Hortikulturna terapija bavi se primenom vrtova i gajenja biljaka u lečenju i rehabilitaciji. Sistematska primena počinje krajem 18. i početkom 19. veka.
autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar
Lepota i estetika biljaka doprinosi osećanju unutrašnjeg mira i stvara pozitivne osećaje kod osobe koja ih promatra. Direktan dodir sa biljkama opušta, sklanja fokus sa aktuelnog stresa ili ranije proživljenih trauma i popravlja kvalitet života.
Drevna legenda kaže da je Bog stvorio cveće ne iz potrebe, nego zbog lepote. Lekari u starom Egiptu propisivali su šetnju vrtovima kao terapiju, Persijanci su spojili lekovitost mirisa, pogleda i zvuka i preporučivali kako telesnim tako i duševnim bolesnicima. Srednjovekovni manastiri imali su vrtove pune lekovitog i ukrasnog bilja namenjene za odmor i lečenje. U Andersenovoj bajci devojčica se oporavi zahvaljujući zrnu graška koje proklija nakon što slučajno doleti na njen prozor. Naše banje poznate su po svojim lepo uređenim parkovima.
Hortikulturna terapija
Sistematska primena vrtova i biljaka u lečenju i rehabilitaciji počinje krajem 18. i početkom 19. veka. Danas se primenom vrtova i gajenja biljaka bavi horitkulturna terapija.
Definiše se kao uključivanje osobe u rad i/ili boravak u vrtu odnosno bavljenje biljkama kako bi se postigli određeni terapijski ciljevi pod vođstvom hortikulturnog terapeuta.
Prema Američkom udruženju za horitkulturnu terapiju postoji više vrsta vrtova. U tzv. lečećim vrtovima nalaze se zelene biljke, cveće, voda… Uglavnom se nalaze uz bolnice i lečilišta, otvorenog su tipa i namenjene pacijetnima, rodbini i medicinkiom osoblju kao mesto za odmor i opuštanje. Terapijski vrtovi se osmišljavaju i koriste u sklopu drugih terapija kao što su fizikalna ili okupaciona terapija. U hortikulturnim terapijskim vrtovima koristi se direktan rad s biljkama u cilju poboljšanja psihičkog i fizičkog zdravlja. Obnavljajući vrtovi, nazivaju se i vrtovi za meditaciju, mogu biti javni i privatni. Koriste obnavljajući potencijal prirode da bi stvorili okruženje pogodno za mentalnu relaksaciju, smanjenje stresa, emocionalni oporavak, obnavljanje mentalne i psihičke energije.
Hortikulturna terapija je namenjena svima
Od hortikulturne terapije imaće koristi psihijatrijski pacijenti, žrtve psihičkog i fizičkog nasilja, osobe s posebnim potrebama, hiperaktivna deca, deca s problemima u učenju, dementne osobe, oboleli od malignih bolesti, honični bolesnici, u toku oporavka od srčanog ili moždanog udara… Korist od rada i bavljenja biljkama imaće, naravno, i svi ostali koji nisu ciljna grupa hortikulturne terapije već ljubitelji biljaka i prirode.
Koristi od rada s biljkama
Koristi od rada s biljkama i boravka u prirodi su mnogobrojne i dobro dokumentovane u stručnoj literaruri. Poboljšava se kogintivno funkcionisanje i koncentracija, stimuliše pamćenje, popravlja ka cilju usmerena aktivnost. Psihološke koristi su značajne: popravlja se kvalitet života, povećava samopoštovanje i samovrednovanje, smanuje stres, poboljšava raspoloženje, smanjuje anksioznost, povlače se simtomi depresije, povećava se osećanje kontrole, raste smirenost i opušenost… Pomaže socijalnoj uključenosti i boljem uklapanju. Uticaj na fizičko zdravlje je takođe značajan: pojačava se mišićna snaga, poboljšava se fina motorika i preciznost pokreta, bolja je koordinacija vida i pokreta, popravlja se kardiovaskularno zdravlje i zdravlje pluća, jača imuni sistem…
Hortikulturna terapija i pozitivne emocije
Biljke se ne doživljavaju ugrožavajuće i manje su zahtevne od ljudi, ne prosuđuju, ne ulaze u konflikt… U radu s biljkama pomera se fokus sa spoljašnje buke ubrzanog sveta, pravi otklon od tuđih misli, komentara, sudova… Među biljkama, na neki način, postoji veća sloboda da se osećamo dobro onakvi kakvi jesmo. Komunikacija je neverbalna, ali dvosmerna. One odgovaraju na negu i pažnju rastom, cvetanjem, mirisom… Možemo ih uzgojiti iz semena ili pelcera i tako sudelovati u stvaranju novog života, pratiti kako rastu i razvijaju se. Stvarajući novi život i lepotu oko nas simbolično to radimo i unutar nas. Poklanjajući biljku poklanjamo nekome mogućnost da doživi lepotu i unutrašnji mir. U radu sa biljkama odnos je sa živim, rastućim i promenljivim bićima koje mogu da obole od različitih bolesti, napadnu ih insekti, loše uspevaju zbog neadekvatne nege… Rešavanje “problema biljaka” podiže samopouzdanje i jača veštine i veru u mogućnost rešavanja sopstvenih problema. Jedan od terapijskih potencijala bavljenja biljkama uključuje i elemenat agresije, ne samo nege. Orezivanje, čupanje korova, uklanjanje suvog, uvelog i precvetalnog destruktivnost je u funkciji nege i boljeg rasta.
Od saksije do bašte
Biljke kao terapijsko sredstvo, ali i izvor lepote i zadovoljstva dostupne su svakome od nas na razne načine. Od prozorske daske, police, žardinjere, terase, prostora ispred zgrade, kuće pa do vrta i bašte oko kuće, vikendice, parka… Sve se „računa“. U zavisnosti od afiniteta i uslova to mogu biti zelene biljke, cvetnice, začinsko bilje, lekovite biljke, voće, povrće, egzotične biljke ili razne kombinacije… Ljubav, nega, strpljenje i upornost bezuslovno će se vratiti onom ko je daje.
