Cimet, jabukovo sirće, luk…drže šećer pod kontrolom

Nutritivna terapija ima važnu ulogu u kontroli i lečenju dijabetesa. Uspostavljanje plana ishrane možda je i najzahtevniji deo lečenja. Univerzalni pristup ne postoji, postoje samo smernice kojih se treba pridržavati a plan ishrane mora biti prilagođen svakom pojedincu. Kontrolom telesne težine i zdravijim načinom života može se postići mnogo.

Brojne namirnice su za koje postoje dokazi da doprinose normalizaciji nivoa šećera u krvi.

CIMET

Cimet je začin koji se na našim prostorima prvenstveno koristi u poslastičarstvu međutim, u Aziji je deo narodne medicine i koristi se za ublažavanje mnogih tegoba.

Naučne studije su pokazale da cimet kod nekih osoba koje pate od šećerne bolesti tip 2, potencira delovanje insulina i samim tim i skladištenje glukoze u ćeliji kroz sintezu glikogena. Pored toga, aktivni sastojci cimeta, katehin i epikatehin, usporavaju pražnjenje želuca i odlažu apsorpciju šećera iz creva u krv.

Insulin ima važnu ulogu i u metabolizmu masti. Zapaženo je da cimet snižava nivo triglicerida u krvi, LDL holesterola i ukupnog holesterola zbog čega doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova. Aktivni sastojci cimeta imaju i antioksidativno dejstvo i mogući učinak u regulisanju krvnog pritiska.

Esencijalna ulja cimeta poseduju antimikrobno dejstvo pa se pretpostavlja da bi cimet mogao da bude alternativa tradicionalnim konzervansima, što je predmet istraživanja.

BOROVNICA

Naučno je potvrđeno da borovnica ima pozitivan učinak na normalizaciju šećera u krvi. Isto tako, ona pozitivno deluje i na imunitet što je obolelima od šećerne bolesti posebno važno.

Postoje dokazi da konzumiranje bobičastog voća poboljšava kognitivne sposobnosti, smanjuje rizik od pojave bolesti srca i krvnih sudova i razvoja malignih bolesti. Borovnica se ističe sadržajem vitamina C i vitamina B grupe.

Borovnica potpomaže regulaciji šećera u krvi povećavajući osetljivot ćelija na dejstvo insulina, posebno kod osoba kod kojih postoji rizik za razvoj bolesti. Aktivni sastojci borovnice, sprečavaju brzu razgradnju skroba koji je unet hranom a hlorogenična kiselina sprečava transport glukoze iz creva u krv što zajedno sprečava nagli skok šećera u krvi i doprinosi uspešnijoj regulaciji.

Konzumiranje borovnica pomaže i u preveciji zapaljenskih procesa, štiti nervne ćelije a razgradni produkti polifenola iz borovnica pozitivno deluju na imunutet. Ova svojstva ima i drugo bobičasto voće ali je učinak aktivnih supstanci borovnica izraženiji.

LUK

Sirovi luk se dugo koristi kao pomoć u lečenju šećerne bolesti. Pozitivan učinak na zdravlje ostvaruje zahvaljujući svojim aktivnim sastojcima koji imaju protivzapaljensko i antioksidantno dejstvo što je posebno važno za očuvanje zdravlja jetre koja direktno utiče i na nivo glukoze u krvi.

Luk ne samo da sadrži antioksidanse već je jedna od namirnica koja je njima najbogatija. Dokazana je prisutnost 25 flavonoida koji deluju sinergistički a ističu se kvercetin i njegovi glikozidi.

Veruje se da luk stimuliše ulazak šećera u ćelije čime se smanjuje nivo u krvi. Studije su pokazale i da konzumiranje luka doprinosi sniženja nivoa loših masnoća u krvi dok se nivo HDL odnosno dobrog holesterola povećava, što je od velikog značaja jer se zna da je kod dijabetičara i nivo masti poremećen.

Luk pozitivno deluje i na sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka što je još jedan razlog više za redovno konzumiranje.

Za sniženje nivoa šećera u krvi tradicionalno se u zemljama Bliskog istoka koristi sok od luka.

Priprema se tako što se crveni luk opere, skine nejestivi donji deo ali se ne ljušti (ili ljušti minimalno-samo koliko da se odstrane propali i oštećeni listovi) jer se u tankim suvim listovima nalazi dosta kvercetina. Luk se cedi u sokovniku. Dobijeni sok treba piti nakon obroka i to tri supene kašike. Sok se može čuvati u staklenoj boci u frižideru ali ne duže od dva dana.

PISKAVICA

Piskavica jedna je od najstarijih lekovitih biljaka. Tradicionalno se koristi u kineskoj i ajurveda medicini. Seme piskavice obiluje vlaknima zahvaljujući kojima se usporava varenje ugljenih hidrata i apsorpija glukoze iz creva. Na ovaj način pomaže se regulisanju nivoa šećera u krvi.

Takođe, usporava se pražnjenje želuca pa duže osećamo sitost što može doprineti smanjenju telesne težine. Pored uticaja na nivo šećera u krvi, seme piskavice doprinosi i regilaciji masnoća pa tako smanjuje nivo LDL (lošeg holesterola) a povećava stvaranje HDL (dobrog holesterola).

Konzumiranjem semena piskavice, unosi se u organizam dovoljno vlakana koja za sebe vezuju vodu i bubre čime se povećava volumen crevnog sadržaja i stimuliše probava.

Seme piskavice se koristi tako što se kafena kašika usitnjenog semena prelije sa 600ml hladne vode, ostavi da stoji 3 sata (ne kuva se), nakon čega se procedi. Pije se u toku dana, podeljeno u tri doze.

JABUKOVO SIRĆE

Brojne studije govore u prilog upotrebi jabukovog sirćeta za regulaciju nivoa šećera u krvi. Pretpostavlja se da jabukovo sirće podstiče ćelije pankreasa da luče insulin, stimuliše ulazak glukoze u mišićne ćelije i ćelije jetre, usporava pražnjenje želuca i transpost glukoze iz creva u krv.

Pokazalo se da uključivanjem jabukovog sirćeta u ishranu osoba koje su imale smanjenu osetljivost na insulin, ona se povećava što rezultira sniženjem nivoa šećera u krvi.

Na koncentraciju šećera u krvi utiče i glikemijski indeks konzumiranih namirnica odnosno brzina kojom glukoza nakon obroka ulazi u krv. Što je GI veći to je „dotok” glukoze veći. Preporučuje se smanjenje unošenja namirnica koje imaju visoki GI kako bi se izbeglo naglo povećanje šećera u krvi. Uvidelo se da jabukovo sirće snižava nivo šećera čak i pri konzumaciji namirnica koje imaju visok GI.

Pored toga, jabukovo sirće povoljno utiče i na nivo masti.

Preporučuje se da jabukovo sirće bude stalni deo jelovnika osoba sa dijabetesom.