Dr Vesna Tepšić- Ostojić, psihijatar
30tih godina prošlog veka pojavile su se prve sapunice na radiju, a 50tih TV serije pravljene za domaćice. Reklame koje su se emitovale u toku epizoda bile su takođe njima namenjene: za sapune, sredstva za čišćenje… Pa tako od reklame za sapun nastade i sapunica.
Sapunica je TV serija dramskog tipa. Ono što je čini sapunicom je nepostojanje klasičnog zapleta i neograničeno trajanje epizoda. Na početku svaka ima zaplet i glavne likove. Kasnije se prema potrebi (sponzora, budžeta, raspoloživih glumaca, zahteva publike…) dodaju novi likovi i novi zapleti koji postaju glavni i tako unedogled, koliko god epizoda treba.
Ovakvi sadržaji zauzimaju sve više TV programa i od prepodnevne jeftine zabave za domaćice preselili su se u udarne večernje termine. Da li je razlog nepostojanje kvalitetnih TV emisija, lenjost da se potraži sadržajniji način provođenja slobodnog vremena, pasivni konzumerizam, siromaštvo (duha), odsustvo kulture, linija manjeg otpora…?
IMITACIJA ŽIVOTA
Istraživanja pokazuju da su najčešći razlozi zbog kojih ljudi gledaju ovu vrstu TV programa: opuštanje, maštanje i želja za dobijanjem saveta (iz iskustva likova u seriji). Sadržaj epizoda je pogodan za „opuštanje i maštanje“ jer je najčešće plitak i nezahtevan i uglavnom nije u skladu sa realnim životom od kog i želi da se pobegne. Epizode su prepune idealne ljubavi u kojoj se sve „baš onako kao treba“, značajnih pogleda čeličnih očiju, moćnih muškaraca, fatalnih žena i zloća…
Ne nedostaju ni bračne prevare, finansijski skandali, novopronađena deca, čudesna izlečenja, dramatične spletke i intrige, silne mržnje… Jačina emocija, količina i intenzitet događaja mnogo su veći nego u stvarnom životu.Na taj način „nadomešta“ se nedostatak smisla, uzbuđenja, ljubavi, partnera… u sopstvenom životu.
S druge strane neretko se dešava suprotno i neželjeno. Može se pojačati nezadovoljstvo vlastitim životom postavljanjem nerealnih uzora.
Ulaskom u život likova iz serije izlazi se iz svog života. Menja se odnos prema sebi i drugima, procenjuje se i postupa prema aršinima likova stvorenih scenarističkim perom i oblikovanim zahtevima sponzora.
Na taj način sopstveni život postaje loša kopija onog iz serije. Kao rezultat umesto opuštanja raste nezadovoljstvo partnerom, izgledom, poslom, imovinom…
USAMLJENI UZ TV
Često se vreme provedeno u gledanju sapunica pravda kao “beg od svega”. U nedostatku inicijative ili nemogućnosti da se razreše vlastiti problemi i nedoumice beži se u “drugu stvarnost”. Iako gledanje serije predstavlja emocionalni otklon od stvarnih problema ono ih ne rešava nego samo odgađa i gomila. Gledanje serije takođe neće dugoročno popraviti raspoloženje ni smanjiti usamljenost, naprotiv povećaće izolaciju. Sedenje uz TV ženama, koje su i najčešča ciljna grupa, neće doneti ni besprekorno negovan izgled ni savršene telesne proporcije glavnih junakinja, naprotiv.
Srećni ljudi su manje pred TV ekranom
Israživanja pokazuju da osobe koje sebe smatraju srećnima provode manje slobodnog vremena pred TV ekranom, a više u druženju s drugim ljudima, u prirodi, baveći se raznim hobijima ili učeći nešto novo. Učestvuju mnogo više u svom životu, manje u tuđim, a najmanje u televizijskim.
Pitanje mere
Kao i u svemu u životu, tako je i u gledanju TV i serija. Sve je pitanje mere. Gledanje TV treba da bude selektivno i planirano na osnovu TV programa i sopstvenih interesovanja. Ukoliko su to sapunice trebalo bi se odlučiti za jednu i to onu koja je najkvalitetnije produkcije i glume, a sadržajem najbliža stvarnom životu. Treba živeti vlastiti život najbolje moguće, i ne zadovoljavati se imitacijom tuđeg.
