Istraživanja su pokazala da muzika ima sveobuhvatan pozitivan uticaj kako na telo tako i na psihu. Mogućnosti primene ove terapijske metode i kod zdravih i kod bolesnih ljudi su praktično neograničene. Muzikoterapija se sve više primenjuje kao pomoć u lečenju psihijatrijskih pacijenata, dece sa posebnim potrebama, kardioloških bolesti, kod osoba koje su pod stresom.
„Muzika daje dušu univerzumu, krila umu, let mašti, šarm i radost životu oko nas.“ Platon (427. – 347. p.n.e.).
autor: Dr Vesna Tepšić – Ostojić, psihijatar
Od kad je sveta i veka ljudi su okruženi muzikom. Od pesme ptica, šuštanja lišća na vetru do velikih dela klasične muzike ili popa, roka. Od rođenja do smrti muzika je uvek oko nas. Izaziva u nama emocije, nekad i davno zaboravljene, smiruje, uspavljuje, energizira, motiviše, pomaže koncentaraciji. Kombinuje se s radom i odmorom, slavljem i žalosti, može i uz jelo i uz zabavu…
Lečenje muzikom – muzikoterapija
Muzikoterapija se duži niz godina primenjuje u lečenju psihijatrijskih pacijenata, ali u poslednje vreme sve češće i kod dece sa posebnim potrebama, pacijenata pod stresom, sa kardiološkim problemima, hroničnim bolom, u terminalnj fazi malignih obolenja…
Delovi mozga koje aktivira muzika nisu ograničeni samo na one povezane sa govorom ili sluhom nego i sa pamćenjem, pažnjom, emocijama, izvršnom i motornom kontrolom… Muzika lako dolazi do svih delova mozga i aktivira ih stvarajući nove i složenije veze ili premošćava oštećenja u postojećim ćelijskim vezama. Pomaže u izražavanju sopstvenih osećanja, ostvarivanja kontakata s drugim ljudima.
Muzikoterapijom se bave muzikoterapeuti i u svom radu koriste razne muzičke tehnike: slušanje, pevanje, sviranje, stvaranje muzike i kretnje uz muziku.
Telo reaguje na muziku
Istraživanja muzikoterapeuta pokazuju da muzika izraženog ritma stimuliše moždane talase da rezonuju u istom ritmu. Tako brži ritmovi dovode do pojačanja koncentracije i bržeg razmišljanja, dok sporiji ritam relaksira i smiruje.
Ove promene moždane aktivnosti pod uticajem muzike olakšavaju mozgu da menja sopstvenu aktivnost prema potrebama čak i kada se završi slušanje muzike.
Muzika pomaže podizanju nivoa kreativnosti i optimizma, doprinosi osećanju pozitivnosti i na taj način štiti od depresije ili anksioznosti.
Utiče i na autonomni nervni sistem: na rad srca i disanje. Na ovaj način može da se predupredi ili leči uticaj stresa na telo: usporenjem disanja i smanjivanjem brzine rada srca postiže se opuštanje. Ubrzanjem ritma muzike ubrzavaju se puls i disanje što se može iskoristiti za poboljšanje učinka u fizičkoj aktivnosti na primer Utiče na smanjenje krvnog pristiska, pojačava imunitet, smanjuje napetost mišića i doživljaj intenziteta bola…
Sami svoj terapeut
Ne morate da imate muzičko obrazovanje ili da budete psihoterapeut da bi koristili terapijski potencijal muzike u svakodnevnom životu – za relaksaciju, nadoknadu energije kod iscrpljenosti naročito mentalne, katarzu kod emocionalnog stresa… Sigurno imate dovoljno sopstvenog iskustva koja vam muzika prija, oraspoložuje, smiruje, razdražuje, rastužuje.
Ne postoji univerzalni recept
Ne postoji univerzalan recept po kome treba „koristiti” lekoviti potencijal muzike. Postoji određeni trend – brza muzika sa naglašenim ritmom je za vežbanje, trčanje, „razbuđivanje”… Ukoliko imate potrebu za opuštanjem, usprorenjem srčanog ritma, smanjivanjem bola, izabraćete muziku sporijeg ritma, sa manje promena i predvidljivije (jednoličnije) strukture. Vrsta muzike koja se koristi da bi se postigao željeni efekat razlikuje se od osobe do osobe.
Najbolje je da to bude za početak muzika koji inače slušate ili volite Probajte i bićete oduševljeni rezultatima. Eksperimentišite, pokušajte sa muzikom koju ranije niste slušali bilo da je rok, klasična, ambijentalna, sa zvucma prirode. Sigurno ćete otkriti nove zvukove koji prijaju i leče.
Muzika ima ogroman pozitivan potencijal. Koristite ga obilato i svakodnevno da poboljšate svoj kvalitet života.
