Poremećaj pažnje kod odraslih je neurorazvojni poremećaj koji se manifestuje problemom zadržavanja pažnje, hiperaktivnošću i impulsivnim ponašanjem. Može značajno uticati na kvalitet života stvarajući probleme u učenju, na poslu i u odnosima s drugim ljudima.
Poremećaj pažnje kod odraslih (attention-deficit/hyperactivity disorder – ADHD) se obično vezuje za dečiju dob. Međutim novija istraživanja pojazuju da 3-4% odraslih zadovoljava dijagnostičke kriterijume za ovaj poremećaj, a oko 60% ovih osoba ima dijagnostikovan početak poremećaja u detinjstvu.
Nije razjašnjen uzrok nastanka ADHD kod odraslih, smatra se da nastaje kombinacijom genetskih fakora, neurorazvojnih problema i uticaja okoline. Veća je verovatnoća javljanja ukoliko postoji porodično opterećenje, a rizik povećava i izloženost olovu u dečijoj dobi. Kao faktori rizika navode se i korišćenje nekih lekova i alkohola u trudnoći kao i porođaj značajno pre termina (nedonošče).
Iako se naziva ADHD odraslih simptomi najčešće počinju u ranom detinjstvu i nastavljaju se u odraslu dob. Kod pojedinih osoba dijagnoza i ne bude postavljena pre odrasle dobi. Simptomi kod odraslih najčešće nisu tako jasni kao kod dece. U odnosu na dečiju dob hiperaktivnost je najčešće smanjena, ali ostaje impulsivnost, poremećaj fokusa pažnje i nemir.
Kako prepoznati poremećj pažnje kod odraslih?
Klinička slika poremećaja kod odraslih varira težinom simptoma od blagih do onih jako izraženih koji u značajnoj meri kvare kvalitet života.
Kliničkom slikom dominiraju impulsivnost, problem fokusiranja na zadatak ili hiperfokusiranost na nešto što donosi zadovoljstvo, nemogućnost obavljanja više zadataka istovremeno, problem istrajavanja i završavanja zadatka, teškoće u donošenju odluka.
Uz hiperaktivnost prisutan je i osećaj nemira, nemogućnost opuštanja i stalna mentalna aktivnost.
Prisutni su i loše planiranje vremena kao i planiranje uopšte, problem organizacije i postavljanja prioriteta.
Smanjena je toelrancija na frustraciju i manja otpornost na stres, česti su interpersonalni konflikti, finanskijski problemi, a priustne su promene raspoloženja.
Svako će se u nekom trenutku života prepoznati u ovim simptomima. Međutim, ukoliko su simpotmi povremeni ili su se povremeno javljali u prošlosti vrlo je verovatno da se ne radi o ADHD odraslih.
Dijagnoza se postavlja samo kada su simptomi toliko izraženi da stvaraju trajne probleme u više aspekata života. Ovi trajni i ometajući problemi mogu se pažljivom analizom ispratiti sve do dečije dobi.
Kako poremećaj pažnje kod odraslih utiče na njihove svakodnevne aktivnosti?
ADHD utiče značajno na kvalitet života osobe. Utiče na postignuće u školovanju ili na poslu, međuljudske osnose u školi, na poslu, sa porodicom i prijateljima.
Zbog povećane sklonosti ka trošenju i/ili nemogućnosti zadržavanja posla može dovesti do finanskijskih problema.
Zbog impulsivnosti i/ili zloupotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci mogu nastati problemi sa zakonom.
Iako sam AHDH ne uzrokuje druge psihološke probleme, oni se mogu udruženo javiti kod ovih osoba. Najčešće su to pormećaji raspoloženja – depresija ili bipolarni poremećaj i anksiozni poremećaji.
Na osnovu čega se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja na osnovu fizikalnog pregleda i eventualno laboratorijskih analiza kako bi se isključili drugi mogući uzroci simptoma.
Detaljna lična i porodična istorija bolesti daje uvid u razvoj simptoma i eventualno njihovo postojanje kod drugih članova porodice.
Psihološka procena specifičnim testovima je od velike važnosti u postavljanju dijagnoze kao i praćenju toka bolesti i lečenja.
Diferencijalno dijagnostički treba razmišljati o poremećajima koji mogu imati sličnu kliničku sliku kao što su depresija, anksioznost, zloupotreba supstanci, problemi učenja, epilepsija, drugi neurorazvonji poremećaji, povrede mozga, problemi sa štitnom žlezdom…
Kako se poremećaj pažnje kod odraslih osoba leči?
Najbolji rezultati postižu se integrativnom modelom koji uključuje lekove, edukaciju pacijenta o samom poremećaju, trening veština i psihoterapiju. Od psihofarmaka najčešće se koriste psihostimulansi, koji se propisuju i prati njihovo dejstvo od strane psihijatra, kao i neki antidepresivi.
Edukacija o samom poremećaju nije bitna samo za pacijenta već i za osobe sa kojima je najčešće u kontaktu (roditelji, partner, deca, kolege, bliski prijatelji…).
Na ovaj način smanjuje se stres i kod pacijenta i okoline i povećava razumevanje okoline za tipične probleme kao što su kašnjenje, impulsivnost, problemi u komunikaciji… Od psihoterapijskih tehnika načešće se koriste kognitivno bihejvioralna i bračna i porodična terapija.
Za kraj…
Većina odraslih osoba sa poremećajem pažnje nema dijagnostikovan poremećaj. Ono što primećuju jeste smanjen kvalitet života i otežano obavljanje svakodnevnih zadataka u odnosu na ljude u svojoj okolini. Zbog problema fokusa pažnje i postavljanja prioriteta mogu zaboravljati dogovore i sastanke, propuštati rokove… Zbog otežane kontrole impulsa nestrpljivost se može pokazivati od lakog odustajanja do otežane kontrole besa, problema u vožnji, čestih promena raspoloženja…
