Intervju: dr Margarit Ekovoju, specijalista ginekologije i akušerstva. Spontani pobačaj – rizici, simptomi, oporavak.
Gotovo svaka žena, ako nema lično iskustvo, poznaje rođaku, prijateljicu, koleginicu ili poznanicu kojoj se desio spontani pobačaj.
Statistike kažu da se 10% do 20% registrovanih trudnoća, na žalost, završavaju spontanim pobačajem. O tome zašto su spontani pobačaji tako učestali, koji su faktori rizika i kako izgleda period oporavka, razgovarali smo sa ginekologom dr Margarit Ekovojem, specijalistom ginekologije i akušerstva iz Dispanzera za žene Doma zdravlja ”Dr Boško Vrebalov” u Zrenjaninu.
Kroz njegovu ordinaciju prošlo je više hiljada žena sa kojima je delio radost, ali i bio podrška u teškim trenucima, kada su se trudnice suočavale sa gubitkom.
Šta je spontani pobačaj i do koje nedelje trudnoće se može desiti?
dr Margarit Ekovoju: Spontani pobačaj predstavlja neželjenu ekspulziju embriona ili fetusa, bez ikakvih uticaja spolja, ali pre postignute sposobnosti embriona tj. fetusa za vanmaterični život. Do nedavno je priznata gornja granica za pobačaj bila 28 nedelja trudnoće, ali danas se ta granica spustila na 24 nedelja ili do težine pobačenog ploda od 500 gr. Dakle, ako je plod imao više od 500 gr. to nije spontani pobačaj već se smatra prevremenim porođajem. Na žalost, 10% do 20% potvrđenih trudnoća završava se pobačajem. To je otprilike svaka peta trudnoća.
Zašto je statistika tako zabrinjavajuća? Koji su razlozi koji najčešće dovode do spontanih pobačaja?
dr Margarit Ekovoju: Razloga za spontani pobačaj je mnogo i najčešće ih razvrstavamo u dve kategorije. U prvu spadaju oni koji potiču od majke, a u drugu grupu su svi razlozi koji imaju veze sa samim embrionom, odnosno fetusom.
Sad, u kojim situacijama majka može biti uzrok spontanog pobačaja? Odgovor nije lako dati, ali najčešće se radi o urođenim (kongenitalnim) anomalijama uterusa ili nedovoljno razvijene materice (uterus infantilus), miomima, insuficijenciji unutrašnjeg materičnog ušća nakon konizacije ili amputacije, raznim intrauterinalnim priraslicama, insuficijenciji luteralne faze ciklusa.
Razlozi mogu biti i različite bakterijske ili virusne infekcije, imunološki razlozi, zatim trombofilija, lupus, dijabetes, bolesti štitne žlezde, bolesti srca i bubrega, hronične intoksikacije (najčešće živom, arsenom i razređivačima).
Ali, pored svega što sam naveo, razlog koji ne smemo zanemariti je – STRES!
U poslednje 2 do 3 godine primećujem pojačan stres kod pacijentkinja koji je prouzrokovan strahom od kovid infekcije. Iz prakse, takođe, mogu da kažem da na psihičko zdravlje mojih pacijentkinja utiču i mediji koji svakodnevno izveštavaju o brojevima smrtnih slučajeva kovid inficiranih, zatim vesti o ratovima i katastrofama. Ekonomsku krizu osećaju i na svojoj koži, pa je strah još veći.
Na kraju, u većini slučajeva, kada se spontani pobačaj desi, razlog je idiopatski, dakle, nepoznatog porekla.
Kada je uzrok spontanog pobačaja u embrionu, odnosno u fetusu, važno je da znamo da on može biti urođen (najčešće hromozomopatije) ili stečen (zbog uticaja toksina i jonizujućeg zračenja).
Kako nastaje spontani pobačaj? Šta se tada dešava u telu pacijentkinje?
dr Margarit Ekovoju: Da citiram jednog iskusnog ginekologa starije generacije: ”kada majka priroda detektuje da nešto nije normalno razvijeno, ona štiti sebe i odbacuje embrion ili plod”. Koliko god to surovo zvučalo, tako je i kod žena. Ako se embrion ili plod ne razvije po propisu, telo majke prepoznaje to kao grešku, pa ga pokušava izbaciti. U takvim situacijama se pojave kontrakcije materice, krvarenje, grlić materice se otvara i rezultat je potpuni ili nepotpuni pobačaj za trudnoće do 12 nedelja. Ukoliko je trudnoća starija, mehanizam pobačaja se odvija po principu porođaja.
Može li se predvideti da će do spontanog pobačaja doći?
Teško. Spontani pobačaj se može zaista teško predvideti, pogotovo kada se kod žene dešava prvi put. Mi smo dužni da intervenišemo lekovima i da spašavamo započetu trudnoću. Međutim, ako je već na prvom ultrazvučnom pregledu trudnoća manja za 1 do 2 nedelje, ako ne registrujemo akciju srca, krene i jako krvarenje, na žalost, nema leka koji može zaustaviti proces izbacivanja embriona ili ploda.
Kada se spontani pobačaj desi, žene često traže ”krivca”. Koji su to faktori rizika koji mogu doprineti razvoju spontanog pobačaja?
dr Margarit Ekovoju: I mi lekari smo svesni da pacijentkinje često imaju potrebu da traže tog ”krivca”, što nije dobro za njihovo mentalno zdravlje.
U najvećem broju slučajeva, pobačaj je, dakle, rezultat nepravilnog razvoja ploda, odnosno nastanka hromozomskih abnormalnosti na samom početku trudnoće, tokom ćeliske deobe. Tako da roditelji ni na koji način nisu ”krivci” za neželjeni ishod, pogotovo za trudnoće do 12 nedelja.
Ponoviću, najčešći faktori rizika su stres i hronične i akutne bolesti drugih sistema – štitne žlezde, dijabetesa, zatim bolesti srca i bubrega. Nije retko i da virusne i bakterijske infekcije izazovu spontani pobačaj, pa i paraziti, gljivice i zoonoze, tj. bolesti koje se mogu dobiti od životinja, kao na primer Toxoplasmoza.
Rizik može biti i izloženost žene toksinima, najčešće na radnom mestu. Zatim, iako ih često zanemarujemo, socio-ekonomski faktori rizika su itekako važni: u kakvim uslovima žena živi, da li ima mogućnosti da se pravilno hrani, održava ličnu higijenu, da li zloupotrebljava alkohol ili koristi psihoaktivne supstance…
Uticaj na plod ima i dugotrajna upotreba lekova zbog drugih bolesti koje žena ima, ali i godine starosti. Treba reći da su u podjednakom riziku i vrlo mlade prvorotke, ali i žene starije od 40 godina. Da ne izostavimo i genetske faktore, kao što je kariotipizacija supružnika.
Kad smo kod genetike, koliko ona utiče na to da li će u pojedinim slučajevima trudnoća završiti spontanim pobačajem?
dr Margarit Ekovoju: Itekako. U više od 60% spontanih pobačaja genetska analiza, pogotovo u prvom trimestru trudnoće, potvrđuje genetske anomalije. Taj procenat je još veći kod starijih prvorotki, onih koje imaju više od 45 godina i iznosi čak 80%. Kada govorimo o genetici, ne mislimo samo na žene, nego i na muškarce – očeve. Kod muškaraca starijih od 50 godina primećene su velike genetske promene spermatozoida.
Današnji stilovi života neretko uključuju i poroke. Koliko na pojavu spontanih pobačaja utiču konzumiranje alkohola, cigareta i psihoaktivnih supstanci?
dr Margarit Ekovoju: Kao kod bilo kog obolenja, alkohol, cigarete i korišćenje psihoaktivnih substanca utiče negativno i na pojavu spontanih pobačaja. Ovi fakotri se ne smatraju primarnim uzrocima spontanih pobačaja, ali su svakako značajni sekundarni faktori.
Smatra se da konzumacija više od dva alkoholna pića dnevno dvostruko uvećava rizik od spontanog pobačaja. Takođe, trudnice koje puše više od 10 cigareta dnevno ili koje unose više od 300mg kofeina su u povećanom riziku. Kada se ovi faktori ugruže sa genetskim, hormonskim ili infektivnim, procenat spontanih pobačaja impresivno raste.
Često me pacijentkinje pitaju da li izloženost elektromagnetnom polju može da im naškodi. Odgovor je – ne, ali bi bilo dobro da što manje vremena sede ispred kompjutera, TV-a, pored mikrotalasne pećnice i slično.
Žene se sve kasnije odlučuju na trudnoću. Kako godine života trudnice utiču na učestalost spontanih pobačaja? Da li su starije trudnice više izložene ovom problemu?
dr Margarit Ekovoju: Što je trudnica starija i rizik od spontanog pobačaja je veći. Takođe, sa godina trudnice povećava se i rizik od genetskih oboljenja novorođenčeta poput Daunovog sindroma, Edvardsa itd. Međutim, i vrlo mlade trudnice, od 15-te do 17-te godine takođe su pod povećanim rizikom da ne iznesu trudnoću do kraja kao i od nepravilnog razvoja ploda.
Koji su prvi simptomi spontanog pobačaja? Kada žena treba da se obrati ginekologu?
dr Margarit Ekovoju: Žene OBAVEZNO moraju da se jave ginekologu ukoliko se pojave vaginalno krvarenje u bilo kojoj količini (roze sekret, tamna ili svetljija krv) i grčevi i bol u stomaku koji se pojavljuje u talasima i sve su jačeg intenziteta. Moguće je da se pojavi i jači sekret nego inače i to roze ili smeđkaste boje ili da se primeti izbacivanje tkiva u vidu komadića ili membrane. Uz ove simptome, pacijentkinje obično imaju i povišenu temperature, preko 37,5C.
Da li je nakon spontanog pobačaja pacijentkinji neophodna neka terapija i kakva?
dr Margarit Ekovoju: Ginekolog najpre mora utvrditi da li se radi o potpunom ili nepotpunom pobačaju kada je potrebno uraditi i kiretažu. U slučaju potpunog pobačaja obično nije potrebna terapija, a krvarenje prestaje za 7 do 14 dana. Ako krvarenje ne prestaje, OBAVEZNO se treba javiti ginekologu.
U slučaju da je neophodno uraditi kiretažu, obično se propisuju antibiotik i uterotonik. Obavezna je kontrolni pregled ultrazvukom za 7 do 10 dana od intervencije.
U slučaju pobačaja u drugom trimestru trudnoće, potrebna je hospitalizacija i isti tretman, ali oporavak je nešto duži i uključuje više kontrolnih pregleda ultrazvukom. Tako se isključuje mogućnost zaostataka posteljice. Menstruaciju nakon kiretaže treba očekivati 4 do 6 nedelja kasnije.
Kako izgleda oporavak od spontanog pobačaja i kada je pravo vreme za sledeću trudnoću? Koliko treba vremena organizmu da se oporavi?
dr Margarit Ekovoju: Fizički oporavak nakon spontanog pobačaja je potpuni nakon samo nekoliko dana. Ovulacija se upostavi za dve do četiri nedelje. Što se tiče planiranja sledeće trudnoće, najbolje je da se sačeka da prođe dva do tri redovna ciklusa. Oporavak žene koja je izgubila plod do 24. nedelje trudnoće traje nešto duže, praktično kao posle porođaja. Ali i to je individualna stvar.
Međutim, psihološki oporavak je teži i bračni par treba zajedno da prođe kroz taj period. Neretko je potrebna i pomoć psihologa ili psihoterapeuta.
I žene, ali i njihovi partneri, moraju da znaju da, čak i ako smo živeli besprekorno i vodili računa o svemu, to uopšte ne garantuje da neće doći do greške u formiranju ploda.
Na kraju, mogu li žene na neki način delovati preventivno i smanjiti mogućnost da dođe do spontanog pobačaja?
dr Margarit Ekovoju: Kada se radi o prvim spontanim ili planiranim trudnoćama, teško da se nešto može prevenirati. Svakako je neizostavno voditi zdrav način života, redovno se i zdravo hraniti, izbegavati izloženost toksinima i težak fizički rad. I koliko god je to u današnje vreme moguće, izbegavati stresne situacije.
Savet svim trudnicama je da ne preskaču kontrolne preglede. Ovi pregledi služe da se prati ne samo da li se plod pravilno razvija već i zdravlje žene. Ukoliko se otkriju zdravstveni problemi kod trudnice ili se plod ne razvija po protokolima, trudnica se može uputiti na dalji pregled i lečenje specijalisti druge oblasti medicine. Ukoliko je potrebno, trudnica se može uputiti i na bolničko lečenje. Sve ovo ima za cilj ne samo sprečavanje spontanog pobačaja već i očuvanje zdravlja trudnice i rađanje zdravog deteta.
Korisno je uzimati i folnu kiselinu 3 ili 4 meseca pre začeća.
Ako se spontani pobačaj desi, ginekolog mora sledeću trudnoću smatrati rizičnom. Tada je uglavnom potrebna i hormonska terapija i to od samog početka trudnoće.
Mi, lekari, smo tu da damo stručnu medicinsku pomoć, ali i onu ljudsku podršku pacijentkinjama. Tako se gradi poverenje koje utiče da žena, bar u tom kontekstu, oseća manje stresa u trudnoći.
Razgovarala: Tamara Vlaškalin
