Enteroviroze, najčešće letnje infekcije

U toplijem periodu godine, bolesti prouzrokovane enterovirusima su najčešće akutne zarazne bolesti. Veliku porodicu enterovirusa čine poliovirusi, Koksaki A i B, i ECHO virusi.

autor: dr Slavica Milovanović Đorović

Enterovirusi se zbog načina prenosa (fekalno oralni put), najčešće povezuju sa povraćanjem i prolivom ali, oni mogu uzrokovati niz različitih bolesti. Razmnožavaju se u osetljivim tkivima: ždrelu ili donjem delu tankog creva i putem krvi dospevaju do ciljnih organa: kože, srca, mozga pa su samim tim i kliničke manifestacije infekcije, različite.

KLINIČKI OBLICI ENTEROVIROZE

Osip uzrokovan enterovirusima nije karakterističan i može ličiti na rubeolu ili morbile, posebno ako je praćen povišenom temperaturom, što je često u letnjem periodu. Osip može biti praćen zapaljenjem ždrela. Osip je u tim slučajevima jako sitan, ružičastocrvenkast, prvo se javalja na licu a zatim postepeno širi prema donjim delovima tela. Kod dece, pojava sitnog hemoragičnog, tačkastog osipa koji je praćen visokom temperaturom pored toga što izaziva zabrinutost roditelja, zadaje i dijagnostičke probleme zbog sličnosti sa prvim znacima meningokokne bolesti koja je opasna po život. Poseta lekaru je neophodna kako bi se preduzeli dijagnostički postupci kojima se može otkriti uzrok bolesti, i ordinirala odgovarajuća terapija.

Akutni hemoragijski konjuktivitis mogu prouzrokovati različite grupe enterovirusa (enterovirus 70, ECHO virus 7 kao i Koksaki A24). Bolest se javlja naglo i u potpunosti razvija već prvog dana. Najčešće se simptomi prvo pojave na jednom oku a posle samo nekoliko sati šire se i na drugo. Kapci nateknu, javlja se peckanje, suzenje, bolovi u očnoj jabučici, osetljivost na svetlo, osećaj stranog tela u oku. Najuočljiviji znak je krvarenje u konjuktivi (očnoj spojnici), i prisutan je kod 70-90% obolelih. Krvarenje može da bude tačkasto ili da zahvati celu beonjaču. Pored simptoma koji su vezani za oko, mogu biti prisutni i opšti simptomi poput povišene temperature, glavobolje, slabosti.

Limfni čvorovi ispod uva mogu biti uvećani. U lakšim slučajevima oporavak nastupa za 2-3 dana a simptomi za 7-10 dana nestaju. Bolest se može iskomplikovati keratitisom ili bakterijskom superinfekcijom oka ali su trajne posledice retke. Infekcija se lako prenosi prljavim rukama, peškirima, neposrednim kontaktom tako da, često pacijent prvo prenese infekciju sam sebi i na drugo oko a zatim i ukućanima.

Serozni meningitis odnosno zapaljenje moždanih opni koji je uzrokovan enterovirusima za razliku od meningitisa koji je prouzrokovan bakterijama, je blaga bolest, kratko traje i ne ostavlja posledice. Bolest počinje naglo, sa glavoboljom, povraćanjem i povišenom temperaturom. Bolesnik ne može da savije glavu zbog ukočenosti vrata (tipičan simptom meningitisa), smeta mu svetlo, može da ima i makulopapulozni osip na trupu.

Temperatura je povišena najčešće 2-5 dana. U letnjem periodu se pretežno među decom školskog uzrasta mogu javiti prave epidemije seroznog meningitisa. Lečenje je uglavnom simptomatsko. Vrlo retko se na serozni meningitis nadovezuje encefalitis (zapaljenje mozga) koji je praćen promenama stanja svesti i nastupom kome. Retko se javljaju paralitički oblici bolesti koji izazivaju mlohavost pojedinih grupa mišića.

Epidemijska pleurodinija ili Bornholmska bolest je febrilno stanje izazvano enterovirusima (Koksaki, grupa B), koje se javlja leti, sporadično u obliku manjih epidemija. Inkubacioni period je kratak a prvi simptomi su glavobolja, povraćanje, povišena temperatura i groznica. Bolesnik oseća i karakteristične bolove u mišićima koji imaju karakter stezanja i probadanja. Dolaze u napadima i kratko traju ali se ponavljaju. Uglavnom su jednostrani, lokalizovani u donjem delu grudi i gornjem delu stomaka iza rebara. Tok bolesti je specifičan. Simptomi mogu vrlo brzo da se povuku ali se i više puta vraćaju pa se dešava da se bolest u toku nekoliko nedelja, javlja u navratima.

Uz bolove u mišićima može se javiti i pleuritis (zapaljenje plućne maramice), dok su drugi organi retko zahvaćeni. Bolest ne ostavlja posledice. Ponekad je pleurodiniju teško dijagnostikovati jer, zavisno od mesta bolova može podsećati na zapaljenje pluća ili plućne maramice, srčane smetnje, zapaljenje žuči ili slepog creva. Lečenje je simptomatsko.

Bolest šaka-stopala-usta, manifestuje se povišenom temperaturom i do 39°C i pojavom sitnih mehurića u usnoj duplji, jeziku, na krajevima šaka i stopalima koji spontano pucaju. Ove kožne promene mogu se iskoplikovati razvojem tzv. sekundarne bakterijske infekcije kože što zahteva primenu lokalne terapije antibioticima (masti, kreme itd). Bolest je najčešća kod male dece.

Herpangina je febrilna bolest izazvana brojnim koksaki virusima grupe A. Najčešće se javlja epidemijski kod dojenčadi i male dece. Manifestuje se bolom u grlu, povišenom temperaturom koja kod dece može ići i do 40°C, i pojavom sitnih ranica (ulceracija) na sluzokoži mekog nepca i tonzila. Lako se prenosi kapljičnim putem. Dete sa herpanginom je nervozno, ima bolove, odbija obroke čvrste a nekada i tečne hrane, što zahteva pojačanu negu. Tokom letnjih vrućina, moguć je i razvoj dehidracije različitog stepena o čemu posebno treba voditi računa.

Zapaljenje srčanog mišića manifestuje se lošim opštim stanjem, otežanim disanjem, promenama srčanog ritma. Iako pacijent odaje utisak teško bolesne osobe, prognoza ovog oblika enteroviroze je najčešće dobra. Retki su slučajevi trajnijih oštećenja u obliku popuštanja srčanog mišića.

Letnji grip je infektivno oboljenje koje nema veze sa virusom influence već je izazvano enterovirusima, a naziv se odomaćio zbog sličnosti sa simptomima „klasičnog“ gripa. To je česta kratkotrajna bolest koja je praćena povišenom temperaturom, glavoboljom, kijavicom, bolom u grlu, mučninom, često i povraćanjem. Kod mlađe dece može da se razvije i klinička slika laringitisa, obeležena naglim napadima promuklog kašlja koji se obično javlja neposredno po uspavljivanju. Opšte stanje bolesnika obično nije teško i osim simptomatske terapije, „ozbiljnije“ lečenje nije potrebno.

Poliomijelitis ili dečija paraliza je infekcija izazvana poliovirusom koji pripada porodici enterovirusa. U 90-95% slučajeva infekcija ne izaziva nikakve simptome, u 3% slučajeva virus prodire u centralni nervni sistem izazivajući aseptični meningitis, i u 0.1-0.5% slučajeva uništava motorne neurone što dovodi do razvoja slabosti mišića i paralize. Polovina onih koji dožive paralizu potpuno se oporavi posle mesec dana a maksimalno nakon 8 meseci dok je kod četvrtine obolelih, oporavak delimičan (paralizovane funkcije nisu u potpunosti povraćene). Smrtni slučajevi su mogući kada paraliza onemogući normalno disanje i gutanje. U zavisnosti od tipa moždanog tkiva koji napada, postoje tri oblika paralitičke bolesti.

Spinalni oblik je najčešći. Virus napada strukture kičmene moždine koje su odgovorne za pokretanje trupa i ekstremiteta. Najpre mišići postaju mlitavi, slabo kontrolisani a kasnije se razvija potpuna oduzetost. Najčešće oduzetost postoji u čitavom ekstremitetu a ređe se problemi javljaju samo sa prstima. Osećaj u pogođenim regijama je očuvan. Kod bulbarnog tipa, virus napada strukture bele mase pa dolazi do problema sa gutanjem, mimikom lica, disanjem i govorom. Ovaj tip poliomijelitisa se može komplikovati razvojem respiratornog aresta (potpuni prestanak disanja koji se ne može uspostaviti bez primene terapijskih mera), gušenja, plućnog edema i šoka. Kod spinobulbarnog oblika postoji paraliza gutanja sa paralizom disajne muskulature. Često bolesnik ne može samostalno da diše i neophodna je primena ventilatora.

Ne postoji specifična terapija u lečenju poliomijelitisa. Lečenje obuhvata olakšavanje i uklanjanje simptoma, ubrzavanje oporavka i prevenciju komplikacija.

Zahvaljujući programu masovne vakcinacije, slučajevi dečije paralize u razvijenom svetu su izuzetno retki. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su 1988. započeli kampanju koja je imala za cilj iskorenjivanje ove bolesti. Od 2006., slučajevi dečije paralize zabeleženi su samo u Nigeriji, Indiji, Pakistanu i Avganistanu.