U današnje vreme, kada je zagađenje sredine sve veće i kada se živi stresno, uloga antioksidanasa sve je značajnija. Ukoliko organizam ne raspolaže sa dovoljno antioksidanasa, a slobodni radikali se pojačano stvaraju, mogu da nastanu oštećenja ćelija što doprinosi razvoju mnogih bolesti.
autor: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković
Kada odrežete parče jabuke, odrezana strana posle izvesnog vremena dobije braon boju. Kada ostavite ribu na otvorenom, ona užegne, a posekotina na vašoj koži vremenom postane ojedena i upaljena. Sve su to prirodni procesi oksidacije koji se odvijaju u prisustvu kiseonika i dešavaju se sa svim ćelijama u prirodi uključujući i ćelije ljudskog organizma. Oksidacija može uništiti ćelije, kao što je to slučaj kod voća koje truli, dok u slučaju posekotine, mrtve ćelije zamenjuju se novim i rana zaceli.
Umiranje i nastanak novih ćelija u organizmu kontinuirano se smenjuje, 24 časa na dan. Oksidacija se odvija za vreme normalnih ćelijskih procesa. To je prirodan proces koji je neophodan da održi organizam zdravim. Međutim, negativna strana je da, dok organizam veoma efikasno metaboliše kiseonik, 1-2 % ćelija će u procesu oksidacije ostati oštećeno i pretvoriti se u „slobodne radikale”. To je termin koji se često pominje i svima je poznat.
A šta su ustvari slobodni radikali?
Slobodni radikali u organizmu obično označavaju molekule koji mogu da oštete okolne zdrave ćelije. Naziv „slobodni” potiče od toga što imaju nesparen elektron koji ima tendenciju da se spaja sa elektronom zdrave ćelije i tako lančanom reakcijom od zdravih ćelija nastaju novi slobodni radikali. Slobodni radikali su veoma nestabilni i oni ustvari „kradu” elektron zdrave ćelije kako bi postali stabilni. Lančana reakcija rezultuje oštećenjem zdrave žive ćelije, uključujući i genetski material, što može biti uzrok mnogih bolesti potomstva.
Stvaranje slobodnih radikala u toku metabolizma, u određenoj meri prirodan je proces.
Da bi se zaštitila od štetnog uticaja oksidacije, odnosno slobodnih radikala, priroda je stvorila na hiljade različitih supstanci koji se nazivaju antioksidansi i koji se prirodno nalaze u voću, povrću, žitaricama…
U današnje vreme kada je zagađenje sredine sve veće i kada se živi stresno, uloga antioksidanasa je značajnija nego pre 200 godina. Ukoliko organizam ne raspolaže sa dovoljno antioksidanasa, a slobodni radikali se pojačano stvaraju, mogu da nastanu oštećenja ćelija, što je naročito izraženo kod starijih ljudi jer se sa godinama oštećenje nastalo usled dejstva slobodnih radikala akumulira.
KAKO SE ANTIOKSIDANSI BORE SA SLOBODNIM RADIKALIMA?
Antioksidansi su takve hemijske strukture da hemijskom reakcijom uspešno zaustavljaju lančanu reakciju oksidacije i oštećenja ćelija koju su započeli slobodni radikali. Svaki antioksidans deluje tako da ili zaustavlja započetu lančanu reakciju ili sprečava njen nastanak.
Antioksidansi deluju tako što daju svoje elektrone slobodnim radikalima i tako ih neutralizuju. Ono što je u celoj priči pozitivno je da kada daju svoj radikal, oni sami ne postaju reaktivni i ne nastavljaju započetu lančanu reakciju.
Budući da su mnoge studije pokazale povezanost između slobodnih radikala i brojnih degenerativnih bolesti koje se ispoljavaju sa godinama, antioksidansi bi mogli da pomognu u borbi protiv raka, alchajmerove bolesti, kardiovaskularnih, imunih bolesti, katarakte, moždanog udara i sl. Oni mogu pomoći da se osnaži imuni sistem, i da se organizam lakše izbori sa prehladama, gripom, virusima…
U KOJIM NAMIRNICAMA IMA ANTIOKSIDANASA?
Top 5 namirnica koje su bogate antioksidansima
1. Bobičasto voće (jagode, maline, borovnice). Pored toga što je izvrsnog ukusa, ovo voće poseduje izobilje antioksidanasa. Bogato je proantocijanidima, koji mogu da pomognu u sprečavanju malignih oboljenja i srčanih bolesti. Možete ih jesti i smrznute, tako što ćete napraviti ukusan doručak sa žitaricama i jogurtom.
2. Brokoli – u odnosu na ostalo povrće je šampion u hranjivosti. Sadrži više vitamina C od pomorandže i ima više kalcijuma od čaše mleka. Fitonutrijent sulforafan po mnogim studijama može da smanji rizik od oboljevanja od malignih bolesti.
3. Beli luk – se svuda koristi kao ukusan začin mnogim jelima. Jedan čen belog luka sadrži vitamin A, B i C, jod, kalijum, gvožđe, kalcijum, cink i magnezijum. Osim toga, beli luk se koristi vekovima i kao prirodni antibiotik, a uspešno smanjuje krvni pritisak i holesterol, odstranjuje teške metale iz organizma i može sprečiti malingne bolesti. Pokazao je i neka pozitivna svojstva protiv virusa i gljivica.
4. Zeleni čaj – je bogat antioksidansima takozvanim katehinskim polifenolima. Pokazao se kao uspešan u sprečavanju malignih boleszi, srčanih oboljenja i u snižavanju nivoa holesterola u krvi.
5. Paradajz. Ova namirnica bogata je moćnim sredstvom u borbi protiv raka, koji se zove likopen. Istraživanja pokazuju da je likopen jače oružje u borbi protiv raka od vitamina E i beta karotena. Kako bi se apsorbovao u dvoljnoj količini u organizmu, najbolji način za to je da se recimo, špagete koje su u paradajz sosu začine maslinovim uljem.
Među vitaminima najpoznatiji antioksidansi su vitamin C, E, beta karoten (vitamin A). Oni se nalaze u obojenim voću i povrću. Što je vaš tanjir više ispunjen namirnicama različitih boja, tu ima više antioksidanasa (naročito namirnice crvene, bordo, žute, narandžaste, plave boje). Kako bi se izvukao maksimum, trebalo bi jesti ih sirove, ili blago kuvane, a izbegavati dugo kuvanje u proključanoj vodi jer se njihova efikasnost tako gubi.
Antioksidansi nisu samo vitamini, već i neki minerali, kao što je cink ili selen, kao i hemijska jedinjenja polifenoli (bioflavonoidi).
POTREBE ORGANIZMA ZA ODREĐENIM ANTIOKSIDANSIMA
Za optimalno zdravlje i funkciju imunog sistema postoje preporučene dnevne doze vitamina i minerala.
Cink: 10-15 mg za oba pola. Ukoliko ste vegetarijanac, vaše potrebe će zahtevati 50% više cinka. To je zato što organizam apsorbuje manje cinka kada vam je ishrana zasnovana na biljnim namirnicama.
Selen: 55 mcg i za žene i muškarce.
Beta karoten: stručnjaci savetuju da ukoliko se uzima 3-6 mg beta karotena dnevno, na taj način potrebe organizma će biti podmirene .
Vitamin C: 90 mg za muškarce i 75 mg za žene. Pušači bi trebali veće doze i to 125 mg za muškarce i 110 mg za žene.
Vitamin E: 15 mg za oba pola.
Ukoliko niste u migućnosti da unesete dovoljno antioksidanasa u vaš organizam, mnogi eksperti savetuju unošenje dijetetskih suplemenata koje možete kupiti u apoteci. Ali, oprez je potreban kada je u pitanju količina tih preparata koja se upotrebljava kako ne bi, umesto zdravlja, naneli štetu vašem organizmu. Kao i u svemu, i kod „boraca” protiv protiv slobodnih radikala, ključ uspeha je u umerenosti.
