Optimizam se uči

Sadržaj teksta

Da nije lako – nije. Po ko zna koji put pokušavate da rešite neki problem iako ste sve učinili da do njega ne dođe, taman ste sve isplanirali a onda vam je nešto potpuno neočekivano promenilo plan. Nemate snage da se više borite, pitate se čemu sve to. Kada vas pitaju što ste zamišljeni i zašto sve gledate crno, nije vam jasno o čemu pričaju, svesni da ste realni za razliku od njih. Gledate kraj sebe vesele, neobaveštene ljude, čudite se otkud im snaga za to, sve vam je to strano, smatrate  da vi niste takvi, da se optimisti jednostavno rode. Međutim, nije sve kako izgleda: optimizam se uči.

autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut


optimizam se uči

„KAD NEKO NEŠTO ŽELI NAĐE NAČIN, KADA NE ŽELI NAĐE IZGOVOR ”

Nije uvek lako uhvatiti se ukoštac sa problemima i savladati prepreke, ali ako bar ne pokušate, nikada nećete znati da li ste mogli da ostvarite željeni cilj. Najbolja taktika je da se najpre postavi cilj, a zatim isplanira put do njega, uz navođenje pomagača. Ako npr. neko želi da nauči neki strani jezik a nema velika finansijska sredstva, može se raspitati za work & travel programe, pogledati sajtove zvaničnih udruženja države čiji jezik želi da nauči, informiše se u Kancelariji za mlade i sl. Ako neko već duže vreme bezuspešno pokušava da se zaposli, vreme je da se informiše za freelance poslove i hobi pretvori u zanimanje ili nauči nešto novo što je i komercijalno, pored toga treba da najbližu okolinu informiše da traži posao. Naravno da nije lako, ali ako čovek samo sedi i „posipa se pepelom”, neće ništa postići jer nije ni pokušao.

„MENI TO NE IDE, JEDNOSTAVNO NEMAM SREĆE”

Ovo je rečenica karakteristična za osobe sa spoljašnjim lokusom kontrole, koje smatraju da je sudbina zabeležena u zvezdama i da će biti onako kako mora bez obzira na uloženi trud. Takav način razmišljanja najčešće potiče iz porodica u koje neguju kult „kukanja” umesto nagrađivanja za uloženi trud, propagiraju ideju da je sve namešteno i da običan čovek nema šta da traži i čemu da se nada. Takve osobe lako odustaju, odlikuje ih nisko samopoštovanje i manjak samopouzdanja. Svaki neuspeh koriste u cilju potvrđivanja sopstvenog životnog skripta, a to je katastrofičan završetak. Čak i ako se desi da budu uspešni, smatraju da ne zaslužuju te pozicije i sabotiraju dalji napredak. Njih ćete lako prepoznati po načinu na koji reaguju na komplimente i pohvale: oni jednostavno ne mogu da ih prime. Optimizam se uči!

 „ČOVEK JE ČOVEKU VUK, SVAKO JEDVA ČEKA DA TE VIDI KAKO GUBIŠ.”

Karen Hornaj je govorila o tri neurotične tendencije: ka, od i protiv ljudi. Oni koji gaje pozitivna osećanja prema drugima su skloniji optimizmu, a u negativnim životnim fazama zahvaljujući dobro razvijenoj socijalnoj mreži  lakše i brže izlaze iz krize. Za razliku od njih, oni sa tendencijom „od” ljudi teže povlačenju  i pesimizmu, razvijaju svoj svet nezavisno od drugih. Najlošije prolaze oni sa tendencijom „protiv” ljudi, kada gube to teško doživljavaju jer misle da drugi uživaju u njihovom padu (projekcija sopstvenih negativnih osećanja), a kada postignu uspeh opterećuju se ostankom na tim pozicijama, što ih vodi u neurotično doživljavanje uspeha (stalna glad za novim postignućima i strah od konkurencije) sa niskim kapacitetom za uživanje. Najčešće potiču iz porodica sa rigidnim (autoritarnim) načinom vaspitanja, ako i postanu uspešni ostaju neurotični i nesrećni jer se stalno porede. Najbolji stil vaspitanja je nagrađivanje dece za trud, a pritom nema stalnog poređenja sa drugima već sa samim sobom.

„ISKUSTVO NAS UČI, PROĆI ĆE I OVO”

Iz svakog iskustva je važno izvući pouku. Ako se nalazite u teškoj životnoj fazi, setite se da vam nije prvi put, proći će i ovo. Da biste izvukli najbolje iz dosadašnjeg iskustva razmislite koja taktika je kod vas najefikasnija. Da li vam više prija da se osamite kada vam je teško ili da analizirate detalje sa prijateljicom uz kafu ili tokom šetnje. Ako ste ne svojom krivicom ostali bez posla, razmislite koliko ljudi znate koji nikada nisu radili, nemaju nijedan dan staža. Fokusirajte se na ono što imate, a ne što vam nedostaje. Mnogo toga ljudi uzimaju zdravo za gotovo, npr. zdravlje, forsirajući sebe na nadljudski napor. Ako vam se desi da imate prazan hod, razmislite čime želite da ga ispunite. Optimizam se uči!

 „KO ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO”

Istraživanja su pokazala da se najbolje i najbrže od šoka oporavljaju ljudi koji vide smisao u porazu, koji ga shvataju kao važnu životnu lekciju.  Kada čovek shvati da uvek ima izbor, to ga smiruje, daje snagu da izdrži. Logoterapija (terapija smislom) je pokazala da ljudi koji veruju da život ima smisla i koji vide svrhu svog postojanja, lakše primaju negativne životne udarce. To nije fatalizam i spoljašnji lokus kontrole, već ublažavanje negaitvnih aspekata krize, neka vrsta racionalizacije i aktiviranje mehanizama odbrane u cilju povećanja životne efikasnosti i optimizma.

 „SREĆA JE U MALIM STVARIMA”

Nema veće istine od ove rečenice, koju ljudi obično shvate tek na kraju životnog puta. Preopterećenost prošlošću karakteriše depresiju, a bezrazložan strah od budućnosti je odlika anksiozne strukture ličnosti, u oba slučaja izmiče lepota sadašnjeg trenutka. Fokusiranost na sitnice koje život znače dovodi do čestog potkrepljenja i povećava zadovoljstvo sobom, sopstvenim postupcima i životom uopšte.

„UMERENOST U SVEMU JE REŠENJE”

Umerenost u svemu je ključ lepog raspoloženja i optimizma. Mala doza opreza i samokritičnosti nije naodmet, ona motiviše na ulaganje napora da se cilj postigne, a pre toga analizira situacija i predvide potencijalne teškoće.  Međutim, ako stalno imate negativne misli, to deluje loše ne samo na vas, već i na vašu okolinu (niko ne voli da bude u društvu cinika). Sa druge strane, nerealni (konstantni) optimizam može dovesti do pristupa tipa „lako ćemo”, što vodi ušuškavanju nakon kojeg sledi surovo otrežnjenje. Da biste postigli umerenost važno je da za početak promenite stil izražavanja, da iz svakodnevnog govora izbacite reči „nikad” i „uvek”, jer one najčešće ne odgovaraju istini. Gledajte na sve kao na izazov, igru, pomerajte sopstvene granice. Nagrađujte sebe za trud, ne možete uspeti ako bar ne pokušate, čak i ako ne uspete bliži ste ostvarenju cilja tokom sledećeg pokušaja. Napravite razliku između dostižnih i krajnje nerealnih ciljeva, sve u skladu sa sposobnostima. Pesimisti su skloni postavljanju nerealnih ciljeva da bi potvrdili negativni životni skript. Ključ je u malim, svakodnevnim ciljevima i aktivnostima koje dovode do jačanja samopouzdanja.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Please select listing to show.