autor: Dr farm. tehnologije Marija Radojković
Antioksidansi su grupa različitih prirodnih jedinjenja koji u humanom organizmu imaju važnu ulogu zaštite od štetnog delovanja slobodnih radikala. Pošto je poznata činjenica da se slobodni radikali svakodnevno sintetišu u samom organizmu i oko organizma shvatamo zašto je priča o antioksidansima poslednjih godina prošlog veka postala značajna u svim naučnim krugovima i zašto će još dugo zauzimati to mesto.
Devedesetih godina prošlog veka pilule bazirane na različitim vitaminima, mineralima i prirodnim jedinjenjima reklamirane su kao čudo medicine. Dejstvo je pripisivano grupi jedinjenja o kojoj govorimo-antioksidansima. U mnogim izvorima informisanja i naučnim studijama insistiralo se da suplementi antioksidanasa mogu u velikoj meri da smanje rizik od infarkta, raka, pa čak i da smanje proces starenja.
Postojala je takozvana „antioksidansna revolucija“ koja je preporučivala enormno konzumiranje suplemenata na dnevnom nivou.
Do danas vođene su brojne naučne i stručne polemike o antioksidansima, preventivnim i isceliteljskim moćima ovih jedinjenja. Najznačajniji uticaj „antioksidansne revolucije“ jeste saznanje da antioksidansi imaju blagotvorno dejstvo na čovečiji organizam i da antioksidansi utiču na smanjenje rizika od infarkta, raka i raznih drugih oboljenja. Ali isto tako utvrđeno je i da je bitno i kako i na koji način unosimo ova jedinjenja.
Naučnici su dugo godina smatrali da će ukoliko se velike količine antioksidansa izdvoje/izoloju iz hrane i spakuju u suplemente, pružiti čoveku još bolju zaštitu od bolesti. Istraživanja delotvornosti antioksidansnih suplemenata davala su, međutim, često oprečne rezultate.
Vitamin E kada se izoluje i konzumira u obliku suplemenata ima višestruko niži efekat na zdravlje čoveka u odnosu na istu količinu vitamina E koja bi se unela putem hrane. Poslednjih godina sve više je studija koje ukazuju da jedinjenja koja spadaju u grupu antioksidanasa imaju bolji efekat ukoliko se konzumiraju kroz HRANU.
Da bi razumeli antioksidanse moramo razumeti i šta su slobodni radikali i zašto su nam toliko potrebni antioksidansi.
Postoji mnogo vrsta slobodnih radikala, ali svi imaju zajedničku osobinu: da za razliku od normalnih molekula imaju nesparene elektrone. Oni reaguju u dodiru sa primarnim ćelijskim komponentama, uključujući DNK, masti i proteine – što ima za rezultat ćelijsko oštećenje.
Samo jedan slobodan radikal može da pokrene brojne, veoma štetne reakcije (razgradnju ćelijske membrane, prekid važnih procesa u telu, pucanje genetskog koda i formiranje mutiranih ćelija).
Na produkciju slobodnih radikala utiču mnogobrojni procesi kao što su: stres, duvanski dim, zračenje, konzumiranje alkohola, konzumiranje životinjskih masti i prerađene hrane, korišćenje aditiva i boja u hrani, medicinski tretmani, infekcije i zapaljenske bolesti, prisustvo pesticida, teških metala, radijacije i zračenja. Usled viška slobodnih radikala u organizmu tj. manjka antioksidanasa dolazi do stanja oksidativnog stresa.
Kako stari, organizam proizvodi sve manje antioksidanasa.
Antioksidansi su upravo jedinjenja koja neutrališu slobodne radikale i na taj način sprečavaju mnogobrojne loše lančane reakcije do kojih može doći u organizmu, pa i do samih ozbiljnijih oboljenja. Postoje dva izvora antioksidanasa- najvažniji je naš vlastiti organizam koji sam ima sposobnost da proizvodi antioksidanse, uz pomoć vitamina i minerala. Drugi izvor je spoljašnji izvor antioksidanasa koji može biti hrana ili dodaci ishrani (suplementi).
Naš organizam sintetiše sopstvene količine antioksidanasa (superoksid-dismutaza, koenzim Q10, lipoinska kiselina…) i na taj način utiče na smanjivanje oksidativnog stresa i produkciju slobodnih radikala. Savremeni život podrazumeva sve veću izloženost stresnim situacijama i onima koje podstiču veću produkciju slobodnih radikala. Takođe kako stari, organizam proizvodi sve manje antioksidanasa.
U takvim okolnostima moramo povesti računa i unositi antioksidanse kroz neki od spoljašnjih izvora-putem hrane ili dodataka ishrani i na taj način štititi organizam od bolesti i starenja.
Prirodni izvori antioksidanasa
Najviše antioksidansa nalazi se u svežem voću i povrću. Lako ih je prepoznati jer su antioksidansi najčešće pigmenti u hrani, koji joj daju boju. Tako na primer dve grupe pigmenata koji spadaju u antioksidanse se izdvajaju: karotenoidi i flavonoidi.
– Karotenoidi: žuto, narandžasto i crveno povrće spada u najbogatije izvore antioksidanasa-paradajz, šargarepa, crveno grejpfrut. Određeno zeleno povrće, kao što su spanać, kelj, takođe je puno karotenoida. β-karoten je bitan za ljudski organizam jer koji je prekursor vitamina A, koji sam organizam ne sintetiše.
– Flavonoidi: plavi, plavocrveni ili ljubičasti pigmenti su takođe važna kategorija antioksidanasa i čine široku grupu polifenolnih jedinjenja. Naročito su važna jedinjenja jer dokazano utiču na veliki broj boletsi od alergije do srčanih oboljenja i raka. Tako na primer kvercetin sprečava oksidaciju LDL holesterola.
Crveno i crni luk, kelj, brokoli, crno grožđe, jabuke spadaju u dobre izvore kvercetina. Kakao sadrži flavonoide zvane epikatehin, za koje se takođe smatra da pogoduju kardiovaskularnom sistemu. Ova jedinjenja, koja se nalaze i u čaju, sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka, usporavaju oksidaciju LDL holesterola, pospešuju rad krvnih sudova, pa čak suzbijaju i upale.
Najpoznatiji antioksidatni vitamini i minerali su: vitamin A (u obliku retinola ili karotenoida), vitamin C, vitamin E, bakar, mangan, cink, selen.
