Globalna prodaja slatkiša 2014. godine iznosila oko 118 billiona američkih dolara. Ekspanzija slatkiša tokom 20. veka širom Evrope i Amerike, prevazilazi sve epidemijske razmere. Ali ispada da šećer i nije tako sladak jer pored toga što dovodi do gojaznosti, dijabetesa, pojave karijesa…ishrana bogata šećerom povezana je sa promenjenom funkcijom mozga, lošom memorijom, slabijim kognitivnim sposobnostima, izaziva zavisnost, pospešuje bolesti srca a loše utiče i na našu kožu i proces starenja.
NISU SVI ŠEĆERI ISTI
Naše telo većinu hrane koju unesemo pretvara u glukozu. Glukoza je osnovni energent ćelija celog organizma, uključujući mozak, pa je unos glukoze neophodan za pravilno funkcionisanje organizma. Fruktoza je šećer koji se nalazi prirodno u voću i povrću, i u ovom obliku u vezi sa vitaminima i mineralima predstavlja zdrav šećer. Smatrajući fruktozu zdravim šećerom tokom proteklih dekada proizvođači industrijske hrane počeli su da je koriste za proizvodnju gaziranih pića i sokova, meda, začina, salata, brze hrane, grickalica itd. Međutim, nova istraživanja pokazuju da je fruktoza štetna za naše zdravlje.
FRUKTOZA JE LOŠIJA OD GLUKOZE
Sproveden je eksperiment na dve grupe miševa u trajanju od 75 dana gde su obe grupe miševa bile hranjene istim brojem kalorija, s tim što je jedna grupa hranjena glukozom a jedna fruktozom. Rezultati su bili više nego očigledni: Miševi koji su dobijali fruktozu bili su gojazniji i manje pokretni što je potvrdilo pretpostavku istraživača, koji su dokazali da podjednaki unosi kalorija nemaju iste efekte na zdravlje ukoliko u jednom slučaju sadrže fruktozu, a u drugom glukozu.
U studiji sprovedenoj na Keck Medicine klinici, učesnici koji su konzumirali fruktozu u odnosu na učesnike koji su unosili glukozu osetili su povećanu glad i želju za unosom šećera.
“Fruktoza ne može da stimuliše lučenje insulina, kao što to radi glukoza. A insulin omogućava da se osetimo sitim nakon obroka,”
kaže asist. prof. Kathleen Page, sa Keck Medicine klinike, SAD. “Volonterima koji su učestvovali u studiji dali smo da biraju da li žele da im posle studije odmah bude servirano ukusno jelo ili da im novac bude poslat na kućnu adresu,” kaže Dr Page. “Učesnici koji su konzumirali fruktozu, imali su povećanu želju da odustanu od novca u zamenu za visokokaloričnim obrokom koji je serviran na licu mesta, u poređenju sa ispitanicima koji su unosili glukozu.”
ŠEĆER IZAZIVA ZAVISNOST
Potreban je samo jedan zalogaj šećera da stimuliše mozak da oslobodi dopamin, prirodnu supstancu mozga koja stimuliše želju, motivaciju i regione mozga koji su odgovorni za nagrađivanje. Na taj način dopamin izazvia zavisnost. Kao i kod osoba koje uzimaju drogu, u ovom slučaju razvija se tolerancija na šećer, što znači da je potrebno sve više šećera da bi se postigao osećaj zadovoljstva. Prilikom proučavanja uticaja šećera na pacovima primećeno je da životinje počinju da cvokoću zubima, imaju tremor, drhtanje i postaju anksiozne kada im se oduzme šećer.
ŠEĆER UTIČE NA STARENJE KOŽE
Od šećera koža stari. Ne možemo baš za sve okriviti sunce. Previše šećera kida lance kolagena i elastina u našoj koži, tako onemogućava ćelije da se samorepariraju. Što je još gore, nema načina da se izleči oštećenje jednom kada nastanu preuranjene bore. Jedino poboljšanje može se očekivati ako se unos šećera svede na minimum.
ŠEĆER ISKLJUČIJE SENZORE ZA PREJEDANJE
Dobro je poznata činjenica da visoke doze šećera dovode do gojaznosti. Ali tek nedavno naučnici su došli do otkrića da hronična konzumacija šećera isključuje anoreksigeno-oksitocinski sistem u mozgu, i oslobađanje hormona leptina koji je signal mozgu da smo siti i da treba da prestanemo da jedemo. Kada naš mozak ne oslobađa leptin, skloni smo da nastavimo sa jelom što dovodi do prejedanja, gojaznosti i daljih posledica.
ŠEĆER UTIČE NA PAMĆENJE
Šećer smanjuje memoriju i dovodi do demencije. Moždani neurotrofični faktor je faktor mozga koji učestvuje u procesima učenja i formiranja memorije. Šećer dovodi do smanjenja nivoa neurotrofično faktora a kada je nivo ovog faktora nizak, nismo u stanju da učimo nove stvari, naša memorija se smanjuje. Neka istraživanja dokazala su vezu između niskog neurotrofičnog faktora i demencije, depresije i Alchajmerove bolesti.
