dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar
Anoreksija i bulimija su psihijatrijski poremećaji iz grupe poremećaja ishrane. Anoreksija se karakteriše odbijanjem da se održi minimalna normalna telesna težina.
Šta su poremećaji ishrane?
Za bulimiju su tipične ponavljane epizode prejedanja iza kojih sledi neadekvatno kompenzatorno ponašanje kao što je: samoizazvano povraćanje, zloupotreba sredstava za čišćenje ili izbacivanje tečnosti, izgladnjivanje ili intenzivno vežbanje. Poremećaj doživljaja vlastitog tela i telesne težine je zajednički za oba poremećaja. Poremećaj ishrane javljaju se i do 10 puta češće kod osoba ženskog pola.
Anoreksija nervoza
Anoreksija počinje najčešće u ranoj adolescenciji (između 13. i 18. godine). Otprilike 0,5 do 1% devojaka u kasnoj adolescenciji i ranom odraslom dobu zadovoljava dijagnostičke kriterijume za ovaj poremećaj. Postoji odbijanje da se održi minimalna normalna telesna težina koja predstavlja 85% težine koja se smatra normalnom za dob i visinu ili BMI<17,5 kg/m².
Prisutan je intenzivan strah od dobijanja u težini ili gojenja. Ovaj strah se najčešće ne smanjuje gubitkom težine već se povećava kako gubitak težine napreduje. Poremećen je doživljaj vlastitog tela i prenaglašen je značaj telesne težine. Neke osobe smatraju se u celini gojaznima. Druge vide da su mršave, ali sa viškom na kritičnim mestima (bokovi, bedra…). Kao posledica gubitka težine javlja se gubitak menstrualnog ciklusa.
Razlikujemo dva tipa anoreksije. Restriktivni tip gde je gubitak težine rezultat gladovanja i/ili intenzivnog vežbanja. Purgativni tip gde se u cilju gubitka težine samoizaziva povraćanje, zloupotrebljavaju sredstva za čišćenje ili izbacivanje tečnosti.
Bulimija nervoza
Bulmija počinje u kasnoj adolescenciji ili ranom odraslom dobu i smatra se da se javlja u 1-3% devojaka. Za bulimiju su karakteristične epizode prejedanja kada osoba u kratkom vremenskom roku (1-2h) pojede velike količine hrane. U tom preriodu postoji i osećaj gubitka kontrole.
Prisutno je i neadekvatno kompenzatorno ponašanje da bi se sprečio dobitak u težini. Najčešće je to namerno samoizazvano povraćanje, zloupotreba sredstava za izbacivanje tečnosti i čišćenje. U samoproceni veliki značaj ima telesna težina i spoljašnji izgled. Ovi faktori su najznačajniji za samopouzdanje. Razlikujemo dva tipa bulimije u odnosu na kompenzatorno ponašanje. Purgativni tip kod kog nalazimo samoizazvano povraćanje i zloupotrebu sredstava za čišćenje i izbacivanje tečnosti. Nepurgativni tip upražnjava gladovanje i/ili intenzivno vežbanje.
Koji su uzroci nastanka poremećaja ishrane?
Na nastanak anoreksije utiču faktori i biološke i psihološke prirode kao i faktori socijalnog okruženja. U porodicama obolelih od poremećaja ishrane veća je učestalost depresije, alkoholizma, ali i poremećaja ishrane. Smatra se da se kod anoreksija devojčica brani od odrastanja i preuzimanja seksualne uloge zrele žene. Socijalno okruženje nameće kult lepote i mršavosti kao nešto bez čega nema uspeha i nešto što usrećuje samo po sebi. Ovakva poruka lako dolazi do mlade osobe u burnom dobu adolescencije i čini joj se, ali to je samo naizgled, kao dobro rešenje.
Kako sprečiti razvoj poremećaja ishrane?
Prevencija započinje od najranije dečije dobi razumevanjem i otvorenom komunikacijom na relaciji dete – roditelji. Treba objasniti deci da je neophodno da se hrane redovno i kvalitetno i da vežbaju da bi bili zdravi, a da je njihovo telo lepo i da nema potrebe da bude „savršeno”.
Ne iznositi negativne komentarena telesni izgled i postigunuća već ponuditi kvalitetno rešenje ukoliko problem postoji. Podržati ih da se bave sportom i razvijati njihova interesovanja.
Lečenje poremećaja ishrane
Lečenje poremećaja ishrane je timsko i sastoji se od terapije lekovima, psihoterapije i nutritivne rehabilitacije. U njemu učestvuju psihijatar, psiholog i dijetolog. Po potrebi se uključuju i lekari drugih specijalnosti. Otprilike trećina devojaka lečenih od anoreksije postigne potpuno izlečenje, kod jedne trećine stanje se delimično poboljša, dok je kod jedne trećine tok bolesti hroničan (doživotan). Bolest se, na žalost, može završiti i smrtnim ishodom.
Kako prepoznati problem? Preporuke za roditelje, prijatelje…
- Primećujete da devojka gubi u težini. Mršavost može da se maskira nošenjem velike, ležerne odeće.
- Izbegava da jede s ostalim članovima porodice ili uobičajenim društvom. Pri tome nalazi raličite izgovore: jela ranije, ješće kasnije, nije sad gladna…
- Insistra na zdravoj hrani, brojanju kalorija, načinu spremanja, proučava sastav namirnica tražeći masti…
- Jede hranu naročito sporo, malim zalogajima koje gura i premešta po tanjiru.
- Postala je previše aktivna, često odlazi u duge šetnje, trčanje, vežba intenzivno…
- Pije mnogo kafe i dijetalnih pića.
- Česte su promene raspoloženja: plačljiva, razdražljiva, nestrpljiva…
- Povlači se, retko izlazi s prijateljima, izbegava porodična okupljanja…
- Može početi da se prejeda. Velike količine hrane nestaju iz firižidera ili špajza. Pronalazićete prazne kutije razne ambalaže.
- Može početi da povraća. Nalazićete povraćen sadržaj ili osetiti po mirisu.
- Možete pronaći kutije (pune ili prazne) sredstava za čišćenje, izbacivanje tečnosti… možete primetiti da ide u apoteku češće nego ranije
- Možete primetiti da ostaje u kupatilu duže nego inače, odlazi u kupatilo za vreme i posle jela ne žaleći se na zdravstvene probleme.
