Vitamin D je liposolubilan vitamin (rastvara se u mastima) koji jača imuni sistem, neophodan je za jake kosti, podržava rad mišića, održava srce zdravim i važan je za kognitivne funkcije mozga. Ima dve forme: D2, koji se dobija iz hrane koju jedemo i D3, koji nastaje u organizmu pod dejstvom sunčeve svetlosti. Vitaminu D se pripisuju i mnoga druga delovanja i uticaji, šta kaže nauka?
Vitamin D i multipla skleroza
Najnovije studije pokazuju da vitamin D može da uspori progresiju bolesti, mada veza između ovog vitamina i multiple skleroze (MS) još uvek nije jasna. Nije utvrđeno da li nizak nivo vitamina D izaziva MS ili je rezultat same bolesti. Nadoknada vitamina D bi mogla biti od koristi pacijentima sa MS, ali u kojoj dozi tek treba utvrditi.
Vitamin D i depresija
Moguće je da postoji veza između niskih nivoa vitamina D u organizmu i depresije, ali studije za sada daju mešovite rezultate i potrebna su naknadna istraživanja da bi se došlo do ispravnih zaključaka. Sam vitamin D ne može da spreči depresiju, ali zajedno sa antidepresivima može da pomogne u redukciji simptoma depresije.
Vitamin D i karcinom
U toku su brojna istraživanja o mogućoj vezi između određenih vrsta karcinoma i vitamina D. Neki naučnici smatraju da vitamin D može da pomogne u prevenciji karcinoma kolona, prostate i dojke, ali još uvek nema dovoljno dokaza. Jedna studija je pokazala da nizak nivo vitamina D može da poveća rizik od karcinoma pankreasa.
Vitamin D i mršavljenje
Gojaznost je faktor rizika za snižavanje nivoa vitamina D u organizmu, jer što je veća telesna masa telo traži više vitamina D. Studije su takođe pokazale da nedostatak vitamina D može da poveća rizik od razvoja gojaznosti tokom života.
Koliko nam je vitamina D dovoljno?
„Simptomi deficita ovog vitamina nisu specifični zbog čega mnogi ljudi nisu svesni da imaju problem“, objašnjava doktor Kris Gunnars, osnivač Authority Nutrition.
Konstantan umor, oslabljen imunitet, bolovi u mišićima i kostima i promene raspoloženja su samo neki od simptoma. U veoma ozbiljnim slučajevima nedostatka vitamina D kod odraslih dolazi do razvoja osteomalacije, a kod dece do rahitisa.
Mnoga deca zapravo ne dobijaju dovoljne količine vitamina D. Njegova koncentracija u humanom mleku je minimalna, a kako se odojčad i deca ne izlažu direktno suncu, tj. zaštićena su kremama sa visokim faktorima zaštite, suplementacija je neophodna. Američka akademija pedijatara preporučuje da deca uzrasta do 1 godine unose 400 IJ, a starija deca i tinejdžeri 600 IJ vitamina D svaki dan.
Sunce, ishrana i suplementi
Ishrana ima veliki značaj u regulisanju deficita vitamina D. Uvođenje u ishranu namirnica, kao što su masna riba (losos, skuša), goveđa jetra, žumance, mleko, žitarice, šitake pečurke, može se delovati preventivno. Na tržištu se nalazi i veliki broj suplemenata koji se mogu koristiti kao dodaci ishrani, pri čemu treba voditi računa o preporučenom dnevnom unosu da ne bi došlo do predoziranja.
Međutim, poznato je da se 90-95 % vitamina D stvara prilikom izlaganja suncu. Ukoliko imate svetao ten i normalno počinjete da “gorite” nakon 30 minuta, potrebno vam je samo 15 minuta izlaganja suncu dnevno da vaš organizam stvori potrebnu količinu vitamina D.
