Najčešći, karakteristični i prepoznatljivi vazomotorni simptomi jesu navale vrućine i znojenje. U sklopu pojave ovih simptoma ali i nezavisno, mogu se javiti, glavobolja, lupanje srca, bolovi u zglobovima i mišićima, nadutost, vrtoglavica, nesanica.
Zašto se javljaju vazomotorni simptomi?
Pad estrogena dovodi do smanjenog izlučivanja endorfina u hipotalamusu i hipofizi. Nedostatak inhibitornog delovanja endorfina na ovom nivou dovodi do alteracije GnRh neurona i termoregulacionog centra u hipotalamusu. S druge strane nedostatak kateholestrogena dovodi do aktivacije alfa adrenergičkog sistema. Ovo uzrokuje pojavu vazomotornih simptoma.
Da li se vazomotorni simptomi uvek javljaju neposredno posle menopauze?
Ne. Vazomotorni siptomi se mogu javiti i nekoliko godina pre menopauze, čak i kod žena sa potpuno urednim menstruacijama. U početku se grupišu u period pre menstruacije pa ih je teško razlikovati od premenstrualnog sindroma. Prvi put se kod žene mogu javiti čak nekoliko godina nakon menopauze.
Da li sve žene u klimakterijumu pate od akutnih klimakteričkih simptoma?
Ne. Oko 75% žena u klimakterijumu oseća vazomotorne simptome. Trećina od njih se žali na intenzivnije simptome.
Prema istraživanjima u našoj zemlji sprovedenim u velikoj epidemiološkoj studiji 75% žena koje su u peri ili postmenopauzi oseća vazomotorne simptome. Uglavnom su zastupljene žene koje imaju slabije simptome koje one lako podnose ali 36% žena ima intenzivne vazomotorne simptome.
Šta je kriptomenopauza?
Kada žena nema vazomotorne i psihičke simptome zbog nedostatka estrogena u klimakterijumu govorimo o tzv. kriptomenopauzi. Oko 20% do 25% žena u klimakterijumu bez obzira na nedostatak estrogena nema vazomotorne simptome.
Da li postoji razlika u učestalosti i jačini simtoma kod žena u prirodnoj i artificijalnoj menopauzi?
Smatra se da se u artificijalnoj menopauzi javljaju intenzivniji simptomi nego u prirodnoj menopauzi iako to nije pouzdano dokazano. Zračenje, hemioterapija ili odstranjivanje janika dovode do naglog pada estrogena. Za razliku od prirodne menopauze organizam se ne privikava na postepen pad estrogena i to se smatra odgovornim za ispoljavanje intenzivnijih simptoma.
Koliko dugo se vazomotorni simptomi javljaju?
Vazomotorni simptomi se kod pacijenta mogu javljati samo par meseci, ali češće je to nekoliko godina. Oko 70% žena prate ovi simptomi dve godine, a 25% žena simptome oseća 5 godina. Retko (kod 5% žena) se javljaju do u duboku starost. Iako su u jednom periodu bili potpuno iščezli vazomotorni simptomi se mogu opet pojaviti.
Šta su to talasi vrućine?
Talase vrućine ili valunge žene opisuju kao naglu pojavu povišene temperature kože lica vrata i poprsja. Najčešće je prostiranje toplotnog talasa od tela prema glavi, ali se talas može širiti u bilo kom pravcu pa i po celom telu. Veoma često je ovaj simptom pračen znojenjem glave i vrata ili celog tela, ali i drugim simptomima, lupanjem srca, mučninom, glavoboljom.
Koje su fiziološke promene u telu žene za vreme valunga?
Precizni mehanizam nastanka valunga nije poznat. Istraživanja pokazuju da nastanku valunga predstoji povećana provodljivost kože praćena vazodilatacijom i povišenjem temperature kože perifernih delova do 5 stepeni, a padom telesne teperature i do 1 stepen. Ove promene su praćene ubrzanjem srčanih otkucaja i do 20 u minuti, povećanjem nivoa adrenalina, a smanjenjem noradrenalina u krvi i skokom LH. Nakon 20 minuta provodljivost kože i znojenje se vraćaju na normalu dok vazodilatacija i povišena temperature kože perzistiraju i do 40 minuta. Subjektivni osečaj vrućine proporcionalan je skoku u temperaturi kože. Smatra se da osećaj navale vrućine traje samo dok temperatura kože raste, jer je merenjem dokazano da temperatura kože ostaje povišena još dugo nakon prestanka subkjektivnog osećaja valunga.
Koliko se učestalo javljaju valunzi kod žene i koliko mogu trajati?
Valunzi se mogu javiti par puta u toku meseca ili nekoliko puta u toku jednog sata. Mogu trajati par sekundi ali i po nekoliko minuta, čak i do pola sata. Navale vrućine se mogu javiti bez popratnog znojenja. Potoje i atipični valunzi. Ponekad se pacijenti žale na veoma neugodne napade groznice, zimice koja se javlja samostalno ili nakod kratkog peroda vrućine tela.
Da li se znojenje može javiti bez valunga?
Da. Neki pacijenti se ne žale na vrućine već samo na napade znojenja. Znojenje može obuhvatiti celo telo, ali se češće javlja na licu vratu i grudima. Ponekad se javlja vrlo intenzivno na tabanima.
Da li napadi vrućine ili drhtavice mogu biti praćeni nekim drugim somatskim tegobama?
Da. Pacijenti se ponekad žale na uznemirujuće napade koji ih primoravaju da potraže hitnu medicinsku pomoć. Ti napadi uznemiruju i pacijenta i ukućane. Praćeni su intenzivnom glavoboljom, lupanjem srca, gušenjem, skokom krvnog priska, vrtoglavicom ili mučninom, a ponekad i povraćanjem. Naravno da svi ovi simptomi mogu biti i drugog uzroka ali ukoliko su nastali kao posledica estrogenskog deficita, hormonska supstitucija može da ih ublaži ili potpuno eliminiše.
Da li se valunzi i znojenje javljaju i tokom spavanja?
Da. Znojenje se načešće javlja noću za vreme spavanja, posebno pred zoru, što ometa san i budi pacijenta.
Koje su moguće posledice noćnih znojenja?
Poremećen san je uzok hroničnog umora, posebno ako se znojenje javlja više puta i takvog je intenziteta da pacijent mora da se tokom noći više puta presvlači. Pacijent sa manjkom kvalitetnog sna iz noći u noć postaje hronično umoran. Žali se na slabiju koncentraciju tokom dana, manjak energije, nervozu i bezvoljnost. Radni učinak takvog pacijenta je manji, a konflikti u međuljudskim odnosima i ekscesne situacije u porodici česti.
Koji faktori mogu da utiču na češću pojavu valunga?
Iako je etiologija valunga prvenstveno hormonska, napade vrućine mogu provocirati visoka temperatura vazduha, prelazak iz sredine sa viskom temperaturom u hladiji prostor, konzumiranje alkohola ili žestokih jela, ali pre svega neugodne, napete, konfliktne i stresogene situacije.
Da li neka druga obolenja mogu uzrokovati valunge i znojenja?
Da. Feokromocitom, tireotoksikoza i karcinoidni sindrom mogu uzrokovato pojavu valunga i znojenja. Ali ova obolenja su praćena drugim simptomima koja olakšavaju postavljanje ispravne dijagnoze. Znojenje može biti deo anksioznog stanja kod žene. U tom slučaju javlja se i na drugim delovima tela, nije praćeno valunzima i ne javlja se tokom sna.
Kada je potrebno tražiti druge moguće uzroke valunga i znojenja?
Uvek u slučaju kada pored intenzivnih valunga i znojenja u anamnezi postoje simptomi koji nas upućuju na druga obolenja. U situaciji kada hormonska supstitucija nakon pažljivog korigovanja nema efekta potrebno je istražiti druge moguće uzroke vazomotornih simptoma.
Da li valunzi ugrožavaju zdravlje žene ?
Ne. Intenzivni vazomotorni simptomi pogoršavaju kvalitet života žene, otežavaju njenu socijalnu aktivnost. Manje intenzivne simptome većina žena ignoriše i oni ne utiču na njeno raspoloženje i aktivnost.
Koje psihičke i emocionalne tegobe mogu nastati zbog nedostatka hormona u klimakterijumu?
Povezanost psihičkih tegoba sa klimakterijumom ostaje donekle kontroverzna tema iako je u ovoj oblasti sprovedeno više istraživanja. Ipak ostaje sigurno da su pored vazomotornih simptoma neki prolazni psihički i emocionalni problemi usko povezani sa klimakterijumom: gubitak samopouzdanja, depresivni i apatično raspoleženje, teže donošenje odluka, zaboravnost, anksioznost, otežana moć koncentracije. Iako sve ove tegobe mogu nastati više godina pre menopauze ipak se najčešće javljaju baš u periodu oko menopauze. Prema istraživanjima oko 50% žena u klimakterijumu pati od nekih psihičkih tegoba prolazne prirode koje možemo povezati sa nedostatkom estrogena.
Na koji način estrogenski deficit uzrokuje psihičke tegobe?
Nedostatak estrogena može na dva načina uticati na pojavu psihičkih simptoma. Prvi način je tzv. domino efekt estrogena. Zbog noćnih vazomotornih simptoma i nesanice javlja preko dana umor, nervoza, razdražljivost, gubitak volje za radom i slabija moć koncentracije.
S druge strane, smatra se da nedostatk estrogena deluje direktno na strukture u mozgu. Dokazano je postojanje estrogenskih i androgenih receptora u onim delovima mozga koji su povezani sa emocijama i afektivnim životom. Smatra se da promena u nivou seksualnih hormona direktno ali i delovanjem na promenu metabolizma kateholamina može delovati na menjanje funkcija mozga posebno onih koji su odgovornih za afektivni život.
Da li drugi faktori u ovom periodu žene mogu uticati na pojavu psihičkih simptoma?
Da. Pored endokrinih uzroka mnogi drugi faktori mogu biti uzrok ili delovati kao kofaktori u ispoljavanju psihičkih simptoma. Socijalni i kulturološki milje može doprineti ili umanjiti ispoljavanje simptoma.
Psihološki faktori kao što su odnos prema samoj menopauzi, očekivanja, psihički profil same ličnosti ali i stresogeni način života mogu sa svoje stane doprineti da se češće ili intenzivnije ispolje psihičke tegobe.
Postoje dokazi da su psihički simptomi više izraženi kod osoba sa neurotičkom konstitucijom koje se i inače teško prilagođavaju i podnose stresne situacije, koje nemaju samopouzdanja i samopoštovanja.
U stresogene životne faktore možemo ubrojiti ne samo borbu za održavanje poslovnih uspeha i karijere, mirenje sa nastupajućim penzjonisanjem, već i porodične promene. Porodica, do tada koherentna zajednica kojoj je žena posvetila životnu kreativnost i energiju, počinje se menjati i raspadati. Deca napuštaju gnezdo, roditelji se osećaju beskorisno.
Problemi među partnerima neretko kulminiraju razvodom baš u ovom periodu života.
Naravno da karakter same ličnosti, okupiranost i kreativnost kao i podrška prijatelja i porodice značajno utiču na to kako će na ženu delovati životne promene i da li će se one odraziti na njeno psihičko i somatsko zdravlje..
U praksi je teško ali i nepotrebno tražiti pravi uzrok ili procenivati koliki je udeo hormonskih promena, a koliko ostalih faktora u pojavi psihičkih tegoba. Pacijenti u mojoj praksi najčešće psihičke tegobe pripisuju socijalnim, ekonomskim ili porodičnim teškoćama. Međutim veoma često hormonska terapija može da ubaži ili čak eliminiše psihičke tegobe iako socijalni, kulturni ekonomski i porodični milje ostaje nepromenjen. Ukoliko hormonska supstitucija može napraviti i najmanji pomak u smislu bolje psihičke ravnoteže, onda ovu terapiju vredi pokušati.
Kako različitost kulture utiče na stav prema menopauzi?
Zapadna kultura nameće ženi negativan stav prema menopauzi i starenju. Gajenje kulta fizičke lepote i privlačnosti, vrednovanje žene prema telesnoj lepoti stvara kod žene strah od starenja i telesnih promena. U određenim kulturama žena se uvažava i poštuje dok može rađati ili privređivati i otuda opravdani strah od menopauze koja je prvi znak gašenje njene plodnosti ali i njene fizičke snage. U sredinama u kojima žene i društvo u celini imaju pozitivan odnos prema starenju, žena u menopauzi uživa poštovanje, oslobađa se teških dužnosti, a u društvu i porodici zauzima cenjeno mesto osobe koja koja je rađanjem i radom i iskustvom zaslužila pažnju, negu i poštovanje. U ovakvim društvima žena ima pozitivan stav prema menopauzi i neretko je dočekuje sa olakšanjem.
Da li se u klimakterijumu češće javljaju psihijatrijska obolenja?
Nezavisno od pojave psihičkih tegoba koje mogu biti uzrokovane promenom hormonskog miljea, kod žena u peri i postmenopauzi mogu se po prvi put u životu ispoljiti i psihijatrijska obolenja. Postoji nesklad u podacima koji ukazuju na učestalost pojave psihijatrijskih obolenja kod žena u klimakterijumu, te se pravi odgovor ne može dati.
Da li nedostatk estrogena može uzrokovati endogenu depresiju?
Depresivno raspoloženje je najčešća psihička promena i tegoba kod žena u perimenopauzi ili ranoj postmenopauzi. Ovo podrazumeva neraspoloženje, bezvoljnost, gubitak radne i životne radosti i aktivnosti, strahove, plačljivost, umor. Neretko su ovi psihički problemi pračeni bolovima u zgobovima i mišićima, glavoboljom te ovakvo stanje nije teško ni samom pacijentu niti lekaru okarakterisati kao depresiju. Međutim depresija kao endogeno psihijatrijsko obolenje nije uzrokovana nedostatkom estrogena, a praćena je ne samo gubitkom optimizma, osećanjem beznadežnosti već i psihičkom retardacijum, suicidalnim idejama, gubitkom apetita i težine ali i radne i socijalne aktivnosti i funkcjonisanja i zahteva ispravnu dijagnozu i adekvatno lečenje.
Da li žene sa psihijatrijskim obolenjima osećaju veće tegobe u klimakterijumu?
Istraživanja pokazuju da se žene u perimenopauzi koje u anamnezi imaju psihijatrijska obolenja češće žale na psihičke tegobe i da su one više izražene.
Hormonskom analizom ne možemo predvideti pojavu vazomotornih simptoma kod žena u klimakterijumu.
Zašto kod starijih žena prestaje pojava vazomotornih simptoma?
Ne zna se pouzdano zašto. Neke studije pokazuju dnevne varijacije estradiola u plazmi kod žena sa vazomotornim simptomima. Postoji na temelju takvih saznanja spekulativna teorija koja pojavu simptoma vezuje za promene nivoa estrogena. Po toj teoriji za svaku osobu postoje individualne granične vrednosti unutar kojih fluktuacija koncentracije estrogena izaziva pojavu simptoma. Pretpostavka je da nakon određenog vremena koncentracija estrogena pada ispod donje granice fluktuacije što dovodi do prestanka vazomotornih simptoma.
