Menopauza i fitoestrogeni

autor: Dr sci. med. Terezija Mošković – Specijalistička ginekološka ordinacija „Mošković”, (011) 308 99 44

Klimakterijum il imenopauza podrazumeva period života žene koji započinje gašenjem funkcije jajnika (najčešće između 40. i 50. godine), a završava se oko 70. godine, kada nastupa period senijuma ili starosti. Menopauza je događajkoji se očekuje i ne može da se izbegne, sasvim je prirodan i fiziološki, ali nedostatak estrogena može da prouzrokuje simptome, stanja i oboljenja koje treba lečiti.

Simptomi menopauze

Nedostatak estrogena u pre i postmenopauzi može da izazove niz vazomotornih i psihičkih simptoma. Najprepoznatljiviji su talasi vrućine i znojenja, lupanje srca, vrtoglavice, bolovi u leđima i zglobovima, često mokrenje, suva koža i sluzokoža, apatija, razdražljivost, strahovi, plačljivost, nesanica, glavobolja, depresivnost, smanjena seksualna želja. Ne može da se predvidi da li će se simptomi javiti (25% žena ih nema), kada će nastati i kakvog intenziteta. Takođe, ne zna se pouzdano koliko će dugo da traju.

Postoje i provokativni faktori koji mogu da utiču na učestalost vazomotornih simptoma: stres, neprijatna situacija, promena temperature okoline, konzumiranje alkohola i jakih začina.

Ako izuzmemo hormonski uzrok, na pojavu simptoma utiču i kulturološki, socio-ekonomski faktori i stil života. U zavisnosti od simptoma i učestalosti, mogu da otežavaju svakodnevni život, pa žena često mora da zatraži pomoć. Psihički simptomi se, međutim, najteže podnose. Oni menjaju ženu, njen odnos prema sebi, prema radu, porodici i društvu.

Terapija

Hormonska supstitucija, koja podrazumeva primenu prirodnih estrogena, efikasno eliminiše simptome, povoljno deluje na nivo lipida u krvi, zaustavlja gubitak koštane mase, pa je prevencija osteoporoze.

Povoljno deluje na pamćenje i koncentraciju, smanjuje rizik nastanka Alchajmerove bolesti. Dugotrajna terapija povećava rizik od karcinoma dojke, što izaziva strah zbog kojeg žene neradoprihvatajuovolečenje. Mnogeženenežele hormonsku supstituciju i s pravom traže druge načine da pomognu sebi.

Dejstvo fitoestrogena

Nesteroidne supstance biljnog porekla, po strukturi i delovanju slične estrogenima, nazivaju se fitoestrogeni. Najbolje proučene grupe fitoestrogena su izoflavoni i lignani. Nalaze se u više od 100 različitih biljaka, posebno u mahunarkama (soji, sočivu, zrnu žitarica, u određenim vrstama graška i pasulja).

Ranijekada se govorilo o fitoestrogenima, na prvom mestu se mislilo na soju i njeneproduktedok se danassvevišepažnjeposvećujecrvenojdetelini. Crvena detelina sadrži formononetin i biokanin.

Postizanje pozitivnog efekta i eliminacija rizika primene fitoestrogena, prvenstveno izoflavona, složen je zadatak.

Izoflavoni u organizmu deluju na estrogenske receptore ispoljavajući slabo agnoističko (dejstvo slično estrogenu) i antiestrogeno dejstvo. Estrogenski efekat izoflavona ne zavisi samo od količine supstance već i od količine estrogenskih receptora, hormonskog statusa žene ali i od uticajamnogihkoaktivatora i koinhibitora. Efekat je različit u zavisnosti od ćelija na koje deluju, tkiva, vrste organizma. Zbog kompleksnosti delovanja, izloženost ovim supstancama ne daje uvek željeni efekat.

Neka istrživanja ističu pozitivan efekat fitoestrogena na vazomotorne simptome u menopauzi, a druga dokazuju da on nije veći od placebo efekta. Ipak, izoflavoni mogu da deluju na smanjenje blagih vazomotornih simptoma, ali ne i na psihičke tegobe, bolove u mišićima i zglobovima. Izoflavonismanjujunivoholesterola u krvi, ali značajan efekat, koji može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja, ispoljiće se samo kod žena sa holesterolom višim od 250mg/dl.

Istina i zablude o fitoestrogenima

Epidemiološkestudijekojesu poredile azijsku i zapadnu populaciju došle su do zaključka da konzumiranje fitoestrogena kod azijskih žena smanjuje rizik od nastanka karcinoma dojke, osteoporoze i kardiovaskularnih oboljenja. Manju pojavu valunga kod žena u Japanu, neki takođe smatraju poslednicom fitoestrogena. Drugi pretpostavljaju da je reč o neprijavljivanju takvih simptoma zbog tradicionalnog vaspitanja.

Posledica ovih istraživanja je povećanakonzumacijapreparatakojisadržeizoflavone, naZapadu. Euforiju otkrića „panacee“ zamenjuje danas realniji odnos prema sojinim i drugim preparatima, jer se o fitoestrogenima sve više saznaje ne samo na osnovu studija koje finansira industrija, već i na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja i kliničkih studija.

Iako se u popularnim medijima naglašava uloga fitoestrogena u smanjenju rizika od karcinoma dojke, naučni krugovi ne podržavaju ovo mišljenje. Istraživanja pokazuju da visoke doze fitoestrogena mogu da umanje proliferaciju, ali manje doze, koje se konzumiraju ishranom, stimulišući ćelije, štaviše mogu da umanje aniestrogenski efekat tamoksifena na dojku.

Primenaterapijefitoestrogena u Srbiji

Poslednjih godina, pacijenti sve više traže i sve više konzumiraju „prirodne lekove“ i u našoj zemlji. Period menopauze nije izuzetak, posebno što se, u poslednje vreme razvija industrija koja nudi „efikasne, prirodne i potpuno neškodljive biljne preparate“. S druge strane, i lekari ih preporučuju pod pretpostavkom da prirodno ne može da škodi.

Pri izboru terapije za menopauzalne simptome, ne treba presudan faktor da bude reč „prirodno“, već dobro poznavanje preparata. Ukoliko preparat ne poznaje ni pacijent ni lekar, ne treba ga olako koristiti.
Akoprirodno za nas znači dobijeno iz biljke ili životinje, za ljudski organizam nije prirodna supstanca ako se ona ili njeni metaboliti ne stvaraju u njemu. Istraživanja fitoestrogena nedvosmisleno pokazuju da aktivna supstanca, bez obzira na poreklo, uvek deluje kompleksno, uljučujući i neželjene efekte na tkiva. Ukoliko se pomoćna lekovita sredstva uzimaju bez saveta lekara, šteta može da bude ponekad veća od željenog efekta.

Fitoestrogeni ne mogu da budu adekvatna zamena za estrogensku terapiju. Iako oni ostaju moguća opcija, iskustvo mojih pacijentkinja pokazuje da ne daju zadovoljavajuće rezultate kod žena koje imaju intenzivne menopauzalne simptome. Ipak, neke pacijentkinje sa blagim simptomima, zadovoljnesuefektom.

Treba naglasiti da žene koje imaju slabije simptome mogu sebi da pomognu menjajući način ishrane i stil života: prestankom pušenja i konzumacije alkohola, borbom protiv stresa, povećanom fizičkom aktivnošću i sportom.