Šta je menopauza?
Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene. Ona je prirodni događaj koji je očekivan i neminovan za svaku ženu a označava prestanak funkcije jajnika.
Da li se reč menopauza upotrebljava i u drugom značenju?
U običnom životu ali i u profesiji, izraz menopauza se upotrebljava u širem smislu kao sinonim za klimakterijum ili za postmenopauzu.
Šta je klimakterijum?
Klimakterijum označava neodređeno dug period u životu žene koji počinje gašenjem funkcije jajnika posle 40. godine, a završava oko 70. godine života, kada počinje period senijuma ili starosti. Razlikujemo period perimenopauze ili prelaznog doba, kada jajnici još funcionišu ali se uočavaju nepravilnosti i postmenopauze, kada jajnici više ne obavljaju ni reproduktivnu ni generativnu funkciju. Perimenopauza može trajati nekoliko meseci ili više godina u zavisnosti od toga kada počinju prvi simtomi i kada će doći do potpunog gašenja funcije jajnika. To je kod svake žene drugačije.
Zašto je važno razlikovati peri i postmenopauzu?
Iako oba termina spadaju pod pojam klimakterijum bitno se razlikuju po funkciji jajnika i po hormonalnom stanju koje iz toga proizlazi, po simptomima i problemimam koje žena može imati i po terapiji koja se ordinira.
Zašto jajnici prestaju sa funkcijom?
Osnovna funkcija jajnika je reprodukcija. Starenje i trošenje folikula je osnovni uzrok prestanka reproduktivne funkcije. Gašenjem reproduktivne funkcije gasi se i vegetativna funkcija jajnika tj. sposobnost izlučivanja ženskih polnih hormona koji su važni za funkcionisanja mnogih tkiva i organa kod žene.
Kada se javlja menopauza ?
Menopauza se može javiti od 40 do 60 godine života. Najčešće se javlja oko pedesete godine života.
Da li je menopauza u 46. godini rana menopauza?
Ne. Ako se menopauza javi pre 40. godine života govorimo o ranoj prirodnoj menopauzi.
Da li neki faktori mogu uticati na raniju ili kasniju pojavu menopauze?
Smatra se da se menopauza javlja u istom dobu kod žene još od vremena starih Grka. Malo faktora može uticati na pojavu menopauze. Kasno nastala menarha najčešće je udružena sa ranom menopauzom. Ukoliko je kod majke menopauza nastala rano, kćerka može očekivati da se menopauza i kod nje javi ranije. Pušenje može izazvati raniju menopauzu.
Žensko dete se rađa sa određenim brojem folikula koji se ne može uvećati već se polako troši. Na početku puberteta ima oko 500 000 raspoloživih folikula. Od puberteta do menopauze oko 500 folikula ovulira. Uz jedan folikul koji će mesečno ovulirati još 1000 folikula započinje razvoj ali ga bezuspešno završava atezijom. Zato se kod žena koje imaju više porođaja ili cikluse duže od 33 dana očekuje kasnija menopauza. Više puta ponavljane stimulacije ovulacije kod lečenja steriliteta mogu dovesti do preranog trošenja raspoloživih folikula, a time i do prevremene menopauze.
Šta je artificijalna ili nasilna menopauza?
Pod artificijalnom menopauzom smatramo gubitak menstrucije zbog operativnog odstranjenja jajnika ili destrukcije jajnika zračenjem ili hemoterapijom. Ako se ovi događaji jave pre 40. godine govorimo o ranoj artificijalnoj menopauzi.
Kako možemo biti sigurni da je poslednja menstruacija pre tri meseca zaista menopauza i da je jajnik definitivno prestao sa svojom funkcijim ?
Ukoliko je žena iznad 40. godina potrebno je da prođe godinu dana od poslednje menstrucije da bi govorili o menopauzi. Ukoliko je žena mlađa radimo niz hormonskih pa i drugih testova da bi potvrdili ili isključili ranu menopauzu.
Perimenopauza – endokrine promene
Primarne promene u prelaznom periodu nastaju u jajniku kao posledica starenja jajnika. Smanjenje produkcije inhibina u folikularnim ćelijama ima za posledicu povećanu produkciju folikulostimulirajućeg hormona -FSH u ranoj folikularnoj fazi. U to vreme su koncentracije estradiola i progesterona u nepromenjene, a menstrualni ciklus uredan.
Zbog skraćenja folikularne faze, dolazi do skračenja menstrualnog ciklusa, a nivoi estradiola su nešto niži. Ove promene takođe nisu klinički uočljive.
Neadekvatna folikulogeneza vodi u disfunkciju žutog tela i manjak produkcije progesterona što uzrokuje pojavu produženih ciklusa ili izostanka menstruacije više meseci..
Izostanci menstruacije i neuredna krvarenja posledica su nebalansiranog i nekontrolisanog rasta endometrijuma zbog nedostatka progesterona. Koncentracije estradiola koje nisu dovoljne da izazovu ovulaciju, dovoljne su da stimulišu rast endometrijuma.
Ovo je period izraženih neregularnosti menstrualnog ciklusa. Iako je koncentracija estrogena u plazmi niža, u funkcionalnom smislu zbog nedostatka progesterona govorimo o relativnoj hiperstrogenemiji.
Da li nekom hormonskom analizom možemo dijagnostikovati perimenopauzu?
Da. Nivo FSH u perifernoj krvi je viši od 40 IU/ml. Kao dijagnostički test se sprovodi i određivanje inhibina B i AMH. Ovi dijagnostički testovi su značajni samo kod dijagoze prevremene menopauze kod mlade žene ili kod određivanja ovarijalne rezerve kod žene oko 40 godine života koja je zaineresovanja za IVF program. Kod žena iznad 45 godina dijagnoza perimenopauze se uglavnom postavlja klinički.
Da li nekom hormonskom analizom možemo precizno odrediti kada će se javiti menopauza?
Ne. Bez obzira što je i klinički i hormonski potvrđena perimenopauza, ne možemo pretpostaviti kada će se desiti poslednja menstruacija u životu.
Da li je žena u postmenopauzi kada joj se operativno odstrani samo materica, a ne jajnici?
Ne. Ona nema menstruacije ali ima jajnike koji funkcionišu neko vreme.
Kako znamo da li su jajnici u funkciji ako žena nema matericu ni menstruacije?
Ginekolog na temelju anamneze i nekih pregleda može pretpostaviti da jajnici funkcionišu. Ali prestanak funkcije jajnika može ostati neprimetan. Preciznija slika se dobija analizom hormona, prvenstveno FSH, i morfološkim pregledom jajnika pomoću vaginalnog ultrazvuka.
Zašto ginekolozi savetuju da se kod operacije zbog benignih obolenja materice odstrane i jajnici, iako su zdravi?
Kada se radi o ženi starijoj od 45 godina menopauza se očekuje prosečno za 4 do 5 godina. S druge strane, jajnici bez uterusa brzo atrofišu zbog nedostatka vaskularizacije koja dolazi od uterusnih arterija. Jajnici kod histerektomisanih žena atrofišu u proseku za dve godine, iako to može biti i za par meseci. Nedostatak estrogena se može danas jednostavno i uspešno nadoknaditi ukoliko je to potrebno pa nema valjanog razloga da se sačuvaju jajnici koji za par meseci ili par godina neće imati nikakvu funkciju, a ostaju kao potencijalni izvor obolenja. Naravno kod svake žene posebno mlađe od 45 godina mora se individualno odlučivati imajući u vidu sve ove činjenice ali i želje, strahove i stavove pacijenta.
Postmenopauza – endokrine promene
Kada se sva rezerva folikula u jajniku iscrpi, izostaje odgovor jajnika na stimulaciju gonadotropina. Koncentracija estrogena je zbog toga tako niska da ne može stimulisati endometrijum pa se ni menstruacija više ne javlja. Inhibin je u cirkulaciji, gotovo nemerljiv, FSH dostiže 20 do 30 puta veće koncentracije u krvi u odnosu na folikularnu fazu. Koncentracije LH sporo raste i nakon tri godine postmenopauze dostiže tri puta veće koncentracije u krvi nego u generativnoj dobi.
Jajnik i u postmenopauzi produkuje veoma male i zanemarive količine estrogena i progesterona. Produkcija androstenediona se znatno smanjuje, čak na polovinu. Produkcija testosterona u intersticijskim ćelijama se povećava za oko 30% u odnosu na generativni period zbog povećane koncentracije LH.
Da li koncentracije testosterona u krvi žene u postmenopauzi povećana?
Ne. Iako se u postmenopauzi sekrecija testosterona iz jajnika povećava ipak je koncentracija testosterona u krvi žena u postmenopauzi za oko 50% manja nego u generativnom dobu. Razlog za to je značajno smanjenje androstenediona i smanjeno izlučivanje testosterona iz nadbubrežne žlezde.
Da li je u postmenopauzi žena potpuno bez estrogena?
Veoma male količine estradiola u krvi nastaju perifernom konverzijom testosterona i estrona. U cirkulaciji preovladava estron koji je biološki daleko slabiji od estradiola, a nastaje uglavnom od androstendiona.
Iako je koncentracija androgenih hormona u krvi žena u postmenopauzi manja nego u generativnom periodu, ove koncentracije su veće od koncentracija estrogena. U krvi prevladava androgeni milje. S obzirom sa se zbog manjka estrogena smanjuje koncentracija SHBG, frakcija slobodnog testosterona se povećava što povećava njegovu biološku aktivnost.
Da li je produkcija androgena ista kod žena u prirodnoj i nasilnoj menopauzi?
Ne. Kada se odstrane jajnici, nivo androgena prvenstveno testosterona je značajno niži u nasilnoj menpauzi.
Da li promene vrednosti androgena u odnosu na generativnu dob mogu izazvati neke simptome?
Smanjenje koncentracije androgena može dovesti do određenih promena u kvalitetu života: manja energija i volja za rad, veći umor, neraspoloženje, pad libida i manje uživanje u seksualnim odnosima. Deficijencija androgena pospešuje resorpciju kosti i povećava rizik za razvoj osteoporoze. Maljavost i porast težine mogu se dovesti u vezu sa prevagom androgena nad estrogenima.
