Gladovanje može da pospeši funkciju i rast novih ćelija mozga zahvaljujući hormonu grelinu koji se tom prilikom luči.
Hormon želuca koji se luči tokom gladovanja stimuliše rast novih ćelija mozga
Najnovija istraživanja pokazuju da grelin – hormon želuca koji stimuliše apetit – podstiče rast novih ćelija mozga i štiti ih od efekta starenja. Grelin je najverovatnije deo fenomena koji objašnjava zašto neki ljudi kažu da ih gladovanje čini mentalno bistrijim.
Kada je grelin otkriven, postao je poznat kao hormon gladi. Grelin proizvode ćelije želuca kada je želudac prazan. Kad god smo par sati bez hrane nivo grelina u krvi raste.
Danas postoje dokazi da grelin može pospešiti kogniciju.
Životinje koje imaju dijetu sa smanjenim unosom kalorija imaju bolje mentalne sposobnosti, a čini se da grelin čini deo mozaika zašto je to tako. Injektovanje ovog hormona miševima poboljšava njihove performanse u testovima učenja i memorije i povećava broj neuronskih konekcija u mozgu.
Džefri Dejvis sa Swansea Univerziteta u Velikoj Britaniji i njegov tim, pronašli su preciznije dokaze da grelin može da stimuliše ćelije mozga da se dele i umnožavaju u procesu koji se zove neurogeneza. Kada su u svom istraživanju u in vitro uslovima dodali grelin ćelijama mozga miša, hormon je aktivirao gen koji je poznati okidač za neurogenezu, poznat kao faktor rasta fibroblasta.
Mlade moždane ćelije formiraju nove uspomene
„Ako se ispostavi da grelin ima isti efekat na sve životinje, ovo može biti način na koji grelin ispoljava svoje efekte na memoriju“, kaže Dejvis, čiji je rad predstavljen na konferenciji Neuroscience u Velikoj Britaniji.
Mlade moždane ćelije pospešuju sposobnost pamćenja i formiranja novih uspomena. Razlog tome je njihova sposobnost ekscitacije i osobina da ih novi stimulusi iz sredine lakše aktiviraju.
„Ovi neuroni će se „okidati“ mnogo lakše nego stari neuroni, i tako formirati nove particije memorije koje stari neuroni ne bi možda mogli da formiraju,” kaže Dejvis.
Istraživanje takođe delimično ukazuje i na put razvoja tretmana neurodegenerativnih stanja, kao što je na primer Parkinsonova bolest.
Prethodna istraživanja, prikazala su rezultate koji ukazuju na to da grelin može pomoći u zaštiti od razvoja Parkinsonove bolesti kod životinja, a dodatni eksperimanti u in vitro uslovima, Dejvisovog tima otkrili su da, grelin štiti ćelije mozga od umiranja kada su stimulisane da imitiraju Parkinsonovu bolest.
Dejvisova koleginica Amanda Hornsbi otkrila je da, u studiji od 28 volontera sa Parkinsonovom bolešću koji su razvili demenciju – imaju smanjene količine grelina u krvi u odnosu na pacijente koji nisu razvili demenciju. Ovo sugeriše da grelin, ili druge supstance koje deluju na isti način, mogu biti korišćene u terapiji Parkinsonove bolesti, prema rečima Amande Hornsbi.
Povremeno gladovanje pospešuje funkcije mozga
Kod ljudi, odlazak na dijetu sa oko 25% manje kalorija dnevno od preporučenog unosa ima nekoliko benefita po zdravlje, kao što je bolja kontrola nivoa šećera u krvi. Osobe koje su probale ovakav pristup ishrani kažu da su njihove kognitivne sposobnosti svakako bile poboljšane.
U želji da postignu što bolje rezultate dijetom sa smanjenim unosom kalorija, neki ljudi se okreću ekstremnijem pristupu – povremenom gladovanju. Najčešće su u pitanju dijete 5-2 gde ljudi jedu normalno pet dana a nakon toga dva dana unose samo po 500 kalorija dnevno, podižući na taj način nivo grelina u krvi. Ali Nikolas Kunat sa Tehničkog Univerziteta u Minhenu, ističe da je novim ćelijama mozga potrebno nekoliko dana do nekoliko nedelja da počnu da rade i da ne treba očekivati da nove ćelije mozga budu u svojoj funkciji za ova dva dana.
