Kaže se da su četrdesete starost mladosti, ali i mladost starosti. Ovo životno razdoblje može biti i kraj i početak – kako ga ko doživi. Muškarci ga često doživljavaju kao pretnju fizičkoj snazi, ljubavničkim kvalitetima, ličnoj slobodi, poslovnom uspehu… Tada pojmovi kao pločice na stomaku, gadget, free climbing ili paraglajding dobijaju magijsko značenje. Crveni kabriolet ili brzi motor dodaju vetar u kosi, a kose neretko sve manje.
Traže se i menjaju znatno mlađe partnerke, zanemaruje porodica, povlače riskantni poslovni potezi… Kod žena kriza obično nastupa nešto ranije od muškaraca i povezana je prolaznošću mladolikog izgleda. „Uteha“ se nalazi u kupovini izazovne garderobe, satima porovedenim u sali za vežbanje, kod kozmetičara, frizera, pedikira…
Vreme velikih individualnih razlika
O krizi srednjih godina počinje da se u stručnim krugovima govori tek osamdesetih godina prošlog veka. Mnogo je knjiga i naučnih radova napisano na temu detinjstva, adolescencije i starijeg životnog doba. Srednje životno doba se, nekako, podrazumeva. Međutim, to je vreme velikih individualnih razlika. Neke osobe već dobijaju unuke, druge tek zasnivaju porodicu i dobijaju decu. Neki su na početku, a neki u zenitu ili na zalasku karijere. Dok su neki ostvarili svoje mladenačke snove, neki se osećaju da njihovo vreme tek dolazi, a neki i prevareno, promašeno…
Vreme velikih ličnih promena
Većina ljudi doživi određenu fizičku, psihičku, partnersku ili profesionalnu promenu u srednjim godinama. Intenzitet promena i simptoma može biti od jedva primetnog do jako izraženog i „kriza“ vidljiva svima u okolini. Nastupaju bračne krize, neverstva, razvodi, menjanje posla, mesta življenja… Menja se stil života, navike, način ishrane… Javlja se nervoza, strahovi, depresija, zloupotreba alkohola i eksperimentisanje sa raznim supstancama, poremećaji sna, ishrane… Razmišljanja o sopstvenom identitetu, smislu života, ciljevima, samoostvarenju, duhovnosti, sistemu vrednosti karateristična su za ovaj životni period. Kod mnogih ljudi pojavljuju se prvi put i njihova reakcija može biti burna kao u adolescenciji.
Prilika da se napreduje
Promišljanje i prilagođavanje svakom životnom dobu neophodno je za celovit razvoj ličnosti. Koliko god u nekim trenucima srednje godine bile teške, pune nemira samoispitivanja, usamljenosti, osećanja neshvaćenosti, gorčine ili prolaznosti one su nezaobilazan deo svakog života. Prilika su da se napreduje na putu ličnog rasta i razvoja, da se doživi veće razumevanje samog sebe, a time i drugih. Prilika su i da se postigne veća otvorenost i povezanost sa sobom i okolinom, dublje i kvalitetnije uživanje u životu.
Prilika koju ne iskoriste svi
Ukoliko osoba ne napreduje i ne radi sa sebi ostaje zarobljena u začaranom krugu hroničnih problema i nezadovoljstva. Daje se prioritet samo materijalnim vrednostima kojih onda treba sve više i više. I tada kreće trka do iscrpljenja, fizičkog, emocionalnog, materijalnog… Kao odbrambeni mehanizmi najčešće služe nasilje i fizičko i verbalno (od onog u porodici do saobraćaja), nadmoć i arogancija. Lako se sklizne u depresiju ili zavisnost, najčešće od alkohola.
Postavite se pravilno
Srednje životno doba treba prihvatiti kao deo normalnog razvojnog procesa. Kao izazov koji pomaže u ličnom rastu i razvoju. Kreativnim rešenjima i promišljanjima treba postaviti nove i kvalitetnije odskočne daske za buduće životne uspehe i zadovoljstva. Neka vas u tome vode vera u sebe i sopstveni sistem vrednosti. Podelite svoja osećanja, strahove, stremljenja, želje, nedoumice sa nekim u kog imate poverenja i ko može da vas razume, podrži, savetuje, da lični primer… Ukoliko su tegobe izražene u toj meri da remete kvalitet svakodnevnog funkcionisanja potražite i stručnu pomoć.
napisala: Dr Vesna Tepšić – Ostojić, psihijatar
