Oznaka “Ne sadrži BPA” na plastičnim flašama služi kao potvrda da je taj proizvod bezbedan da se iz njega pije. Međutim, najnovija istraživanja doprinose rastućem broju dokaza da supstance koje su zamenile BPA u proizvodima koji se označavaju kao “BPA-free” možda i nisu toliko bezbedne koliko potrošači misle.
BPA, tj. bisfenol A, je supstanca koja se koristi za izradu plastičnih kontejnera za hranu i piće još od 60-tih godina 20. veka. Ona dospeva u hranu i piće iz kontejnera pre svega ukoliko je plastika stara ili oštećena. Ova supstanca je u stvari toliko široko rasprostranjena da je jedna opsežna nacionalna analiza u SAD tokom 2003-2004. god. pokazala njeno prisustvo u čak 93% od preko 2.500 uzoraka urina!
Iako postoje veliki broj dokaza da bisfenol A može izazvati oštećenja u ljudskom organizmu, naučnici nisu sigurni kako tačno deluje niti znaju koje su to koncentracije u kojima ova supstanca postaje štetna po zdravlje. Ima nagoveštaja da BPA može da imitira dejstvo estrogena i na taj način naruši funkcionisanje hormonskog sistema u organizmu.
Važeći stav FDA jeste da su “trenutni nivoi BPA koji se mogu pojaviti u hrani bezbedni.”
Iako trenutno FDA zabranjuje ovu supstancu jedino u flašicama za bebe, čašama za hranjenje i pakovnom materijalu za hranu za bebe, rastuća zabrinutost javnosti je tokom godina dovela do pojave “BPA-free” proizvoda na tržištu. U ovim proizvodima BPA je zamenjena nekim drugim supstancama. A “sada imamo rastući broj dokaza da ni mnoge od ovih “zamena” nisu bezbedne,” kaže Patricija Hant, profesor na Fakultetu za Molekularnu bionauku na Univerzitetu u Vašingtonu.
FDA zabranjuje ovu supstancu jedino u flašicama za bebe, čašama za hranjenje i pakovnom materijalu za hranu za bebe
Patricija Hant i njen tim su pre 20 godina slučajno utvrdili da bisfenol A, sastojak plastičnih kontejnera u kojima su čuvane ženke miševa, dovodi do hromozomskih anomalija. Prema članku objavljenom u Nacionalnoj geografiji, u najnovijem istraživanjui Hant i njen tim želeli su da utvrde kakav to efekat BPA ima na reproduktivnu funkciju miševa i tada su primetili nešto veoma čudno.
Naime, miševi, svi u BPA-free plastičnim kavezima, bili su podeljeni u dve grupe. Jedna grupa je dobijala BPA kroz pipetu, dok druga nije. Grupa koja nije dobijala BPA je trebalo da bude kontrolna, međutim, ti “kontrolni” miševi počeli su da pokazuju genetske abnormalnosti slične miševima koji su dobijali bisfenol A. Otkrili su da je kontrolna grupa bila izložena dejstvu BPS (bisfenol S), jedne od “zamenskih” supstanci iz oštećenih plastičnih kaveza.
Zato su sproveli novo istraživanje ciljano izlažući miševe “zamenskim” hemikalijama: u BPF, BPS i BPAF i dobili su slične rezultate. Kod oba pola je došlo do problema sa pravilnim rekombinovanjem DNK, procesom koji za cilj ima formiranje novih hromozoma kombinovanjem genetskog materijala oba roditelja, a što je imalo za posledicu smanjenje broja spermatozoida i smanjeno preživljavanje jajnih ćelija. Dalje su utvrdili da se ove genske izmene prenose sa generacije na generaciju i da čak i kada su eliminisali dejstvo BPA i njegovih zamena, poremećaji su se prenosili kroz naredne tri generacije!
Iako su ovo rezultati ispitivanja na miševima naučnici tvrde da se rezultati mogu smatrati važećim i za ljude.
Džoana Ročester, stariji istraživač pri neprofitnoj organizaciji The Endocrine Disruption Exchange, koja nije bila deo ovog istraživanja, rekla je za Nacionalnu geografiju da bismo trebali da izbegavamo i zamene za BPA, jer “ne želimo da čekamo još 20 godina da studije na ljudima pokažu da imamo ozbiljan problem.”
Bez obzira da li sadrže bisfenol A ili njegove zamene,
“plastični proizvodi na kojima postoji fizičko oštećenje ili znaci starenja se ne mogu smatrati bezbednim za humanu upotrebu,”
kaže Patricija Hant.
