U svakom trenutku u telu prosečne osobe koja živi u razvijenom svetu nalazi oko 13 različitih pesticida. Iako se pesticidi obično očekuju u svežem voću i povrću, savremeni potrošač se izlaže pesticidima i kroz unos prerađenih proizvoda, kao što su hleb i voćni sokovi, kao i kroz vodu.
autor: prof. dr Svetlana Stanišić, redovni profesor Univerziteta Singidunum, oblast: ishrana i životna sredina
Približno jedna trećina svetske proizvodnje hrane ne stigne do potrošača, iz različitih razloga, a još oko 20% hrane koja se proizvede propadne u procesima skladištenja. Bez primene pesticida ovi gubici bili bi i daleko veći. Zato se moderna poljoprivredna proizvodnja ne može zamisliti bez upotrebe pesticida. Pa ipak, sa unapređenjem ljudske svesti o značaju zdravlja, u javnosti je sve češće prisutna zabrinutost da dugotrajna izloženost pesticidima može dovesti do oboljevanja.
Izloženost pesticidima
Danas je poznato oko 1.600 vrsta hemijskih materija koja se koriste kao pesticidi i kao osnova za čak 35.000 komercijalnih preparata namenjenih pre svega za kontrolu korova (preko 40%), zatim insekata (preko 30%) i gljivičnih oboljenja (preko 20%).
Svetska proizvodnja pesticida dostiže i tri miliona tona godišnje, a Centar za kontrolu i prevenciju bolesti je objavio da se u svakom trenutku u telu prosečne osobe koja živi u razvijenom svetu nalazi oko 13 različitih pesticida.
Iako se pesticidi obično očekuju u svežem voću i povrću, savremeni potrošač se izlaže pesticidima i kroz unos prerađenih proizvoda, kao što su hleb i voćni sokovi, kao i kroz vodu.
Tako na primer, skoro svi rečni tokovi u oblastima koje su razvijene i industrijalizovane, kao i 65% vodenih tokova u nerazvijenim oblastima je zagađeno pesticidima.
Prema jednom istraživanju iz SAD, atrazin, herbicid koji se koristi pri uzgajanju kukuruza se u oblastima u kojima se kukuruz uzgaja nalazi u oko 40% uzoraka pijaće vode.
Veliki broj ljudi je u poljoprivrednim područjima takođe izložen povećanoj koncentraciji nitrata koji potiču od primene đubriva i imaju potencijal da deluju mutageno i kancerogeno, kao i da uzrokuju reproduktivne probleme.
Rezultati dosadašnjih istraživanja su pokazali da su deca sa većom koncentracijom organofosfatnih pesticida u urinu bila sklonija poremećaju pažnje, kao i da je koncentracija pesticida u krvi dece koja se hrane uobičajeno proizvedenom hranom veća oko šest puta u odnosu na decu koja koriste organske namirnice.
Kada su u pitanju deca, treba imati na umu da zbog relativno velike jetre u odnosu na telo, dečiji organizam efikasno prerađuje toksine, ali zbog činjenice da se centralni nervni sistem i imuni sistem kod dece razvijaju i sazrevaju, unos toksina u ranoj mladosti ipak ostavlja veće posledice nego na odrasle.
Važno je poštovati karencu i dozu
Međutim, istina je i da nisu svi pesticidi koji se koriste toksični, posebno ne u količinama u kojima se koriste ili nađu u ljudskoj ishrani. Tako, na primer, gliofosat koji se koristi u voćarstvu i vinogradarstvu je kancerogen, ali samo u dozama koje daleko premašuju moguć unos putem hrane.
Drugo, brojna istraživanja su nedvosmisleno pokazala da svakodnevni unos voća i povrća smanjuje rizik od nastanka raka, dijabetesa tipa 2, srčanih i drugih hroničnih oboljenja i daleko premašuje štetne efekte istovremenog unosa pesticida.
Kada je u pitanju unos voća i povrća, ishrana stanovnika Srbije nije na zavidnom nivou. Istraživanja pokazuju da svaki peti stanovnik Srbije nikada ne razmišlja o ishrani kao faktoru zdravlja, dok manje od polovine stanovnika svih uzrasta (46%) koristi svakodnevno voće u ishrani. Takođe, svako drugo dete koristi svakodnevno u ishrani voće (51%) ili povrće (57%). Sveže voće i povrće sadrži dijetetska vlakna koja smanjuju rizik od gojaznosti i imaju pozitivan uticaj na probavu, vitamine A i C, kao i druge antioksidantne materije koje štite ćelije od oksidativnog stresa, mehanizma koji se nalazi u osnovi procesa oboljevanja, ali i procesa starenja.
Nekontrolisana prekomerna upotreba
Zapravo, najveća opasnost kada su u pitanju pesticidi je vezana za njihovu nekontrolisanu upotrebu i nepoštovanje karence, odnosno vremena koje treba da prođe od primene pesticida do berbe ili setve biljnih kultura. Ukoliko proizvođač poštuje karencu, najveći deo pesticida se razgradi i eliminiše iz biljaka, a količina ovih hemijskih jedinjenja koja zaostane u hrani nakon prskanja iznosi oko 0,01 mg na kilogram hrane, što je uporedivo sa jednom sekundom u 3 godine i dva meseca.
Poslednjih godina se spominje razvoj biopesticida, koji se dobijaju od prirodnih materijala, kao što su biljke, životinje i neki minerali. Prednosti biopesticida su to što mogu delovati u malim količinama, što se mogu brzo razgrađivati, što ispoljavaju manju toksičnost, ali njihove loše osobine su ograničeno trajanje, uzak spektar dejstva i visoka cena.
U zavisnosti od hemijske vrste, pesticidi mogu delovati samo lokalno, na mestu primene ili migrirati duž korena kroz čitavu biljku.
Kada hrane stigne do potrošača, sadržaj pesticida u namirnicama se može smanjiti nakon termičke obrade, ljuštenja i guljenja, a mesta na kojima su skoncentrisani ostaci pesticida i na koje treba obratiti pažnju su deo oko peteljke kod trešnje, višnje, jagode, šljive i grožđa, semenke jabuke, dunje i kruške, koštice grožđa, kajsije i breskve, kao i koren i spoljni listovi kupusa, kelja i glavičaste salate, koje bi trebalo i uklanjati prilikom konzumiranja.
DDT „kriv“ za lošu reputaciju pesticida
O masovnoj upotrebi pesticida može se govoriti unazad 60-tak godina, odnosno otkad je počela komercijalna proizvodnja DDT-a (dihlor-difenil-trihloretan, naziv za poznati i često korišćen insekticid) kome pesticidi i duguju svoju lošu reputaciju. Oko 1970. godine je u svim modernim zemljama sveta nastupila zabrana upotrebe DDT-a i mnogih drugih hlorisanih pesticida i to ne zbog njihove toksičnosti, koliko zbog izuzetne hemijske stabilnosti koja je bila uzrok njihovog koncentrisanja u hrani, nakupljanja u okolini, ljudskom masnom tkivu i majčinom mleku.
Iako je stroga zabrana njegove upotrebe uvedena pre skoro 50 godina, zahvaljujući slaboj biorazgradljivosti, ostaci DDT-a još uvek kruže životnom sredinom.
Najmanje i najviše
Od voća i povrća, najviše pesticida sadrže narandže, jagode, spanać, kelj, nektarine, jabuke, grožđe i breskve, dok se najmanje pesticida nalazi u cvekli, kukuruzu, ananasu, lubenicama, kupusu, tikvicama, grašku, kiviju, dinji, karfiolu i brokoliju.
Ukoliko vam se dopao ovaj tekst pročitajte i: Uticaj plastike na zdravlje i životnu sredinu
