autor: Dr Marija Radojković, doktor farmaceutske tehnologije
Ishrana je uobičajeno bogata žitaricama i mahunarkama, ali vrlo retko i njihovim klicama. Klice su prava fabrika fitonutrijenata koja raste u svim klimatskim uslovima. Od neprocenjivog su značaja za ishranu i zdravlje čoveka jer sadrže pravo bogatstvo vitamina, minerala, slobodnih aminokiselina, esencijalnih masnih kiselina, biljnih vakana i posebno enzima.
Životna energija koju nosi proklijalo seme stimuliše i pročišćava organizam od toksina i pobuđuje i aktivira imuni sistem, čime štiti organizam od štetnih uticaja.
Biljne klice predstavljaju jednu od najvrednijih vrsta hrane, po obimu bioaktivnih materija, po lakoći svarljivosti i po brzini po kojoj nutritivno vredne materije ulaze u krv i tako direktno utiču na zdravlje ljudskog organizma. Životna energija koju nosi proklijalo seme stimuliše i pročišćava organizam od toksina i pobuđuje i aktivira imuni sistem, čime štiti organizam od štetnih uticaja.
Biljne klice se dobijaju od semena koje je bilo izloženo određenim uslovima temperature, vlage i svetlosti što pokreće se niz biohemijskih reakcija. Dolazi do naglog porasta sinteze enzima, istih onih koji u ustima čoveka razlažu skrob u glukozu, čime počinje varenje hrane. Deo sadržaja šećera se pretvara u vitamin C, skrob prelazi u jednostavne šećere, masa suvog zrna se smanjuje, povećava se stvaranje provitamina A i vitamina C, D, E i K, kao i makroelemenata K, Mg, Ca i P. Svi nabrojani procesi utiču na to da klice dobijaju poseban-slatkast ukus.
U semenu koje klija najznačajnija je sama produkcija velike količine enzima koji se postepeno aktiviraju i dovode do razlaganja složenih hemijskih jedinjenja u proste. Osnovne hranljive i gradivne materije-belančevine, masti i ugljenihidrati u klicama su u takvom obliku da po dolasku u organizam ulaze direktno u krv, uz minimalan utrošak energije za njihovo varenje, jer su „već svarene“ i nalaze se u obliku aminokiselina, esencijalnih masnih kiselina i prostih šećera. Upravo te činjenice klice čine lako svarljivom hranom i preporukom za dodatak svakodnevnoj ishrani.
Sami enzimi su značajni za čoveka jer oni podstiču i kontrolišu niz biohemijskih procesa. Starenjem se broj enzima u čovečijem organizmu znatno smanjuje, a time i životna snaga. Takođe, sve nabrojane grupe jedinjenja koje se nalaze u samoj klici odnosno proklijalom semenu su u prirodnom obliku, što odgovara čovečijem organizmu. Takođe, sadržaj vitamina u biljci dostiže maksimum u trenutku kada seme klija. Zbog svega navedenog je korisno koristiti sveže klice u ishrani. Većina klica odlična su samostalna namirnica ali mogu biti i deo nekog drugog jela. Semenje i klice treba koristiti u kombinaciji sa voćem i povrćem.
Sa medicinskog stanovišta klice se mogu koristiti u prevenciji mnogih bolesti. Značajne su za prevenciju depresije, jer sadrže vitamin B6 (posebno pšenične klice) i druge grupe vitamina B grupe. Mogu se koristiti u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, slabosti nervnog sistema, pojave znakova starenja, hroničnog umora, iscrpljenosti bez posebno vidljivih razloga, kožnih bolesti. Klice leblebije imaju poseban uticaj kod opstipacije jer sadrže visok nivo biljnih vlakana, kao i kod infekcija zbog sadržaja vitamina C i A. S obzirom na visoku biološku vrednost, klice predstvaljaju izuzetan dijetetski proizvod, za očuvanje zdravlja i vitalnosti.
Seme od kojih se dobijaju klice može se svrstati u nekoliko kategorija: klice žitarica, klice mahunarki, klice povrća, klice orašastih plodova.
Što se tiče načina klijanja postoji više, najprimenjeniji su u teglama, tacnama i u prozirnoj kesi. Bez obzira na tehniku optimalna temperatura je od 25 do 30°C, ako se temperatura smanjuje, usporava se i klijanje, ali se pospešuje sinteza vitamina C. Od 1 g zrna dobija se od 6 do 8 g klica.
