autor: Dr Vesna Tepšić-Ostojić, psihijatar
Oštećenja sluha su sve učestalija, naročito kod dece i mladih. Oštećen sluh kod male dece predstavlja ozbiljnu prepreku u razvoju ne samo govora nego i psihičkog razvoja, a prevelika buka u adolescenciji može trajno oštetiti sluh. Razlozi su delom i kulturološki uslovljeni.
U modernom društvu neprestani fon buke mašina, saobraćaja i ljudi često nadglašava (pre) glasna muzika. Dolazi sa svih strana: kafići, prodavnice, automobili… Nekako je jačina „do daske“ postala nešto bez čega ne može ni da se zamisli dobar provod. Često smo i protiv svoje volje grubo izloženi vrlo intenzivnom zvuku.
Izlaganje buci počinje u ranom detinjstvu
Izglaganje buci počinje u najranijem uzrastu kada se deca podstiču na igranje bučnih grupnih igara ili korišćenje što bučnijih igračaka. Dečji rođendan bez glasne muzike često se smatra dosadnim. Dečije predstave i filmovi su, takođe, puni preglasne muzike ili intenzivnih zvukova. Jačina zvuka pojačava se i dalje kad preadolescenti krenu sa izlascima, a u to vreme već je oblikovana i želja da se muzika sluša glasno.
Životni stil tinejdžera
Naročito je to vidljivo kod tinejdžera koji svo vreme slušaju glasnu muziku i gde jačina zvuka predstavlja ne samo deo životnog stila nego i važan faktor u porodičnim odnosima. U ovom uzrastu želja za izlaganjem glasnoj muzici postaje trajna i slušalice u ušima postaju vrlo važan deo u održavanju same navike. Tinejdžeri tako mogu da slušaju vrlo glasnu muziku bez uznemiravanja okoline.
Trend se nastavlja kad se krene u klubove gde snaga zvuka dolazi do svog maksimuma i kada je višečasovno izlaganje štetno već nakon nekoliko minuta. Kako se uticaj jačine zvuka pojačava osetljivost na agresiju zvukom se polako gubi i neophodan je sve jači stimulus da se dobije isti subjektivni efekat. I muzika se sluša sve glasnije i glasnije. Poznata je činjenica da ljudski odbrambeni mehanizmi kao što su odbijanje, nelagoda i bol slabe kao rezultat ponavljane agresije.
Slabljenje sluha ne boli
Dok do 5% desetogodišnjaka ima smetnje sluha taj procenat se kod adolescenata i mlađih odraslih ljudi penje i do 25% po nekim istraživanjima. Kao glavni uzrok izdvojila se upravo zavisnost od buke. Slabljenje sluha ne boli, odvija se gotovo neprimetno i u početku ne utiče na sposobnost govora. U mnogim klubovima nivo buke iznosi oko 110 do 120 decibela (dB). Slična jačina zvuka dolazi i iz slušalica raznih plejera. Nije retko da možete da razumete kompletan tekst pesme koja dopire iz slušalica u nečijim tuđim ušima.
Ljudski sluh, koji se tokom evolucije razvio za prepoznavanje opasnosti u tišini, naprosto nije „dizajniran“ za ovakve uslove. Manje je poznato da skala decibela kojom se meri jačina zvuka nije linearna već logaritamska. To znači da porast od 20 na 30 decibela odgovara udesetosručenju zvučnog pritiska, dok je porast od 20 na 40 zapravo sto puta veći zvučni pritisak na slušni aparat. Normalna jačina razgovora je oko 40-50 dB, a u mnogim školskim učionicama nivo buke meri se i do 80 dB. Pa sad računajte koliko je to povećanje…
Akustična trauma
Zvučna opterećenja oštećuju ćelije slušnog aparata, a time i provođenje zvučnih nadražaja do centara u mozgu što se naziva i akustična trauma. Na ovaj način nastaje i akutno smanjenje slušnog praga kao na primer, nakon boravka u nekom klubu ili na koncertu – osećanje zaglušenosti. Sluh se u potpunosti oporavlja nakon višečasovnog odmora (i do 48 sati) odnosno akustičnog oporavka. Međutim, ukoliko se na akustične traume nadovezuje stalno izlaganje buci korišćenjem slušalica, slušanje glasne muzike, TV itd. sluh je trajno preopterećen i nema vremena za oporavak. Gubitak sluha je postepen, ali trajan.
