Šta je anksioznost i koja je razlika između osećanja straha, zabrinutosti i anksioznosti i kada anksioznost prelazi u anksiozni poremećaj?
Nema osobe koja nije doživela osećanje strepnje u nekom trenutku svog života. Situacije su mnogobrojne i različite od polaska u školu, razgovora za posao, promene mesta življenja.
Osećanje strepnje može biti od velike koristi jer nam pomaže da reagujemo na opasnost ili se pripremimo za reakciju na stres. Prirodni je alarm koji povećava našu budnost, ubrzava naše i usmerava fokus pažnje. Pomaže da se spremimo za delovanje. Razrešenjem situacije i osećanje strepnje prolazi.
Anksioznost značenje – da li su strepnja i anksioznost ista osećanja?
Međutim, nisu retke situacije kada se povremeno osećanje pretvori u trajno i tada govorimo o anksioznosti. Osećanje je prevelike jačine i predugog trajanja da bi bilo reakcija na neku situaciju i teško ga je kontrolisati. Kada je jako izražena ili prisutna svo vreme, ometa svakodnevno funkcionisanje i osoba ima doživljaj da ne kontroliše ona ankioznost nego da anksioznost kontroliše nju.
Može biti intenzivna i trajati danima, nedeljama pa čak i godinama. Može nepovoljno uticati na raspoloženje, ponašanje i fizičko zdravlje.
Gde prestaje „obična“ zabrinutost i počinje anksioznost?
Simptomi strepnje i zabrinutosti i anksioznost se mogu preklapati. Na osnovu jačine osećanja i njihovog uticaja na kvalitet života može se razgraničiti gde prestaje zabrinutost, a počinje anksioznost. Strah i anksioznost se često pogrešno upotrebljavaju u istom značenju.
Strah se odnosi na nešto prepoznatljivo, konkretno, što je moguće da se dogodi, prisutno. Veoma precizno je poznat razlog bilo da je to osoba, objekat, situacija…
Osećanje straha je više okrenuto ka spolja za razliku od anksioznosti koje je okrenuta ka unutra, ka osobi samoj.
Šta je anksioznost i koje su karakteristike anksioznosti?
To je slobodno lebdeće osećanje uglavnom bez jasnog spoljašnjeg povoda, najčešće nevezano za neku osobu, situaciju, objekat.
Određuje je i stalno osećanje nemira i neprijatnosti, nemoćno iščekivanje da će se neminovno nešto loše desiti.
Praćena je i razmišljanjima da će se problemi komplikovati, teškoće uvećavati, potrebom da se sve drži pod kontrolom.
Prisutni su i brojni telesni simptomi od kojih su najčešći drhtavica, trnjenje u rukama i nogama, lupanje srca, osećanje toplote ili jeze, osećanje nedostatka vazduha ili kratkog daha, vrtoglavica, nestabilnost.
Anksioznost svojim trajanjem i intenzitetom može preći u poremećaj koji zahteva dijagnostiku i lečenje.
Anksioznost simptomi – kada anksioznost prelazi u anksiozni poremećaj?
Razlikujemo nekoliko vrsta poremećaja ovog tipa, ali svima je zajednička prisutnost anksioznosti u situacijama u kojima je većina ljudi ne bi osetila.
Anksioznost je i glavna odrednica anksiozne ličnosti. Kod nekih ličnosti sklonost je trajna i stabilna karatkeristika same ličnosti. Obične ili stresne situacije se doživljavaju kao opasne, uznemirujuće ili ugrožavajuće. Razvija se i ponašanje izbegavanja svih situacija, osoba ili objekata koje osoba tako doživljava.
Anksiozna reakcija predstavlja odgovor na trenutnu stresnu situaciju ili na stresnu situaciju koja duže traje i ne mora biti i velikog intenziteta. Prisutno je sveprožimajuće osećnje straha, strepnje, zabrinutosti, napetosti, uznemirenosti, bespomoćnost. Najčešće je praćena i telesnim simptomima.
Kod anksiozno-depresivnog poremećaja prepliću se simptomi anksioznosti i depresije. U nastavku su najgori simptomi anksioznosti, koji se često javljaju kod osoba sa ovim problemom.
Fobije su veoma izraženi i iracionalni strahovi od nečeg određenog, npr. situacija, bolest, životinja… Čest primer je agorafobija koja predstavlja strah od otvorenog prostora, ali i strah od nedostupnosti mesta na kome se neko oseća sigurnim ili na kome može dobiti pomoć ako mu se nešto desi. Agorafobija je ometajući poremećaj zbog kog osoba može potpuno prestati da izlazi iz kuće. Socijalna fobije je specifična fobija koja predstavlja strah od prosuđivanja ili osramoćenja u javnosti. Može biti izražena u javnim situacijama (nastup, ispit…), ali i u svakodnevnim kao što su razgovor sa kolegama, ćaskanje sa prijateljima…
O generalizovanom anksioznom poremećaju govorimo kada osoba brine i strepi zbog mnogih stvari veći deo dana većinu dana u poslednjih šest meseci. Poremećaj se javlja obično kod mlađih osoba, češće kod žena. Anksioznost je u vezi najšireg spektra situacija, događaja, ljudi, objekata. Osoba je teško kontroliše i utiče na sve aspekte njenog funkcionisanja.
Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakterišu neželjene, ometajuće, trajne ili ponavljajuće misli, ideje ili osećaji. Osoba je svesna da one nisu racionalne, ali ih ne može zaustaviti. Pokušaj da im se odupre izaziva anksioznost. Čest primer je opsesivno pranje ruku koje smanjuje anksioznost kod straha od prljavštine, najčešće kvaka ili predmeta svakodnevne upotrebe
Posttraumatski stresni poremećaj je anksiozni poremećaj koji nastaje kao reakcija na stres visokog intenziteta koji se nalazi van svakodnevnog iskustva i u kome se osoba osećala preplašeno i/ili ugroženo ili je bila svedok takvom događaju. Najčešće se javlja u ratovima, ali i kod raznih oblika nasilja (fizičkog, seksualnog, verbalnog) ili kod prirodnih katastrofa. Osim anksioznosti javljaju se i iritabilnost, košmarni snovi, flešbekovi. Tipično je i izbegavanje svih situacija koje bi mogle da podsete na traumatski događaj.
Kod paničnog poremećaja čovek kao što mu i ime kaže doživljava panične napade. Panični napad je stanje anksioznosti visokog stepena kada je osoba preplavljena osećajem da se nalazi u velikoj opasnosti zbog ubrzanog rada srca, nesvestice, znojenja, drhtanja, mučnine, bola u grudima, nedostatka vazduha, osećanja gubitka kontrole, osećanja da će umreti ili poludeti… Iako je napad panike veoma neprijatan i simpotmi se doživljavaju intenzivno on ne predstavlja stanje opasno po život. Kod dece se može ispoljiti kroz selektivni mutizam i separacioni anksiozni poremećaj. Kod selektivnog mutizma dete ima problem da govori samo u određenim situacijama koje doživljava kao stresne kao npr. u školi. Separacioni poremećaj je povezan sa odvajanjem od roditelja ili negovatelja, obeležen je anksioznošću koja značajno veća od očekivane za uzrast deteta.
Anksioznost uzroci – koji su uzroci i faktori rizika za nastanak anksioznog poremećaja?
Smatra se da ovaj poremećaj nastaje uticajem genetskih, razvojnih i faktora okoline. Stresne situacije visokog intentziteta ili manjeg intenziteta, a dužeg trajanja mogu biti okidač za njihov nastanak. Može biti povezana sa nekom telesnom bolesti ili zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.
Evo i nekoliko uzročnika koji mogu uticati na pojavu anksioznosti:
- Trauma – traume iz detinjstva ili neka izuzetno stresna životna situacija;
- Stres usled bolesti – anksioznost nastaje kao posledica brige o mogućim komplikacijama;
- Ličnost osobe – pojedini tipovi osoba su prosto skloniji anksioznosti;
- Drugi mentalni poremećaji – anksioznost se često pojavljuje i kao deo drugih mentalnih problema;
- Droga i alkohol – česta upotreba psihoaktivnih supstanci može uticati na pojavu anksioznosti.
Kako anksiozni poremećaj utiče na kvalitet života?
Utiču na kvalitet života i mogu se komplikovati depresijom, zloupotrebom supstanci, problemima sa spavanjem, povlačenjem iz društva, problemima funkcionisanja u školi, na poslu, u porodici, kao i brojnim telesnim problemima kao što su glavobolje, hronični bolovi…
Mnogi se pitaju i koliko traje anksioznost, što je pitanje za koje ne postoji tačan odgovor, jer sve zavisi od toga u kom stadijumu osoba i njena okolina primete simptome, kao i da li je pacijent u tom slučaju preuzeo odgovarajuće korake.
Anksioznost dijagnoza – kako se postavlja dijagnoza anksioznog poremećaja?
Da bi se postavila dijagnoza anksioznog poremećaja neophodno je nakon detaljnog uvida u simptome i način njihovog nastanka isključiti moguće telesne bolesti koje mogu biti u podlozi. Psihološka procena će takođe doprineti postavljanju tačne dijagnoze i da li je u pitanju blaži oblik ili teška anksioznost.
Dakle, procedura bi trebalo da izgleda ovako:
- Odstranjivanje drugih medicinskih oboljenja;
- Intervju, razgovor i opservacija stručnog medicinskog osoblja;
- Razni psihološki upitnici i testovi.
Lečenje anksioznosti – kako se anksiozni poremećaj leči?
Nekoliko je odgovora na pitanje: kako pobediti anksioznost?
U lečenju anksioznih poremećaja na raspolaganju su nam psihoterapija i lekovi za anksioznost. Od psihoterapijskih tehnika najčešće se primenjuje kognitivno-bihejvioralna terapija. Ova terapja se fokusira na učenje specifičnih veština kojima se prevazilaze simptomi i funkcionisanje osobe vraća na nivo koji je bio pre pojave anksioznosti.
U zavisnosti od tipa anksioznog i eventualnih pridruženih oboljenja koristi se nekoliko vrsta psihofarmaka. Najbolji lek za anksioznost i oni koji se najčešće propisuju su antidepresivi iz grupe inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. U nekim slučajevima terapija se kraće vreme nadopunjuje sedativima i beta blokatorima.
Ukoliko se vama ili osobama iz vaše sredine dogodi stanje kao što je anksioznost lečenje podrazumeva lekove i terapiju, ali i podršku i razumevanje okruženja, posebno porodice i prijatelja.
Kada primetite da vi sami ili neko iz vašeg okruženja zadesi u ovom stanju, izlaz iz anksioznosti postoji, ali je potrebno reagovi na vreme i krenuti sa terapijom što pre.
autor: dr Vesna Tepšić Ostojić psihijatar
