Po broju žena obolelih od raka grlića materice Srbija zauzima neslavno prvo mesto. Zapanjujuća je činjenica da se svakog dana kao posledica ove bolesti, ugasi jedan život. Da tragedija bude veća, ova bolest otkrivena na vreme je potpuno izlečiva. Razlog kasnog postavljanja dijagnoze najčešće je neredovnost preventivnih ginekoloških pregleda žene. Papanikolau test je jednostavna analiza kojom se rak grlića materice može detektovati u najranijoj fazi, kada je izlečenje stoprocentno.
Papanikolau ili PAPA test se u čitavom svetu primenjuje kao skrining metoda koja ima za cilj da se bolest otkrije u najranijem stadijumu, pre pojave simptoma bolesti. Izvođenje testa se preporučuje sredinom menstrualnog ciklusa. Takođe, najmanje 24h pre same analize ne treba upražnjavati seksualne odnose. Izvodi se tako što se četkicom lagano „ostruže“ spoljni kanal grlića materice, uzorak se stavlja na mikroskopsku pločicu ili u posebnu tečnost i šalje patologu.
Rezultati PAPA testa prikazuju stanje ćelija kroz pet kategorija. PAPA I nalaz imaju devojke koje nisu imale seksualne odnose i ovaj rezultat kaže, da nema bio kakvih promena na grliću materice. PAPA II rezultat, je normalan nalaz za seksualno aktivnu ženu.
Ćelije su blago hormonski redukovane i postoji prisustvo inflamatornih ćelija (leukocita). PAPA III pokazuje prisustvo abnormalnih, promenjenih ćelija. U zavisnosti od njihovog karaktera rezultat testa može biti IIIa, kada je promena niskog rizika i ne zahteva dalju intervenciju, ali zahteva praćenje i to na svakih 6 meseci i, IIIb rezultat koji ukazuje na promenu visokog rizika i neophodnost daljeg ispitivanja. PAPA IV ukazuje na karcinom koji nije metastazirao i ograničen je samo na grlić materice. Može se operativno ukloniti bez posledica. PAPA V rezultat ukazuje da postoji sumnja na maligni tumor koji se raširio. U ovom slučaju, nakon operativnog zahvata slede i druge metode lečenja (hemoterapija, zračenje).
Moramo naglasiti da PAPA test nije dijagnostički test odnosno, samo na osnovu rezultata ovog tetsta ne može se postaviti dijagnoza. Takođe pouzdanost metode nije 100%, ona iznosi 70-98% i stručnost samog patologa je od veoma velikog značaja. Ukoliko žena ima simptome ili je test pokazao moguće prisustvo cervikalnog karcinoma, moraju se raditi dijagnostički testovi radi isključenja ili potvrde bolesti. Jedini način da se sa sigurnošću potvrdi postojanje karcinoma je biopsija uz patohistološki nalaz.
Prvi PAPA test treba uraditi dve godine nakon prvog seksualnog odnosa. Smatra se da su osobe koje nisu seksualno aktivne izložene vrlo niskom riziku od razvoja karcinoma grlića materice. Kod nas se ženama u reproduktivnom dobu, testiranje preporučuje jednom godišnje, a u menopauzi na tri godine, ukoliko je nalaz uredan. U dogovoru sa ginekologom a u skladu sa potrebama pacijenta, PAPA test se može raditi i na svakih 6 meseci i češće.
Istraživanja pokazuju da uz redovan ginekološki pregled i PAPA test, rizik od pojave raka grlića materice odnosno fatalan ishod po pacijentkinju se smanjuje za 90%. Ginekološki pregled uključuje vizuelni pregled grlića materice, PAPA test i ultrazvučni pregled vaginalnom sondom. Ukoliko su nalazi uredni, žena nema razloga za brigu do narednog pregleda.
U slučaju infekcije Humanim papiloma virusima, koja se prenosi seksualnim putem, dolazi do promena na nivou ćelija koje podsećaju na prekanceroze a zapravo su bezopasne. Da bi se nedoumica razjasnila, potrebno je uraditi nekoliko preventivnih pregleda dok konačan rezultat ne bude normalan.
Rak grlića materice uzrokuju neki tipovi Humanog papiloma virusa. Najopasniji je 16 a slede 18, 45 i 31. Većina žena zaražena HPV-om ozdravi u periodu od 6 do 24 meseca a pošto je infekcija najčešće bez simptoma, ona i ne zna da je bila inficirana. Međutim, imuni sistem nekih žena ne uspeva da se oslobodi virusa, i rizik za pojavu raka grlića materice je tada povećan. U svetu se uveliko sprovodi vakcinacija protiv HPV ali su mišljenja o svrsishodnosti vakcinacije podeljena.