Sadržaj teksta
autor: Danijel Jurić dipl. inženjer prehrambene tehnologije

Cvekla je poreklom sa obala sredozemnog mora gde su je upotrebljavali u ishrani, prevenciji i lečenju mnogih bolesti. Veoma je rasprostranjena na našim prostorima. Konzumiramo je u svežem ili prerađenom obliku, kao sok, salatu ili jelo.

Dostupna je tokom cele godine, prihvatljive cene što predstavlja još jednu vrstu benefita. Pored korena, može se koristiti i lišće koje je po hranjivoj vrenosti slično spanaću.

Biljka je izuzetno bogata vitaminima A (koji učestvuje u preveniranju oboljenja oka, posebno katarakte), vitaminima B1, B2, C, kao i vitaminom B12 koji je retko prisutan u namernicama biljnog porekla.

Sadrži takođe i dosta belančevina, masti, ugljenih hidrata i minerala: kalcijuma, kalijuma, natrijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, fluora, mangana, bakra, joda, sumpora, litijuma, stroncijuma i broma.

Srce voli cveklu
Zbog sadržaja gvožđa cvekla je nezamenjiv narodni lek protiv anemije. Takođe, pomaže smanjenju nivoa holesterola i triglicerida, koji su glavni uzročnici aterosklerotičnih promena na krvnim sudovima.

Sadrži betanine i betaine. Betanini imaju antikancerogeno dejstvo, odnosno blokiraju oksidativne procese, a betaini podstiču sintezu holina, sastojka nervnog sistema ali i direktno smanjuju nivo homocisteina u organizmu koji se dovodi u vezu sa bolestima srca i moždanim udarom.

Nitrati iz samog ploda su po mnogim naučnim studijama zaslužni za regulaciju krvnog pritiska. Smanjenje pritiska se dešava trenutno nakon konzumiranja, a pozitivan uticaj je može trajati i do 24h.

Prisustvo joda cveklu čini veoma dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja a izuzetno povoljno deluje i u slučaju demineralizacije kostiju i zuba.

Vlakna koje sadrži u izobilju – celuloza i pektin, pozitivno deluju na rad creva i njihovu peristaltiku. Dovoljno je da pojedete pet srednjih glavica cvekle da biste zadovoljili dnevne potrebe organizma ( 30g/dan ).

Cvekla Međutim treba biti i obazriv, cvekla sadrži dosta oksalne kiseline (338mg/100g cvekle ), a ona negativno utiče na apsorpciju kalcijuma i ostalih minerala. Ljudi koji pate od osteoporoze, kao i oni sa kamenom u bubregu cveklu treba da konzumiraju u umerenim količinama.

Za razliku od ostalog povrća, sadrži i kobalt, te se posebno preporučuje vegeterijancima, odnosno veganima (kobalt je neophodan u sintezi vitamina B12).

Cvekla u ishrani

U našim krajevima cvekla se najviše koristi za salatu, sok i zimnicu. Uglavnom koren ali malo je poznato da je zdravo i lišće, koje se dodaje salati ili priprema kao varivo. Koren se najčešće kuva pa zatim pasterizuje.

Posle tridesetak minuta kuvanja, oljušti se pokožica i koren seče na željene oblike-kolutiće, rezance ili listiće. Kada se složi u ambalažu, prelije se vrelom mešavinom vode koja sadrži malo šećera, soli i limuna.

Može se dodati kim ili neki drugi slični začin koji neutrališe ukus cvekle. Ovako pripremljena cvekla ima dug vek trajanja. U domaćinstvima se ovo povrće prerađuje i biofermetancijom.

Postupak je isti kao prethodni, samo što se na kraju umesto pasterizacije primenjuje utopljavanje. Ne treba zaboraviti ipak da je najlekovitija sveža cvekla, jer tada sadrži sve potrebne hranljive sastojke.

Sok cvekle ima karakterističan miris i ukus koji je za mnoge konzumente neprijatan. Radi ublažavanja i maskiranja ovog ukusa pa samim tim i prijatnije primene, može se kombinovati sa limunovim sokom ili medom.

Najzdravija je cvekla duguljastog oblika tamno crvene boje. Redovnom upotrebom cvekle mogu nastati određene nus pojave kao što je promena boje mokraće, što je prirodna pojava.

Blagi poremećaj u varenju i osećaj nelagode u želudcu. Ove neprijatne simptome možete sprečiti regulisanjem količine koju dnevno unosite u organizam ali svakako ne treba prestati sa konzumiranjem.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Probiotici-baner-300x300px
Probielle-IBSolutions-205x2655mm-1