Jedna od prvih biljaka koje je čovek počeo da gaji jeste artičoka – višegodišnja zeljasta biljka koju je po mitologiji stvorio Zevs. Artičoka je superhrana kada je reč o biljnim antioksidansima – ima jednu od najviših koncentracija biljnih antioksidanasa u poređenju sa drugim povrćem. Ljudi je koriste u ishrani i u medicinske svrhe.
autor: mr ph. Nikola Kitanović
Artičoka raste u toplijim krajevima i poreklom je iz Sredozemlja – i danas su mediteranske zemlje najveći svetski proizvođači artičoke (Italija, Egipat, Španija). U Srbiji je artičoka slabo poznata i ne gaji se često iako za njeno gajenje postoje uslovi.
Bere se u proleće, onda kada spoljašnji listići počnu da se odvajaju, a pupoljak je još uvek zatvoren. Bitno je biljku obrati pre cvetanja – zato što se usled cvetanja javlja gorak ukus i gubi kvalitet jestivog dela biljke. Ukoliko pak artičoku kupite, obratitite pažnju na nekoliko stvari – ovojni listići artičoke se trebaju lako skidati, latice moraju biti zatvorene, čvrste i mesnate, a peteljka treba biti prirodne zelene boje bez mrlja. Nakon kupovine najbolje ju je čuvati u frižideru, i pojesti svežu.
Ukoliko vas nakon obroka muči neprijatan osećaj u stomaku, težina u želucu i crevima,
potražite pomoć sastojaka iz prirode.
Bogata uravnotežena formula @biofarlab Phyto Digestion sadrži
????Koncentrovani ekstrakt svežeg lišća artičoke za stimulaciju varenja
????Koncentrovane ekstrakte ananasa i papaje bogate proteolitičkim enzimima za bolje varenje proteina (bromelain i papain)
????Dve vrste prirodnih vlakana za regulaciju probave (inulin i fruktooligosaharidi)
????Vitamine B grupe za poboljšanje i skoristljivosti hrane
???? Prijatan ukus citrusa
Artičoka-nutritivna svojstva
Artičoka se koristi za brojne medicinske svrhe, i u tome prednjače njeni listovi koji imaju najvišu koncentraciju lekovitih supstanci, u odnosu na druge delove biljke.
Od pregršt komponenti koje artičoka ima, na prvom mestu su biljni antioksidansi: flavonoidi kvercetin, rutin, silimarin, luteolin, cinarin, hlorogenska kiselina.
Gotovo da nema povrća koje sadrži više antioksidanasa od artičoke, što artičoku čini moćnim sredstvom protiv oksidativnih oštećenja ćelija.
Artičoka je i izvor mnogih vitamina i minerala, i u sebi sadrži vitamine B kompleksa, gvožđe, kalcijum, magnezijum, cink, vitamine K i C, beta karoten, kalijum. Takođe, sadrži i visok procenat dijetetskih vlakana koja pomažu radu digestivnog trakta.
Povrh svega, energetska vrednost artičoke je veoma niska, što je čini dobrom namirnicom za mršavljenje.
U našim apotekama na bazi artičoke se mogu nabaviti kapsule, čaj i kapi.
Delovanje i upotreba
Digestivni trakt
Artičoka se prvenstveno koristi za poremećaje vezane za digestivni trakt – kod lošeg varenja, nadutosti, gasova. Pomaže kod loše probave i smanjuje stomačne bolove u vezi za poremećajima varenja. Artičoka dovodi i do povećanog lučenja žuči što znači da je odlična prevencija u stvaranju žučnih kamenaca. Žuč je digestivna tečnost koja se stvara u jetri a izlučuje u tanko crevo, gde pomaže pri varenju – razlažući masti i poboljšavajući apsorpciju masnih materija i određenih vitamina. Pospešujući izlučivanje žuči artičoka uklanja opasne toksine iz jetre vršeći tako detoksifikaciju celog organizma.
Osim toga, unapređenje zdravlja jetre artičoka ostvaruje i zahvaljujući prisustvu biljnih antioksidanasa cinarina i silimarina koji je štite od oksidativnih oštećenja. Artičoka je korisna i kod sindroma iritacije debelog creva, jer smanjuje stomačne grčeve, bol, gasove i zatvor koji se u okviru ovog sindroma javljaju.
Srce i krvni sudovi
Prema istraživanjima, artičoka je korisna i u borbi protiv masnoća u krvi i ateroskleroze, budući da ekstrakt ove biljke dokazano dovodi do smanjenja LDL (lošeg) i ukupnog holesterola posle 6-12 nedelja primene. Komponente artičoke bitne za ova dejstva jesu brojni biljni antioksidansi koji povoljno deluju na aterosklerotski plak, i luteolin koji dovodi do smanjenja visokog nivoa holesterola i ublažavanja zapaljenja u krvnim sudovima vezanih za aterosklerozu. Sve ovo posledično pogoduje kardiovaskularnom sistemu i umanjuje šansu za neželjene kardiovaskularne događaje kao što su infarkt i šlog.
Saveznik u borbi protiv karcinoma
Iznenađujuće, artičoke su i saveznici u borbi protiv raka, zbog prisustva apigenina, silimarina, rutina, kvercetina. Istraživanje vršeno u SAD-u pokazuje da apigenin povećava osetljivost ćelija raka na hemoterapiju (lekove u borbi protiv raka), pa samim tim i uspešnost terapije.
Delovanje na kožu
Rađena su i istraživanja sa kozmetičkim kremovima na bazi artičoke namenjenim za primenu na koži, pri čemu je utvrđeno da ovi preparati poseduju anti-age efekat (efekat podmlađivanja kože). Ponovo je reč o moćnim antioksidansima ove biljke ali i o cinaropikrinu – supstanci koja smanjuje štetu izazvanu dejstvom UV zraka na koži.
Izvor vitamina K
Budući da sadrži i vitamin K, artičoka doprinosi zdravlju koštanog sistema, a par studija ukazuje i na potencijalnu važnost vitamina K za zdravlje mozga i prevenciju Alchajmerove bolesti. Postoje takođe i studije o povoljnom uticaju artičoke na dijabetes, ali neophodna su dalja istraživanja kako bi se ovo i dokazalo.
Kome se ne preporučuje
Za početak, to su osobe koje imaju pesak ili kamen u žuči. Iako je artičoka odlična za sprečavanje nastanka kamena u žuči, ukoliko kamen već postoji, artičoka će dovesti do njegovog pokretanja i posledično do jakih bolova i moguće opstrukcije žučnih puteva.
Takođe, osobe koje su alergične na biljke iz porodice glavočika (kamilica, ehinacea, neven) bi trebale izbegavati ovu biljku.
Zbog nedovoljno izvršenih istraživanja, artičoka se ne preporučuje ni trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.
Na kraju treba napomenuti da se osobe koje koriste artičoku duže od 2 nedelje a i dalje ne osećaju poboljšanje simptoma u vezi sa varenjem, trebaju konsultovati sa lekarom – po preporuci evropske agencije za lekove.
Artičoka u ishrani
U ishrani, delovi artičoke koji se koriste su mladi, još neotvoreni pupoljci. Mnogo egzotičnih jela u sebi sadrži artičoku, koja se obično kuva u vodi ili na pari. Tokom kuvanja bitno je poklopiti lonac, kako organske kiseline iz ove biljke ne bi isparile, i dodati malo sirćeta ili soka od limuna kako biljka, usled oksidacije hlorofila, ne bi poprimila braon boju. Nakon kuvanja, listovi artičoke se uklone jedan po jedan, nakon čega se pupoljci konzumiraju. Sveže pripremljena artičoka je niskokalorična i hranljiva namirnica, ali treba imati na umu da se najmanje lekovitih jedinjenja artičoke nalaze upravo u onom delu biljke koji se koristi u ishrani.
Ukoliko volite da eksperimentišete, na internetu se mogu pronaći mnogobrojni recepti specijaliteta sa artičokom, a ako vas put nanese na grčko ostrvo Tinos ne biste trebali propustiti festival artičoka koji se tamo održava svake godine u junu.
