Pubertet je period života između detinjstva i mladosti, vreme burnih promena kroz koje prolazi ne samo mlada osoba, već i cela porodica. Situacija u kući može biti posebno kompleksna ako se pubertet ukrsti sa razvojnim krizama drugih članova porodice.
autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, Mense Crne Gore i supervizor Mense Bosne i Hercegovine
Zbog sve kasnijeg zasnivanja porodice nije retkost da istovremeno prolaze deca kroz pubertet, a roditelji kroz klimaks i krizu srednjih godina. To ne mora nužno stvoriti haos u kući, jer su roditelji u kasnijim godinama obično školovani, proučavaju psihološku literaturu, pa bar teorijski znaju kako (ne) treba postupati.
Bitno je naoružati se strpljenjem i argumentima, prepoznati pravi trenutak za razgovor, ali moraju biti spremni da saslušaju drugačije mišljenje od sopstvenog.
PUBERTET I ADOLESCENCIJA
Prema nekim shvatanjima, pubertet je biološko sazrevanje u mladalaštvu, a adolescencija njegov psihološki aspekt. Za većinu je pubertet rani period mladalaštva, početna faza adolescencije, u svakom slučaju je period „između“ detinjstva i odraslog doba. Sve ranije fizičko sazrevanje je u neskladu sa sve kasnijem osamostaljivanjem mladih.
Za pubertet je karakteristična negacija, a za adolescenciju afirmacija.
Pubertet počinje na sve ranijem uzrastu, najverovatnije kao posledica gojaznosti, raznih hemikalija, dodataka ishrani i stresa. Telesne i psihološke promene koje su ranije bile prisutne tek sa 11-12 godina sada su već sa 7-8, pa i ranije. Stručnjaci ističu da je najveći problem u tome što fizičke promene nisu u korelaciji sa psihofizičkom zrelošću, što može dovesti do niza komplikacija (prerano stupanje u seksualne odnose, maloletničke trudnoće i sl.).
FIZIČKE I INTELEKTUALNE PROMENE U PUBERTETU
Pubertet donosi niz promena: razvoj sekundarnih polnih karakteristika, emotivnu nestabilnost, krizu identiteta, promenu životnih stavova i teškoće u interpersonalnim odnosima (česti sukobi sa roditeljima i vršnjacima). Dešavaju se i i intelektualne promene (sa jedne strane dolazi do razvoja formalnih operacija čime se kvalitet mišljenja izjednačava sa odraslima, a sa druge strane su povremene prolazne teškoće sa učenjem, pamćenjem i slabijom koncentracijom, pa može doći do velike razlike između postignuća na IQ testu i uspeha u školi). Niz promena utiče na drugačije viđenje i sebe i sveta.
Promena fizičkog izgleda stvara nesigurnost, komplekse, pa se tinejdžer ili prečesto ogleda ili izbegava suočavanje sa telesnim promenama (npr. izbegavanje tuširanja u fazi ranog puberteta). Pojačava se potreba za udruživanjem sa vršnjacima, a članovi porodice su u drugom planu. Zato dolazi do čestih sukoba, ne samo zbog generacijskog jaza, već i istovremene potrebe mladih da budu drugačiji a roditelja da očuvaju autoritet. Mladi žele da budu originalni a to obično čine tako što ruše postojeće norme.
DRUŠTVENE MREŽE
Pubertetske „bubice“ su najbolji test na frustracionu toleranciju svih članova porodice. Specifičnost savremenog doba su društvene mreže gde se mladi „ogledaju“ u očima drugih i tako formiraju sliku o sebi. Tu svaki komentar jako boli ili uzdiže, zato što je komunikacija putem društvenih mreža posredna, bez kontakta u realnom prostoru, pa je podložna masovnim projekcijama. Česti su slučajevi vršnjačkog nasilja koji se mogu završiti tragično. Oduvek je bilo neslaganja među vršnjacima: ranije su bile zakazivane tuče između npr. dve škole, a to što se dešavalo je ubrzo padalo u zaborav zbog drugih događaja. Sada je situacija kompleksnija zbog dodatnog maltretiranja žrtava kroz javno ponižavanje putem otvaranja lažnih profila na društvenim mrežama i objavljivanja video zapisa, pa ono duže traje i lakše se širi.
Više o vršnjačkom nasilju putem interneta možete pronaći: Vršnjačko nasilje putem interneta
VASPITANJE
Ako se pravilno postupalo sa detetom tokom najranijeg detinjstva (ako je tad dobilo osećanje sigurnosti zahvaljujući ljubavi, strpljenju i razumevanju roditelja, ako se sa detetom svakodnevno radilo i adekvatno razgovaralo), zahvaljujući kvalitetnoj komunikaciji rast i razvoj mladih će ići u dobrom pravcu i tokom puberteta. To ne znači odsustvo sukoba i različitog mišljenja, već uvažavanje razlika i rešavanje problema razgovorom. Bitno je potpuno isključiti fizičko kažnjavanje u pubertetu, to je povreda ne samo fizičkih, već i psiholoških granica, a suštinski označava nemoć roditelja da se na pravi način izbori sa sopstvenom bespomoćnošću.
STILOVI VASPITANJA
Postoje tri stila vaspitanja: autoritaran, demokratski i lesefer (laissez faire). Previše strog način vaspitanja (tzv. autoritaran stil) se zasniva na isticanju roditeljske moći na negativan način („Tako je zato što ja tako kažem, moraš da me slušaš“), kažnjavanju za svaku sitnicu, bez uvažavanja mišljenja deteta. Takav stil vaspitanja koji se zasniva na strahopoštovanju stvara nesigurne osobe, koje ćute kod kuće a napolju obično prave haos u pokušaju smanjenja napetosti i generalizovane anksioznosti (na opštu nevericu njihovih roditelja kada im se to saopšti).
Potpuno suprotan je popustljivi stil (lesefer), kada se deca „sama podižu“ i donose odluke, zbog čega su prilično dezorjentisana jer nemaju stabilan oslonac i kome da se obrate za pomoć, što dovodi do neodgovornog ponašanja.
Kao najbolji se pokazao „umeren“ stil vaspitanja, koji se sastoji u poštovanju ličnosti deteta, dogovaranju, usmeravanju na socijalno poželjna ponašanja. To je pristup prilagođen individualnim razlikama koje se prate i podržavaju, a opet se razvija samostalnost. Predstavlja kombinaciju emocionalne topline i roditeljske kontole, podstiče radoznalost, kreativnost i nezavisnost, a dovodi do emocionalne uravnoteženosti, jer nema zbunjenosti kao u slučaju promenljivih kriterijuma roditelja, već je prisutna opravdana doslednost u ponašanju (uz koje se dobije pojašnjenje).
ZLATNA SREDINA
Stil vaspitanja popularno nazvan „zlatna sredina“ je posebno važno primenjivati tokom puberteta, uz obostrano poverenje koje se izgrađuje i postupnost. Kod deteta treba podsticati razgovor o raznim temama još u detinjstvu, nema tabu-tema, o svemu se može razgovarati. Samo tako će se dete otvoriti i kada mnoge ozbiljnije teme dođu na red.
Ako je prestog sistem kažnjavanja, dete će se zatvoriti i zbog straha od kazne počeće da krije, a tako se gubi poverenje i ulazi u začaran krug. Postupnost znači da ograničenje treba da bude objašnjeno i u skladu sa uzrastom: ne možete na isti način ograničavati vreme za izlaske u tokom osnovne i u srednjoj školi. Dobro je pričati o sopstvenim dilemama i načinima razrešavanja tokom odrastanja, kao i iskustvima svojih prijatelja.
Roditelji treba da skinu oreol omnipotencije, da se odreknu sopstvenog narcizma i otvoreno pričaju o svojim neuspesima, kojih je sigurno bilo tokom sazrevanja, a dešavaju se i u odraslom dobu. Zato bi trebalo da tetke i ujaci imaju posebno mesto, jer posmatraju stvari iz više perspektiva, bliski su sa svima a opet imaju dovoljnu distancu da bi bili objektivni, što mladima može pomoći u formiranju slike o roditeljima i sebi.
CILJ VASPITANJA
Krajnji cilj vaspitanja je zrelost ličnosti. Mlado biće u pubertetu nije još zrelo, ali je na putu da to postane. Čas želi da se mazi kao kada je bilo malo, čas želi da bude ravnopravno sa odraslima, a nekada ni samo ne zna šta od ta dva želi da bude trenutno. Ta konfuznost, spoj suprotnosti i promenljivost je jedna od glavnih odlika puberteta. Treba mu pomoći u tom važnom životnom zadatku tako što ćete poći od sebe: nemojte ucenjivati, rešavati stvari vikom i izbegavati razgovore, od vas zavisi kakav model ćete ponuditi, da li ćete dozvoliti mladoj osobi da formira sliku o svetu i sebi tako što će je čuvati televizor ili ćete na zanimljiv način provoditi zajedničko vreme i tako ponuditi dobar model.
UMESTO ZAKLJUČKA
Vremena za decu uvek mora biti, ona su prioritet, nemojte to nikada zaboraviti. Podstaknite svet mašte tako što ćete čitati knjige pred spavanje, budite ponosni na svoju decu kada urade nešto dobro, nemojte ići u školu samo kada negde pogreše. Na vama je izbor na koji ćete način provoditi zajedničko vreme, a kada bude počelo breckanje i kontriranje, setite se sebe u istim ili malo kasnijim godinama. Sve će to proći, važno je sačuvati niti koje vas spajaju, do promena mora doći, a bolje da se dešavaju kada im je vreme. Jednog dana ćete se zajedno smejati onome što vam ovih dana kida živce.
