obroka..

Prelazak je najlakši ako se krene s onim što se inače radi u slobodno vreme. To mogu biti odlasci na trening, jogu, šetnje, kafa u omiljenom kafiću, kraći izlet ili druženje sa prijateljima. Sa dra­gim osobama treba podeliti utiske sa odmora.

Pričanjem o doživljajima, me­stima, ukusima hrane ili gledanjem fotografija ponovo se proživljava od­mor i na neki način „produžava nje­govo dejstvo“. Iskoristite vreme i za planiranje novog odmora. To može biti neki novi godišnji, ali i vikend van grada ili jednodnevni izlet. Sama činjenica da postoji plan za novi od­mor pomaže boljem prilagođavanju svakodnevici.

POLAKO I NA POSLU

Prvog dana na poslu ne treba očeki­vati od sebe maksimum. Treba po­lako „podizati radnu temperaturu“. Povratak na posao nije samo fizički nego i mentalni. Porazgovarajte s ko­legama šta se dešavalo u vašem odsu­stvu, šta je novo ili se promenilo. Sve što nije neodložno ostavite za nared­ne dane. Izađite s posla na vreme, iskoristite pauzu.

Nemoguće je nado­knaditi sve u jednom danu. Nekim osobama pomaže da se na posao vrate sredinom nedelje. Na taj način prva radna nedelja traje kraće, a vikend je bliži.

PLANIRANJE POVRATKA

Dani pred odlazak na odmor su obično prepuni obaveza i priprema za odla­zak. Kao što se detaljno planira od­lazak trebalo bi isplanirati i povratak.

Čist i sređen stan, plaćeni računi, opeglana garderoba u ormaru za prvih dan-dva, dovoljno namirnica u rezervi da se odmah ne trči u nabav­ku učiniće vaš povratak prijatnijim i lakšim.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Please select listing to show.