Crna zova ili bazga je po brojnim mitovima i verovanjima magijska biljka. Izuzetno rasprostranjena na našim prostorima. Korišćena je još u drevnom Egiptu i antičkoj Grčkoj zbog svojih lekovitih svojstava a Hipokrat, otac medicine, nazvao ju je njegovim kovčegom zdravlja.
Zova se sadi u proleće ili u jesen, i već druge godine nakon sadnje redovno počinje da rađa sa preko 20 kg ploda po biljci. Cveta kasno – od maja do avgusta, i relativno je bezbedna od prolećnih mrazeva jer u periodu mirovanja podnosi temperature i do -29°C. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Često je ima pored reka budući da zahteva veliku količinu vode, pogotovo tokom leta kada cveta a kada joj preti najveća opasnost od suša.
Zašto je crna zova lekovita
Razlog zbog kog se o zovi mnogo priča jesu mnogobrojne supstance koja ona u sebi sadrži: karoten, vitamini A, B i C, antocijani, tanini, aminokiseline, glikozid rutin, organski pigmenti, hlorogenska kiselina.
Svi delovi biljke bogati su i mineralnim materijama: gvožđem, natrijumom i kalcijumom. Takođe, zova sadrži veliku količinu flavonoida koji su sjajni antioksidansi, kao i sambukol. Sambukol dokazano aktivira imuni sistem produkcijom citokina i efikasan je protiv virusa gripa (smanjuje trajanje gripa za 3-4 dana). Dodatno, zahvaljujući vitaminima B kompleksa u plodu, zova doprinosi radu nervnog sistema.
Poručite ovde:
Sambukol dokazano aktivira imuni sistem produkcijom citokina i efikasan je protiv virusa gripa (smanjuje trajanje gripa za 3-4 dana)
Crna zova i cijanogeni glikozidi
Međutim, iako su mnogobrojna svojstva crne zove blagotvorna, treba biti na oprezu sa ovom biljkom budući da sadrži u sebi i određene otrovne cijanogene glikozide – sambunigrin, prunasin i holokalin, kojih ima u nezrelim bobicama, kori i listovima, tj. u svim zelenim delovima biljke. Simptomi trovanja ovim toksinima su mučnina, povraćanje, proliv, kao i grčevi i bolovi u stomaku. Zbog toga je obavezno kuvanje bobica zove pre konzumiranja, kako bi se otrovne supstance uklonile!
Kako crna zova utiče na zdravlje
Crna zova je odlično prirodno sredstvo za jačanje imuniteta.
Izuzetno je blagotvorna za disajne puteve – koristi se kod prehlade i gripa, upale sinusa, suzbija kašalj, olakšava disanje i korisna je kod virusnih i bakterijskih infekcija krajnika.
S druge strane, zova se koristi za detoksikaciju organizma jer podstiče znojenje i mokrenje čime se izbacuju štetne materije iz organizma, ili kako se u narodu kaže – zova čisti krv i spira bolesti.
Ujedno, znojenjem crna zova snižava i telesnu temperaturu (a posebno u kombinaciji sa lipom) te se može koristiti i kod groznice.
Diuretičko dejstvo crne zove ljudi koriste i kod prekomernog nakupljanja tečnosti u organizmu. Dodatno, zova ima i blago laksativno dejstvo i pomaže kod zatvora.
Naš narod koristi zovu i za lečenje neuralgije i išijasa, ali ta dejstva još uvek nisu naučno ispitana i dokazana, te ih treba uzeti s rezervom.
Sok od bobica crne zove pomažu u eliminisanju masnih naslaga
Tek nedavna istraživanja pokazala su da zova prevazilazi svoju tradicionalnu upotrebu. Naime, utvrđeno je da nakon tridesetodnevne primene soka od bobica zove dolazi do sniženja LDL („lošeg“) holesterola i triglicerida, a do povećanja HDL („dobrog“) holesterola. Snižavanjem LDL-a zova smanjuje masne naslage u krvnim sudovima a samim tim i pojavu neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Kako uživati u svim blagodetima crne zove
Za početak, treba pronaći drvo zove koje je udaljeno od saobraćajnica i drugih zagađenja sredine. Cvetovi zove se beru u punom cvatu, u junu, po suvom vremenu. Preporučljivo je brati ih bar 5 dana nakon kiše. Od cvetova zove pravi se sok ili čaj.
Sok od zove
Prirodno osveženje kakvo je sok od zove idelano je za letnje mesece. Da biste ga spremili, 20-30 cvetova zove potopiti u 1 litar hladne vode i ostaviti na hladnom i tamnom mestu (ali ne u frižideru) da odstoji 24h. Zatim procediti i dodati oko 800 g šećera i sok od 1 limuna, te ostaviti da stoji još 24h, uz povremeno mešanje da bi se šećer rastopio. Može se dodati i konzervans. Zatim ponovo procediti i sipati u boce, u kojima može stajati i do godinu dana.
Tako dobijen sirup od zove pije se nakon razblaženja sa običnom ili gaziranom vodom (u 1 čašu od 200 ml sipati otprilike 2 prsta sirupa od zove i vodom dopuniti do vrha). Međutim u svemu treba imati meru – ne treba preterivati sa konzumacijom ovog napitka zbog količine šećera koja se u njemu nalazi (šećer osim korekcije ukusa ima i ulogu konzervansa) do 2 čaše soka dnevno je optimalna mera.
Čaj od zove
Čaj od cveta zove se koristi za pospešenje znojenja i kod upala sluzokože, te je odličan za grip i upalu nosne sluzokože i sinusa. Takođe olakšava mokrenje i pražnjenje creva.
Preterana upotreba ovog čaja može dovesti do sniženja kalijuma u krvi, pa se ne preporučuje osobama sa sniženim nivoom kalijuma.
Za razliku od lekova protiv gripa, čaj od zove ne izaziva neželjene efekte kao što su pospanost i letargija.
Nakon branja, cvetove zove treba čuvati na toplom mestu da bi se što pre osušili. Ukoliko cvet izgubi svoju beličastu boju i potamni, treba ga baciti. Osušene cvetove treba smrviti i čuvati u tegli na hladnom i suvom mestu.
Čaj se pravi tako što se 2 kafene kašike osušenog cveta zove prelije sa 200 ml ključale vode, šolja se poklopi, odstoji 10 min i na kraju procedi. Ovako spremljen čaj pije do 3 puta dnevno. Čaj od zove može se pronaći i u biljnim apotekama.
A šta kažu stručnjaci?
Cvet zove se po Evropskoj agenciji za lekove koristi za olakšanje simptoma prehlade. Preporuke su da ga ne koriste deca mlađa od 12 godina, kao ni trudnice ni dojilje, zbog nedovoljno podataka o dejstvu u ovim populacijama. Ukoliko simptomi prehlade traju duže od jedne nedelje ili se pogoršaju, savetuje se odlazak lekaru. Za prehladu praćenu kašljem cvet zove može se koristiti u obliku biljnog čaja, tečnog ekstrakta ili tinkture.
Pravilna priprema čaja od zove
Evropska agencija daje i precizna uputstva za pripremanje biljnog čaja u cilju kraćeg trajanja simptoma prehlade:
2-5 grama osušenog i usitnjenog cveta prelije se sa 150 ml ključale vode, nakon čega se primenjuje 3 puta dnevno, ili
3-6 grama osušenog i usitnjenog cveta prelije se sa 200 ml ključale vode, nakon čega se primenjuje 2 puta dnevno.
Plodovi zove-bobice
Pored cveta, od zove se mogu koristiti i plodovi tj. bobice. Prilikom njihovog branja treba posebno obratiti pažnju da li su sve bobice potpuno zrele, pošto nezrele bobice sadrže otrovne glikozide sambunigrina. Da li su bobice zrele ili ne raspoznaje se po boji – zrele bobice su tamno crvene boje na crvenkastim grančicama, dok su nezrele bobice zelene boje. Plod zove je u stadijumu potpune zrelosti najlekovitiji. Prilikom rukovanja sa zrelim bobicama zove treba biti oprezan jer na rukama ostavljaju crvenu boju koju je jako teško oprati. Od bobica se može napraviti sirup, čaj, kompot ili džem a u Nemačkoj i Skandinaviji od njih se pravi i supa koja je tradicionalno jelo. Takođe, bobice (kao i cvetovi) se mogu upotrebiti za pravljenje vina od zove.
