Vreme Božićnog posta predstavlja period godine kada je konzumiranje ribe najčešće. Meso riba je veoma zdrava hrana, pogodna za ishranu kako dece tako i odraslih.
autor: dr veterinarske medicine Ilijašević Nikola
Riba se univerzalnom namirnicom zato što sadrži belančevine visoke biološke vrednosti, vrlo malo masti, a obiluje mineralima i vitaminima. Hranljiva vrednost ribe uglavnom zavisi od vrste ribe, kao i od njene starosti.
Veću hranljivu vrednost imaju ribe sa više belančevina, a manje masti i obrnuto.
Belančevine ribljeg porekla su izvanredne biološke vrednosti zbog dobrog sastava aminokiselina i visokog stepena iskoristljivosti, čak oko 80%, što doprinosi stvaranju novih i regeneraciji istrošenih ćelija u ljudskom organizmu.
Odnos masti i belančevina u mesu riba je daleko povoljniji nego u mesu životinja pa tako 1gr. belančevina mesa ribe prati znatno manja količina masti, što ribu čini nezamenljivom u svim vrstama dijetetske ishrane, tim pre, ako se zna da meso ribe natrijumove soli sadrži samo u tragovima.
Meso ribe natrijumove soli sadrži samo u tragovima
Zavisno od vrste, procenat belančevina se može kretati od 15% kod pastrmke, do 25% kod tunjevine.
Sušena riba je daleko bogatija belančevinama od sveže, a jedinstven slučaj je sušeni bakalar sa 80%, što ga svrstava u malu grupu namirnica sa ovako visokim procentom belančevina.
Klorijska vrednost zavisi, u prvom redu, od procentualnog sadržaja masti. Sadržaj masti u ribljem mesu je odlika vrste ribe i starosti, pa tako meso oslića sadrži oko 15% masti a meso jegulje čak i do 21%. Sa starošću procenat masti se povećava. U poređenju sa drugim vrstama mesa, meso riba spada u mesa lakše kategorije i po kalorijskim vrednostima poredi se sa goveđim.
Meso oslića sadrži oko 15% masti a meso jegulje čak i do 21%. Sa starošću procenat masti se povećava.
Posebnu vrednost ribe čini obilje minerala koje njeno meso sadrži, a kojih nema u dovoljnoj količini u drugim vrstama namirnica. Pre svega treba istaći: fosfor, kalcijum, jod (naročito kod morskih vrsta), fluor i magnezijum.
Količine i odnosi pomenutih minerala, naročito fosfora i kalcijuma, kao i prisustvo tzv. esencijalnih aminokiselina, neophodni su za normalan rast i razvoj, intelektualni rad i niz drugih vitalnih funkcija ljudskog organizma.
Meso ribe, takođe je vrlo bogato vitaminima A, D i E, kao i vitaminima B kompleksa. Ovakav vitaminski sastav bitan je za regulaciju metabolizma. Vitamina C gotovo i da nema, ali se riba zato najčešće i priprema uz upotrebu limuna, koji joj, inače, znatno popravlja ukus, a bogat je i C vitaminom.
Neke vrste riba mogu imati neugodan miris koji je posledica samog načina života. Neugodan miris može ukazivati i da je riba poreklom iz zagađenih voda. Neuobičajeno ponašanje riba je ponekad prvi pokazatelj da sa vodom u kojoj žive nešto nije u redu.
U takvim slučajevima ribe se najčesće ponašaju dezorijentisano; plivaju pri samoj površini vode u krug, a ako nema dovoljno kiseonika širom drže otvorena usta i škrge.
Riblje meso lako poprima miris zagađivača.
Smuđ, recimo, lako prima miris fenola i tada nije za upotrebu. Ukoliko su vode zatrovane kiselinama ili jakim bazama, škrge riba će biti izgrižene, krvariće, a usta će im biti čvrsto stisnuta. Čak i materije koje, same po sebi, nisu otrovne, kao otpaci klanične industrije (krv, koža, kosti i sl.) kada dospu u vodu, mogu prouzrokovati štetne posledice po ribu, jer će ove materije oksidisati vezujući velike količine kiseonika iz vode, pa će se ribe ponašati na već opisani način.
Neke vrste riba mogu imati neugodan miris i zbog samog načina života. Šaran, na primer, vrlo često (posebno ako je jezerski, ili barski) miriše na mulj.
Miris mulja se može odstraniti tako što će riba odstojati malo u blagom rastvoru sirćeta, ili, što je još bolje, što će jos živa riba odstojati u kadi, ili posudi u kojoj se menja voda oko 24 sata, pre nego što bude pripremljena. To je dovoljno da se riba „pročisti” izbaci algu i nečistoću, ako je tovljena, izgubiće i malo masnoće, što će je svakako učiniti ukusnijom.
