Kada željena trudnoća izostane posle jedne godine pokušaja da do nje dođe, možemo govoriti o bračnoj neplodnosti.
intervju: Doc dr sci. med. Jelena Stojnić spec ginekologije i akušerstva Odeljenje ART Klinike za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije, Beograd
To stanje je prouzrokovano funkcionalnim ili organskim oštećenjima pojedinih delova reproduktivnog sistema koja će sprečiti spajanje jajne ćelije i spermatozoida, onemogućiti oplodnju i rađanje željenog deteta. I ako dođe do oplodnje, čitav niz faktora može ometati usađivanje zametka u matericu i nastavak deobe i razvoja embriona. To sve klasifikujemo kao primarna neplodnost.
Sekundarna neplodnost
Ako dođe do nekog oblika trudnoće, ali se ona ne održava tj prekida se u različitim stadijuma razvoja to je sekundarna neplodnost.
Biohemijske trudnoće su slučajevi kada dođe do oplođenja i početnog usađivanja embriona u matericu sa nastankom rane trudnoće, što prepoznajemo rastom beta HCG par stotina jedinica, koje zatim padaju i trudnoća se završava.
Spontani pobačaji i rane smrti ploda u prvom trimestru trudnoće, ako ih je više od tri, takođe se ubrajaju u sekundarnu neplodnost.
Takođe, kod parova koji već imaju jedno dete, a problem neplodnosti se pojavi sa pokušajima za dobijanje drugog deteta, se takođe govori o sekundarnoj neplodnosti.
Faktori koji utiču na oplodnju
Oplodnja je komplikovan proces koji zavisi od mnogih faktora:
- mogućnosti muškarca da proizvede dovoljan broj spermatozoida sposobnih da aktivnim kretanjem dođu do jajne ćelije i oplode je.
- mogućnosti žene da stvori zdrave jajne ćelije koje će biti oplođene.
Sposobnosti jajovoda da prihvate jajnu ćeliju nakon ovulacije aktivnim kretnjama i da je transportuje do mesta oplodnje, a embrion u materičnu šupljinu gde će se implantirati (ugnjezditi) i nastaviti nesmetan razvoj.
Trudnoća će nastaviti nesmetano da se razvija samo u slučaju postojanja normalnog hormonskog statusa i anatomskog integriteta uterusa majke koji će podupreti nesmetan razvoj i rast ploda. Ako samo jedan od nabrojanih preduslova zakaže, nastaće stanje koje označavamo NEPLODNOŠĆU.
Učestalost neplodnosti
Učestalost neplodnosti na svetskom nivou se kreće oko 15% i ovaj procenat se značajno ne menja od šezdesetih godina prošlog veka. Sa problemom neplodnosti se sreću parovi iz svih nacionalnih, kulturnih i socijalnih kategorija.
Dijagnozu neplodnosti postavljamo kada postoji izostanak trudnoće posle godinu dana održavanja redovnih i nezaštićenih seksualnih odnosa u plodnoj fazi ciklusa sa redovnim menstruacionim ciklusima kod žene.
Na osnovu statističkih proračuna mesečna verovatnoća za trudnoću iznosi oko 23% kod potpuno zdravih parova, a zbirna verovatnoća za trudnoću za period od godinu dana je oko 93%. Za period od 3 godine ovaj procenat se povećava na 97-99%.
Uzroci neplodnosti
Uzroci neplodnosti se mogu grubo podeliti na muške oko 30%, ženske oko 30%, kombinovane 30% i neobjašnjene tj nepoznate oko 10%.
Međutim kliničku sliku neplodnosti menjaju i mnogi savremeni trendovi tj kasnije zasnivanje porodice, veće osamostaljenje žena i profesionalno angažovanje, veća mobilnost i migracije stanovništa, veća učestalost seksualno transmisivnih bolesti i veća seksualna sloboda. Nedovoljna obaveštenost parova o fertilitetu kao i dostupnost informacija putem interneta i putem štampe, dovode često u zabludu da se sve može izlečiti i da vreme odnosno godine nisu ograničavajući faktor.
Godine kao ograničavajući faktor
Ukoliko partneri odnosno žene imaju više od 37 godina, period pokušavanja za ostvarivanje trudnoće bi trebao da bude oko 6 meseci. Ako žene u anamnezi imaju operacije u maloj karlici, posebno na jajnicima ili jajovodima, ranije lečene karcinome uz primenu sistemske hemioterapije ili zračenja male karlice ili neuredne menstruacione cikluse, treba odmah po odluci za reprodukciju da se jave ginekologu. Muškarci sa operacijama na testisima, ranijim nespuštenim testisima ili povredama, treba da bez značajnijeg odlaganja postete urologa.
Godine starosti su značajan faktor za reproduktivnu funkciju, na prvom mestu kod žene. Učestalost neplodnosti je dvostruko veća kod žena između 35-44 godine života u odnosu na žene između 30-34 godine. Smanjenje broja i kvaliteta jajnih ćelija sa godinama starosti ima najveći uticaj na pad fertilnosti žene. I on počinje već od 35 godina sa strmijim padom od 37 godine, a posebno 40 godine. Smatra se da period fertiliteta prestaje sa 42 do 43 godine.
Psihološki efekat na pacijente
Dijagnoza, ispitivanje i sam tretman neplodnosti imaju značajan psihološki efekat na pacijente. Parovi koji ne mogu da ostvare potomstvo često na početku reaguju iznenađenjem i šokom koji je praćen osećanjem besa. Može se javiti osećaj izolovanosti ili krivice zbog neispunjenih sopstvenih, kao i očekivanja porodice i okoline. Sve ove promene mogu izazvati velike poremećaje u privatnom, profesionalnom i društvenom okruženju. Neophodan član savetovališta za neplodnost je i psiholog i treba ohrabrivati parove za potraže podršku u slučaju potrebe.
Dijagnostika
Ispitivanje neplodnosti treba da bude sprovedeno planirano, brzo i efikasno. Uvek se u isto vreme ispituje par, a ne samo jedan od partnera. Potrebno je uraditi neophodne analize i testove bez nepotrebnog odlaganja. Plan ispitivanja prilagođava se svakom paru individualno.
Ispitivanje treba da započne sa detaljnim upoznavanjem oba partnera, što podrazumeva iscrpnu anamnezu i fizički pregled.
Ispitivanje žene
Ispitivanje žene započinje detaljnom anamnezom menstruacije, dužinom trajanja neplodnosti, prethodnim oboljenjima (bolesti štitaste žlezde, šećerna bolest, tuberkuloza, malignitet, bubrežna oboljenja, ranije operacije..) čije operativno ili konzervativno lečenje i sekvele imaju negativan uticaj na plodnost, a kod sekundarne neplodnosti podrobne podatke o prethodnim trudnoćama (porođaji, pobačaji, ektopične trudnoće).
U fizikalnom nalazu obavezno je odrediti BMI (indeks telesne mase), prepoznati kliničke znakove sindroma policističnih ovarijuma (gojaznost, hitzutizam, akne), pregledati dojke zbog prisustva galaktoreje (pojava mleka u dojkama van perioda trudnoće) i proveriti stanje ostalih sistema i organa. Ginekološki pregled treba da ukaže na stanje reproduktivnog trakta, prisustvo infekcije, stanje grlića (Papanikolau test i kolposkopija) ili postojanje kongenitalnih anomalija materice, grlića ili vagine.
Transvaginalni ultrazvučni pregled je prvi i neizostavni korak u sagledavanju pelvične anatomije i reproduktivnih organa žene. Miomi predstavljaju najčešće benigne tumore žena. Submukozni i intramuralni miomi mogu biti uzrok neplodnosti, a UZ nam jasno određuje veličinu, broj i lokalizaciju mioma. UZ pregled omogućava i evaluaciju uterusne šupljine i karakteristike endometrijuma, zavisno od faze ciklusa u kojoj se pregled vrši, kao i prisustvo intrakavitarne patologije (polipi, submukozni miomi) ili sumnje na septum ili subseptum. Na neke kongenitalne anomalije uterusa se može posumnjati UZ pregledom i histeroskopijom.
Kontrastna sonosalpingografija podrazumeva upotrebu kontrasnih sredstava čime je omogućena i provera prolaznosti jajovoda, kao i izgleda kavuma uterusa. Nakon ultrasonografskog pregleda dalji korak predstavlja HSG (histerosalpingografija). To je metoda koja se radi sa kontrasnim sredstvom bez analgezije ili sa analgezijom. Kontrasno sredstvo se ubrizgava kroz grlić u matericu, a zatim se u različitm periodima prave RTG snimci i posmatra se prisustvo kontrasta u materici, jajovodima i u trbušnoj duplji. Takođe, postoji i metoda HyCoSy gde se ovaj proces vizualizuje pod kontrolom UZ, ali je tumačenje rezultata više podložno iskustvu i subjektivnom osećaju operatora. Laparoskopija i histeroskopija su operativni zahvati i predstavljaju poslednju stepenicu u ispitivanju reproduktivnih organa, koja ujedno i može biti operativna.
Ovulatorna disfunkcija je prisutna u 30% ženskog infertiliteta. Analiza tiroidnih hormona i prolaktina lako i jednostavno otkriva dva česta uzroka anovulacije. Kod iregularnih ciklusa i sumnje na PCO potrebna je analiza reproduktivnih hormona drugog ili trećeg dana ciklusa, odnosno bazično hormonski status, androgeni. Takođe, hormon AMH je pokazatelj ovarijalne rezerve i njegove vrednosti nam pružaju značajan pokazatelj o pravcu lečenja i ispitivanja. Vrednosti AMH ne zavise od dana ciklusa kada se određuju, pa se može raditi u toku celog ciklusa.
Folikulometrija je danas prihvaćena metoda za praćenje i posredno potvrđivanje ovulacije. Ultrazvučno praćenje od sedmog ili desetog dana ciklusa kojim se prepoznaje izdvajanje dominantnog folikula u ovulatornom ciklusu i njegov rast u spontanom ciklusu do 18-25 mm, uz prateći rast i promene endometrijuma su indirektna potvrda ovulacije. Praćenje ovulacije se može vršiti uz istovremeno doziranje hormona u serumu.
Ispitivanje muškog partnera
Kod muškaraca su godine od mnogo manjeg značaja, ali je nesumnjivo da fertilnost sa godinama opada, i to pre svega, na račun kvaliteta spermatozoida. Muška fertilnost dostiže pik oko 35. godine, a posle 45. naglo opada. Kod muškaraca iznad 40 godina je primećeno pojava smanjenja pokretljivosti spermatozoida, kao i veća učestalost pojave patoloških oblika, odnosno veći problem sa fragmentacijom DNK. Na spermatogenezu muškaraca veoma nepovoljno utiče i zagađenje spoljašne sredine posebno teškim metalima i plastičnim masama (bisfenol) i globalna pojava je slabljenje muškog fertiliteta i kod mlađih osoba.
Anamneza muškog partnera podrazumeva podatke o pušenju, alkoholu i drogama, za koje se zna da imaju negativan uticaj na fertilnost muškarca, zatim zanimanje sa dugim sedenjem ili izloženost dugom radu sa kompjuterima, zatim učestalost seksualnih odnosa, prisustvo koitalnih problema, kao i detaljni podaci o prethodnim bolestima, povredama ili operacijama.
Procena muške fertilnosti se bazira na analizi spermograma. Spermogram se analizira davanjem sperme nakon 3 do 5 dana apstionencije i procenjuje je broj ukupan spermatozida, pokretljivost (4 klase od a do d), kao I morfologija. Ukoliko u ejakulatu nema spermsatozoida, takvo stanje se naziva azospermia i zahteva detaljno isptivanje da li u testisu uopšte ima očuvane spermatogeneze ili imamo neku od opstruktivnih azospermia gde su putevi semena blokirani uz očuvanu spermatogenezu. Teži oblici muškog infertiliteta se rešavaju različitim metodama asistirane fertilizacije.
Infertilitet neobjašnjivog uzroka
I pored brojnih dijagnostičkih procedura koje su danas dostupne u evaluaciji problema neplodnosti, činjenica je da i dalje postoji ograničenost dobijenih rezultata i da ima još puno pitanja na koje ne znamo odgovore. Uz pomoć poznatih procedura 80–90% parova sa problemom neplodnosti će dobiti odgovor šta je uzrok. Preostalih 10-20% će biti svrstani u grupu infertiliteta neobjašnjenog uzroka. Ova dijagnoza stvara osećaj bespomoćnosti i kod pacijenata i kod lekara: nikakav problem nije nađen, nema šta da se leči.
U ovakvim slučajevima treba predložiti empirijsko lečenje različitim metodama počevši od najednostavnije pa do ART kao najkomplikovanije metode na raspolaganju.
IVF -poslednji stepenik u terapiji
Ne treba parovima kod kojih je infertilitet moguće rešiti nekom od jednostavnijh metoda kao što su stimulacija ovulacije sa tempiranim odnosom ili postupak intrauterinih inseminacija, odmah predlagati metodu IVF, koja ostaje kao poslednji stepenik u terapiji. Parovi se često nestrpljivi I žele odmah IVF i što brže rezultate. Lekar mora da objasni mogućnosti lečenja, pruži uvid u uspeh metode i njene potencijalne rizike i komplikacije, i da savet paru o njihovom konkretnom slučaju.
Donacija oocita i semena
U slučajevima kada su iscrpljene klasične metode lečenja sopstvenim ćelijama i klasičnim metodama IVF, potrebno je pacijente savetovati sa razmisle o pitanju donacija. Naime, većina specijalista za infertiliet iz centara za IVF savetuje donaciju oocita pacijetkinjama starijim od 43. godine jer su rezultati IVF sa sopstvenim oocitima uspešni manje 1%. Ukoliko ne postoji način dobijanja vijabilnih spermatozoida kod muškaraca, takođe se savetuje donacija semena. Pitanje donacija je vrlo osetljivo i nekada veoma teško prihvatljivo za ženu ili muškarca. Usvajanje je krajnja opcija na koju lekar treba da ukaže u pravom trenutku.
2019. godine je osnovana Banka reproduktivnog materijala na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS u Beogradu, koja će omogućiti postupke donacija jajnih ćelija, spermatozoida i embriona u skladu sa pravilnikom o VTO i prošititi spektar lečenja infertiliteta.
Najčešće postavljana pitanja
Kako se može povećati šansa za sigurno začeće?
Ukoliko želite da povećate šanse za sigurno začeće, pre svega morate imati redovan seksualni odnos, pogotovo u prvoj polovini menstrualnog ciklusa žene. Sperma može da preživi do 72 sata u unutrašnjosti grilića materice, tako da se preporučuju redovni seksualni odnosi na svaka tri dana.
Dan kada žena ovulira, kao i dani neposredno pre ovulacije su najbolje vreme za seksualni odnos, ukoliko se želi potomstvo. Jajna ćelija preživljava po ovulaciji 24 sata.
Tokom ovog perioda, veoma je važno biti dobrog zdravstvenog stanja, a opšta preporuka lekara je odbacivanje nezdravih navika kao što su pušenje, konzumiranje alkohola ili narkotika. Preporučuje se konzumiranje dobro izbalansiranih obroka, sa puno svežeg voća i povrća. Žene koje pokušavaju da zatrudne trebalo bi svakodnevno da uzimaju oko 0,4 mg folne kiseline najmanje 3 meseca pre planirane trudnoće. Bavljene sportom i izbegavanje sedalnog tipa života se preporučuju. Redukcija telesne mase ako je BMI veći od 28 je obavezna uz mediterasnki tip ishrane.
Da li postoje neki posebni položaji koji mogu pomoći?
Ne postoje nikakvi dokazi da određene seksualne poze doprinose lakšem začeću. Spermatozoidi mogi plivati dovoljno brzo, bez dodatne pomoći gravitacije. U stvari, najjača sperma može plivati kroz grlić materice ka materici za samo dva minuta.
Najvažnije je da pokušate da budete smireni i ne dižete paniku oko samog pitanja začeća. Neka istraživanja su pokazala da parovi koji pokušavaju da dobiju dete, posle izvesnog vremena polako redukuju seksualne odnose, zbog napetosti prouzrokovane ishodom seksualnog čina.
Da li dužina menstrualnog ciklusa može da ugrozi plodnost?
Ukoliko je menstrualni ciklus žene veoma nepravilan može biti teško predvideti period ovulacije. Kod većine žena menstrualni ciklus tokom života varira, tako da u ranim godinama može biti duži, a kasnije sve kraći. Sve dok možete da predvidite period u kojem će doći do ovulacije, dužina menstrualnog ciklusa ne može imati uticaj na vašu plodnost.
Prosečan menstrualni ciklus traje 28 dana. Ukoliko brojite prvi dan krvarenja, kao prvi dan ciklusa, imaćete ovulaciju dve nedelje pre sledeće menstruacije. Ne morate da imate mensturaciju na svakih 28 dana, ali ukoliko se ona pojavljuje u veoma nepravilnim periodima, onda može doći do eventualnih problema sa začećem. Ukoliko vam je ciklus relativno uredan, i dalje možete računati koji su dani u mesecu najpovoljniji za začeće.
Stručnjaci smatraju da je najbolje imati seksualne odnose dva do tri dana pre ovulacije, jer sperma može toliko vremena da preživi u materici.
Evo primera za izračunavanje perioda ovulacije kod 30-dnevnog mensturalnog ciklusa:
Dan 1.-početak menstruacije
Dani 16. – 18-ovulacija
Dan 30.-dan pre sledeće menstruacije
Da li prethodni abortus ili uzimanje pilula protiv začeća mogu da naškode?
Postoje izvesni rizici vezani za prethodan prekid trudnoće, mada su oni relativno mali. Stručnjaci smatraju da činjenica da je žena već jednom mogla da ostane u drugom stanju, verovatno znači da će ona moći i ponovo da zatrudni. Međutim, veoma je važno da lekara upoznate sa vašom kompletnom medicinskom istorijom, kako bi se, ukoliko ima potrebe, obavila sva potrebna ispitivanja. Retko kao posledica prekida trudnoće, može doći do infekcija i posledica u vidu neprolaznosti jajovoda ili zatvaranja šupljine materice tj Ascermanovog sindromas.
Prethodno uzimanje pilula protiv začeća ne bi trebalo da ima bilo kakav uticaj na mogućnost oplodnje. Stručnjaci za oplodnju su mišljenja da bi se mogućnost oplodnje mogla kod žena normalno ustaliti odmah nakom prestanka uzimanja anti – bebi pilula odnosno u toku 2 do 3 meseca.
Kada bi trebalo zatražiti pomoć stručnjaka?
Ne postoji određeni trenutak kada bi se trebalo obratiti lekaru, specijalisti za neplodnost, ali uzrast partnera igra veoma važnu ulogu. Ukoliko se radi o paru mlađem od 35 godina, koji nema ozbiljnih medicinskih problema (prethodno obavljene operacije, neredovan menstrualni ciklus kod žene), onda je potrebno konsultovati lekara samo ukoliko ne dolazi do začeća u periodu od jedne godine. Međutim, kada se radi o parovima, pogotovo ženama starijim od 35 godina, potrebno je na vreme potražiti lekarsku pomoć. Poznato je da kod žena nakon 35. godine života opada mogućost za oplodnju, a nakon 37 godina pomoć bi trebalo potražiti več nakon 6 meseci redovnih odnosa.
Šta raditi posle nekoliko godina neuspešnog pokušaja začeća?
Parovi koji godinama pokušavaju da dobiju dete, a ne uspevaju, moraju se obratiti specijalisti za neplodnost koji će uvidom u njihovo zdravstveno stanje napraviti šemu pregleda. Za muškarce je na početku poželjno uraditi analizu sperme, infekcije i videti da li postoji problem sa potencijom a za žene je potreban laboratorijski nalaz krvi, kojim se utvrđuje nivo bazičnih hormona, hormona tiroidne žlezde i AMH. Zatim sledi provera prolaznosti jajovoda i procena anatomskog statusa matericei cervikalnog kanala tj HSG, Hy, CoSy, laparoskopiju ili histeroskopiju, kao istovremeno I folikulometrije za pokazivanje prisutnost ovulacije. Istovremeno mora se obaviti bakteriološko ispitivanje reproduktivnog trakta sa brisevima grlića i vagine, kao i virusološko i bakteriološko postojanje seksualno prenosivih oboljenja koja mogu biti uzrok neplodnosti.
Kako i gde se obavlja „in vitro”oplodnja?
Parovi koji jedino rešenje za dobijanje potomstva imaju u vantelesnoj oplodnji, mogu da se obrate ginekološko – akušerskoj klinici, u kojoj će obaviti neophodna ispitivanja i konsultovati se sa lekarima oko mogućnosti in vitro oplodnje. Procenjuje se da u Srbiji ima između 70.000 i 100.000 žena koje imaju potrebu za vantelesnom oplodnjom.
RFZO u Srbiji finasira 3 pokušaja IVF kod pacijetkinje do navršene 42. godine života uz očuvanu ovarijanu rezervu prema pokazateljima, prisustvo uterusa i prisustvo spermatozoida u semenu muškarca.
Takođe, parovima koji dobiju višek embriona u postupcima IVF o trošku države mogu imati tri zamrzavanja i transfera zamrznutih embriona (do 6 ukupno embriona).
Na državim klinikama- GAK Višegradska, GAK Narodni front, GAK Novi sad, GAK Niš, GAK Kragujevac, bolnica Valjevo, kao i čitavom nizu privatnih ordinacija se može uraditi postupak VTO.
Koji se lekovi koriste u indukovanim ciklusima?
Bitno je da zapamtite da svaki pacijent različito reaguje na terapiju koju prima i da je svaki ciklus poseban na svoj način. Zbog toga Vaš tretman i urađeni testovi neće biti isti kao i kod druge pacijentkinje.
Takođe je potrebno da znate da je trudnoća nastala „in vitro” oplodnjom potpuno ista kao i svaka druga trudnoća nastala na uobičajen način. Eventualne komplikacije u vezi sa postupkom IVF u trudnoći su vrlo često posledica višestrukih trudnoća (obično blizanci i trojke), što ih čini visoko rizičnima.
Terapija se sprovodi jednom ili dva puta dnevno, urinarnim ili rekombinantnim lekovima. Urinarni se daju i.m. (u mišić), a rekombinantni s.c. (pod kožu) što je lakše. U poslednje vreme sve veću primenu imaju rekombinantni lekovi u obliku PEN-a.
Ovi lekovi su komforniji, lakši za primenu i obuku pacijenta, što je posebno značajno za pacijente koji terapiju sprovode kod kuće (čest slučaj u svetu).
Sve više protokola stimulacije u IVF pokušavaju da budu “friendly” odnosno postići zadovoljavajući efekat sa manjim dozama lekova, ređim davanjem uz dobijanje optimalnog broja ćelija, komforniji i lakše prihvatljiviji za pacijenta. Pacijeti se obuče za davanje lekova kod kuće (posebno pen formi) , tako da im što manje remeti ustaljene navike.
Takođe na raspolaganju u Srbiji je i zamrzavanje viška embriona, a u nekom slučajevima i svih embriona iz medicinskih indikacija i zatim sekvencionalno vraćanje embriona.
Komplikacije i rizici metode IVF
Najčešće komplikacije metode IVF su vezane za postupka stimulacije ovulacije i punkcije folikule. U postupku stimulacije ovulacije može doći iz različitih razloga na nereagovanje na terapiju i izostanak razvoja folikula, što vodi prekidanju postupka i otkazivanju obično nakon 5 do 7 dana terapije. Pacijetkinje vrlo emotivno doživljavaju ovakve stvari i zavisno od konkretnog slučaja mora im se objasniti da je svaki ciklus IVF za sebe i predložiti eventualne promene sledeći put.
Suprotna situacija obuhvata razvoj velikog broja folikula praćenih uveličanjem jajnika preko 10cm svakog i vodi u razvoj ovarijalnog hiperstimulacionog sindroma (OHSS).
Savremeno tretiranje OHSS podrazumeva punkciju i aspiraciju folikula, in vitro fertilizaciju i zatim krioprezervaciju embriona, a istovremeno tretiranje OHSS.
OHSS je vrlo ozboljno stanje, veštački izazvano davanjem hormona sa uvećanjem jajnika, pojavom tečnosti u plućima i trbuhu, rastom stomaka, oticanjem, povraćanjem, smetnjama sa disanjem i smanjenim lučenjem urina.
Zavisno od stepena razvoja različito se tretira od davanja samo lekova, do ispuštanja tečnosti iz trbuha punkcijama. Obično se rešava u toku 3 nedelje do meseca dana.
Komplikacije punkcije jajnih ćelija mogu biti trenutne u vidu krvarenja različitog intenziteta iz mesta uboda u vagini ili uboda na janiku ili povrede uretera, bešike, nerava u maloj karlici, i retko se dešavaju jer se intervencija radi pod kontrolom ultrazvuka. Kasnije komplikacije obuhvataju različite vrste infekcija.
Intervencijom aspiracije moze doći i do situacije da su folikuli prazni i da se ne dobije nijedna jajna ćelija.
Uspešnost metoda intrauterinih inseminacija (IUI) I IVF
Prema svetskim pokazateljima uspešnost metode IUI se kreće 10 do 15%, sa uslovima za rad prolaznost jajovoda i normalan spermogram do srednje teških poremećaja spermatogeneze, i naravno nepoznati faktor steriliteta.
Uspeh metode IVF kod pacijetkinja do 37. godina iznosi oko 30-35%. Mnogi faktori utiču na uslove za ostvarivanje trudnoće, od toga su nama neki još uvek narazjašnjeni. Upešnost metode vraćanje zamrznutih embriona je oko 20 do 25%.
Mnogi parovi insistiraju odmah na IVF kao terapiji neplodnosti. Naime, tamo gde ima uslova za primenu metode IUI ( lakša terapija stimulacija ovulacije, ređi pregledi, bezbolna, nema aspiracije I bez komplikacija, veoma redak OHSS, veći komfor pacijentkinje), treba je primeniti i to do 5 pokušaja, obično 3 u našim uslovima. Vrlo često IUI je prihvatljiva i za parove, gde iz verskih ubeđenja proces IVF nije opcija.
