U modernim vremenima sa svih strana smo zapljusnuti informacijama, izloženi raznim izazovima, ne poklanjamo dovoljno pažnje sopstvenim potrebama… Često se onda nameće pitanje da li je loša koncentacija početak nekog zaista ozbiljnog poremećaja, odnosno zašto stvari nisu kao i ranije…
Mobilni telefon – Zvuk zvona ili poruke malo ko može da ignoriše. Razgovor ili čitanje i odgovaranje na poruku ne samo što uzima vreme namenjeno nekoj drugoj aktivnosti nego i dekoncentriše i odvlači pažnju sa onog što se u tom trenutku radi. Kad radite, bavite se nečim, učite, čitate… isključite zvono da ne budete u iskušenju da se javite. Pogledajte prvo ko vas zove i ako „nigde ne gori“ prebacite na govornu poštu ili se jednostavno javite kad završite ono što ste u tom trenutku radili. Na taj način bićete koncentirisani i na ono što u tom trenutku radite i na sam razgovor kasnije.
Društvene grupe i e-mail – Iako izgleda da je to samo trenutak da proverite neki mail, pogledate fotografiju ili novi status to je ipak pomeranje fokusa i odvlačenje pažnje sa onog što radite. Mnogo više „od trenutka“ treba vam da vratite fokus i udubite se u ono što ste prehodno radili. Umesto da kompulsivno proveravte poštu ili postove odredite vreme dana (na primer uz jutarnju kafu) ili neku pauzu da to uradite.
Više zadataka/poslova istovremeno – Ukoliko ste se „usavršili“ u tome da radite više zadatka ili poslova istovremeno sigurno smatrate da na taj način štedite vreme. To je tačno za situaciju u kojoj razgovarate telefonom i zarezujete olovku. Međutim u siutacijama koje zahtevaju našu nepodeljenu pažnju zapravo se gubi značajno vreme u prebacivanju fokusa. Kod istovremenog angažmana na više polja obično se utroši više vremena nego kada bi se to radilo pojedinačno.
Dosada – Neki od poslova, zadataka ili obaveza koje radimo su nam manje interesantni od drugih. Kad nam je dosadno to što radimo teško održavamo pažnju i sve što je manje dosadno u tom trenutku čini se kao odlična zamena. Dosadni poslovi se lakše završavaju kad imate čemu da se nadate na njihovom kraju. Obećajte sebi neku nagradu kad ih završite – kafu, šetnju, knjigu, druženje… ili bar pustite omiljenu muziku ako ste u prilici.
Ne postoji čarobna formula ili svemoguća pilula. Male promene loših navika ili dnevnih rutina mogu mnogo da poboljšaju fokus pažnje i poprave koncentraciju.
Svakodnevne brige i obaveze – Teško je održati fokus na posao koji je upravo pred vama ako brinete o onome šta još nakon toga morate da uradite. Da vam se ometajuće misli ne bi vrzmale po glavi i odvlačile vam pažnju stavite ih na papir. Napravite listu poslova, zadataka, onog što ste hteli nekome da kažete… Jednom kad se nađu na papiru, manje će vas uznemiravati.
Stres – Kada ste po velikim pritiskom teško je usmeriti pažnju na samo jednu stvar. Stres, osim toga, utiče i na telo pa možete osećati napetost u leđima i vratu, glavobolju, ubrzan rad srca… što samo po sebi utiče na koncentraciju. Tehnike opuštanja, disanja, meditacija pa i mala šetnja mogu pomoći da se nivo stresa smanji i tako omogući bolje funkcionisanje.
Umor – Čak i kada vas ništa ne uznemirava i odvlači vam pažnju umor otežava koncentraciju. Premalo sna slabi i kratkoročno pamćenje. Odrasloj osobi potrebno je između 7 i 9 sati sna. Dovoljno sna znači i mnogo bolje funkcionisanje u budnom stanju.
Glad – Mozak lošije funkcioniše bez hrane. Preskakanje doručka je jedan od najčešćih razloga loše koncentracije. Ovaj probelm se rešava lako, a doprinosi generalno boljem funkcionisanju. Obavezno doručkujte, unosite visokoproteinske užine (sir, orašasti plodovi), izbegavajte jednostavne (slatkiši), a birajte složene ugljene hidrate (proizvode od celog zrna).
Depresija– prvo na šta se pomisli kad je u pitanju depresija je osećanje tuge i loše raspoloženje. Međutim, i problem koncentracije je veoma čest. Zato ako je uz osećanje tuge, bezvoljnosti ili nezainteresovanosti a on prisutan i treba se obratiti za stučnu pomoć.
napisala: Dr Vesna Tepšić – Ostojić, psihijatar
