Rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da veštački zaslađivači mogu da izazovu osećaj gladi! Istraživački tim iz Australije sa Garvan Instituta i Charles Perkins centra na Univerzitetu u Sidneju izneli su navedene tvrdnje a kažu da imaju i objašnjenje za svoje otkriće. Veštački zaslađivači imaju uticaj na percepciju ukusa i na način na koji mozak reguliše apetit.
autror: mr ph. Aleksandra Dumić
„Rezultati dodatno podržavaju ideju da prerađena hrana i piće koji se definišu kao „bez šećera“ nisu inertni, kao što se i pretpostavljalo“, kaže profesor Herbert Hercog sa Garvan Instituta za medicinska istraživanja, i dodaje kako: „Veštački zaslađivači mogu zaista promeniti osećaj slasti hrane, a neslaganje između osećaja slasti i energetskog nivoa unete hrane dovode do povećane želje za dodatnim unosom.“
Studija objavljena u časopisu Cell Metabolism istraživala je uticaj veštačkih zaslađivača na apetit počevši od animalnih modela, a najpre od voćnih mušica.
Ishranu ovih insekata istraživači su tokom pet dana obogaćivali veštačkim zaslađivačima što je rezultiralo da su muve konzumirale čak 30% više kalorija nego kada su dobijale prirodno zaslađenu hranu.
Istraživači su tada obavili iste eksperimente koristeći miševe.
Rezultati su pokazali da je kod miševa kojima je data veštački zaslađena hrana došlo do značajnog povećanja unosa hrane.
„Kada smo se zapitali zašto životinje jedu više, iako su imale dovoljno kalorija, otkrili smo da hronična konzumacija veštačkih zaslađivača zapravo povećava slatki intenzitet stvarno hranljivog šećera, a to onda povećava ukupnu želju životinja da jedu više“,
kaže profesor Greg Nili sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Sidneju.
Zašto se ovo dešava?
Istraživači kažu da su otkrili nervnu kartu koja objašnjava dodatni unos kalorija.
Mreža nervnih ćelija odgovara na veštačke zaslađivače saopštavajući mozgu da organizam nije uneo dovoljno energije.
U centru za nagrađivanje slatke senzacije su integrisane sa energetskim sadržajem hrane. Kada slast i energija nisu u ravnoteži, mozak nakon određenog vremenskog perioda vrši rekalibraciju i šalje signale za unos dodatnih kalorija.
„Koristeći ovaj odgovor na dijete sa veštačkim zaslađivačima, bili smo u mogućnosti da funkcionalno mapiramo novu mrežu neurona koja balansira ukus hrane sa energetskim sadržajem iste. Put koji smo otkrili deo je odgovora koji se aktivira samo u slučaju intezivne gladi koja je životno ugrožavajuća a koji zapravo čini ukus hrane boljim kada dođe do preterane gladi, “ izjavio je profesor Nili.
Istraživači su dodatno zaključili da veštački zaslađivači promovišu hiperaktivnost, nesanicu, smanjen kvalitet sna koji može biti zabeležen kod ljudi koji poste ili su u blagom režimu gladi.
Druga potencijalna objašnjenja
Ako se dokaže da su zaključci ove studije istiniti, dalja istraživanja će biti od velikog značaja za ljudsku vrstu i savremenu populaciju koja koristi veštačke zaslađivače u vrlo širokom spektru. Milijarde ljudi širom sveta konzumira hranu i pića sa veštačkim zaslađivačima. Mnogi su gojazni i koriste zaslađivače kako bi smanjili unos šećera i izgubili na težini.
„Rezultati studije time profesora Herzoga ima ogromne implikacije ako dodatne studije pokažu iste ili slične rezultate, a veštački zaslađivači se zaista nalaze danas u svemu i svačemu“, kaže dr Susan Weiner, lekar dijetetičar i nutricionista.
Ona ističe da rezultati ipak mogu imati i druga objašnjenja jer su mnogi ljudi koji konzumiraju veštačke zaslađivače gojazni, i možda već uzimaju previše kalorija kao i da su ljudi jedinstveni, pa mozak može različito reagovati na veštačke zaslađivače. Dr Weiner kaže da ona dozvoljava svojim pacijentima da koriste veštačke zaslađivače, ali samo u malim količinama.
“Veštački zaslađivači ne tope kilograme”, kaže dr Susan, “a najbolji preparat za gubitak kilograma i smanjenje potrošnje šećera je voda za piće.”
Genetika takođe u svemu ovome igra veliku ulogu.
Nastavak studije je potreban kako bi se objavljeni rezultati potvrdili i kako bi se odredio razuman nivo korišćenja veštačkih zaslađivača.
