Čokolada, savršen spoj ukusa i mirisa, crna, bela, mlečna ima blagotvorno dejstvo na receptore ukusa, topljenjem u ustima pruža osećanje sreće, spokojstva i pravi je prijatelj u stresnim životnim situacijama. U drevnim vremenima, čokolada u obliku tečnog kakao napitaka je smatrana specijalitetom i dostigla je sveti status. Drevne Maje su održavale godišnji festival u čast boga kakaa Ek Čua, koji je obuhvahatao nekoliko darova i rituala posvećenih njemu.
Prvi način konzumiranja čokolade bio je u tečnom obliku apsolutno drugačijeg ukusa od današnjeg kakaoa, budući da mu je dodavana mlevena ljuta paprika i drugi začini, što ga je činilo ljutim i osvežavajućim napitkom popularnim među kraljevima. Zrno kakaa je zapravo bilo toliko cenjeno, da je korišćeno kao platežno sredstvo (čokolada je čak bila i statusni simbol), dok su napici od njega upotrebljavani kao dar bogovima ili kao najskuplji šampanjac starih vremena.
Osnovna sirovina za proizvodnju čokolade je zrno kakaa. Drvo kakaa (Theobroma cacao) odnosno kakaovac je zimzeleno tropsko američko drvo koje ima plod sa teksturom nalik na kožu, elipsoidno, sa deset „žljebova” kojima se drži na stablu i starijim granama. Od kakao zrna se dobija kakao masa, kakao prah, i kakao puter. Kakovac se danas naziva i čokoladno drvo.
Sada da se vratimo u sadašnjost, tehnološki od kakao zrna se dobija kakao masa koju kombinacijom sa različitim dodacima, prerađuje u čokoladnu masu iz koje se proizvodi potpuni hedonistički proizvod- čokolada. Ljubav prema čokoladi nikada ne jenjava već samo raste, sazreva, proširuje se, jača kao i sama tehnologija i proizvodnja različitih vrsta čokolada. Ona je i dalje omiljena u mnogim kulturama, među raznim društvima, višim klasama, kraljevima i običnim ljudima. Tehnologije, ukusi, dodaci i razlozi za konzumiranje čokolade su se promenili da bi omogućili veću i lakšu proizvodnju. Nekada sveti napitak iz drevne Mezoamerike, čokolada, je našla svoj put do stola i srca stanovnika celog sveta. Kakao zrno se podvgava čišćenju, termičkoj obradi (fermentaciji), hlađenju, drobljenju, mlevenju i kao konačni proizvod dobija se kakao masa koju koristimo za proizvodnju kakao praha ili čokoladne mase.
Čokoladna masa osnovni poluproizvod konditorske industriuje se tokom dalje proizvodnje kombinuje sa šećerom, kakao masom, mlekom u prahu, kakao maslacom, lecitinom i mnogim dodacima, svežim, sušenim, koštunjavim voćem, začinima (sve po sopstvenim željama ili zahtevima tehnoloških postupaka). Različitim kombinacijama se dobijaju najrazličitije vrste čokolade, ali osnovne vrste čokolade su: bela, mlečna, za kuvanje, crna (gorka), sa različitim sadržajem kakaoa.
Čokolada sadrži malo bogatstvo hranjivih sastojaka. Bogata je fosforom i magnezijumom, sadrži i znatne količine cinka i kalijuma, kao i natrijuma, gvožđa, folnu kiselinu, β-karoten, lecitin, vitamine B1, B2, B5, B6, E i PP. Čokolada se još smatra i odgovornom za podsticanje serotonina (hormona dobrog raspoloženja) u ljudskom organizmu. Takođe, dokazano je da nakon konzumiranja čokolade u našem organizmu se oslobađaju endorfini koji imaju anstistres uticaj na organizam i utiču na dobro raspoloženje. Feniletilamin reguliše krvni pritisak, opušta krvne sudove, reguliše nervni sistem. Čokolada poboljšava i koncentraciju i korisna je kod anemije. Crna čokolada utiče na smanjenje lošeg horesterola, smanjuje mogućnost od moždanog udara.
Postoje različite zablude o čokoladi i njenom konzumiranju. Čokolada ne uzrokuje karijes, ne potpomaže nastanku akni, niti promenama na koži. Apsolutno ne izaziva zavisnost (mada mnogi tvrde da to nije slučaj), nema veliki saržaj kofeina u odnosu na kafu (sadržaj kofeina je zanemarljivo nizak).
Istraživačka bolnica u Kelnu, Nemačka, sprovodila je mnoga istraživanja među starijom populacijom sa povišenim krvnim pritiskom i došla do zaključka da 6 g čokolade ima uticaj na smanjenje krvnog pritiska bez nuspojava kao što su povećanje telesne mase i povišen šećer u krvi. Naravno da prekomerno, neumereno konzumiranje čokolada izaziva različite vrste neželjenih efekata jer čokolada sadrži šećer i u velikim količinama izaziva gojaznost, migrenu.
Rado je viđen gost u kupkama za negu tela, kremama i balzamima za negu usana, pa se primjenjuje i u aromaterapijama i masažama. Čokolada se primenjuje u spa – tretmanima. Prisustvo antioksidanasa, minerala, vitamina utiče na eliminaciju celulita, usporava starenje, smanjuje bore, kožu čini svežijom sa boljom teksturom. Čokoladne kupke su pravi izazov za maksimalno uživanje uz istovremenu mirisnu terapiju.
Čokolada je najomiljenija poslastica na planeti. Ne možemo zauvek da se odreknemo njenog neodoljivog ukusa za koji je zaslužan kakao, osnovni sastojak čokolade.
Naučnici kažu da nema ni potrebe odricati se ovog prefinjenog čokoladnog užitka ali ipak ne treba preterivati. I ne samo to, čokolada i kakao čak mogu poslužiti i kao lek protiv mnogih ozbiljnih bolesti.
Na kraju Vam samo mogu reći da nikada ne odustajete od ovog hedonističkog iskustva, sami ili u društvu, tužni ili veseli, zdravi ili bolesni konzumirajte jedan od najprefinjenijih, najslađih, najukusnijih proizvoda (starog i novog doba). Čokolada čini život srećnim i ispunjenijim.
napisao: dipl. inž. prehrambene tehnologije Danijel Jurić
