Estrogen kao polni hormon ima važnu ulogu u regulisanju menstrualnog ciklusa. Međutim, on utiče i na ostale delove tela uključujući i one delove našeg mozga koji kontrolišu emocije i raspoloženje.
autor: Mr sc med. dr Vesna Tepšić Ostojić – psihijatar
Danas ste baš onako ženstveni, osećate se poželjnom i sve vam je potaman? Ili se možda bez razloga osećate kao iz kože da ćete da iskočite, ujedali biste sve oko vas, možda biste samo zaplakali?
Dobro je poznato koliko je estrogen usko povezan, ne samo sa fizičkim, već i sa psihičkim zdravljem žena. Kod žena se depresije i anksiozna stanja javljaju nešto češće nego kod muškaraca. Estrogen se povezuje i sa promenama raspoloženja koje se javljaju u toku menstrualnog ciklusa, kod premenstrualnog sindroma, premenstrualnog disforičnog poremećaja, postporođajne depresije i klimakterijuma.
ESTROGEN I EMOCIJE
Estrogen kao polni hormon ima važnu ulogu u regulisanju menstrualnog ciklusa. Međutim, on utiče i na ostale delove tela uključujući i one delove našeg mozga koji kontrolišu emocije i raspoloženje.
Estrogen tako deluje na:
• povećanje koncentracije serotonina i serotoninskih receptora u mozgu
• produkciju endorfina
• zaštitu neurona od propadanja.
Osetljivost na promene nivoa estrogena u toku jednog menstrualnog ciklusa kao i tokom reproduktivnih godina različita je i kod nekih žena značajno veća u osnosu na druge.
ESTROGEN I MENSTRUALNI CIKLUS
Raspoloženje, fizički i mentalni status žene delom zavisi i od faze menstrualnog ciklusa u kome se nalazi.
U prvom delu ciklusa, dakle sve do ovulacije, nivo estrogena raste. Ovo utiče na dobro raspoloženje, osećaj smirenosti, dobru pažnju i koncentraciju. Žene se osećaju ženstvenije, zavodljivije, seksualna želja raste.
U drugom delu ciklusa, nakon ovulacije, pada nivo estrogena, a raste progesterona. Raspoloženje je labilnije, koncentracija opada, pažnja je rasutija, seksualna želja se smanjuje. Žene se osećaju tromije, naduvenije zbog zadržavanja vode…
ESTROGEN I PREMENSTRUALNI SINDROM (PMS)
Smatra se da čak 90% žena oseća neki od neprijatnih simptoma pre nego dobije menstruaciju. PMS se ispoljava različitim fizičkim i emotivnim simptomima koji se javljaju nekoliko dana pre same menstruacije. Oticanje ruku i nogu, osetljivost grudi, osećanje umora, migrene, pojačan apetit, povećanje telesne težine, naduvenost, glavobolja – najčešći su fizički simptomi.
U psihičke smetnje koje se pojavljuju kao deo ovog sindroma spadaju razdražljivost, emotivna osetljivost, napetost, promene raspoloženja, poremećaj sna, gubitak koncentracije – spominje se više od 150 različitih simptoma koji se mogu javiti kao deo PMS-a. PMS nije bolest, ali intenzitet simptoma može značajno uticati na kvalitet života. Korekcijom ishrane i promenom životnih navika značajno se mogu smanjiti tegobe vezane uz PMS.
ESTROGEN I PREMENSTRUALNI DISFORČNI POREMEĆAJ (PMDD)
Kod premenstrualnog disforičnog poremećaja promene raspoloženja su značajnije, izražene su u težem obliku i dominiraju nad fizičkim simptomima.
Kod žena kod kojih se javlja PMDD primećene su veće fluktuacije visine estrogena tokom menstrualnog ciklusa. Ukoliko je intenzitet simptoma takav da remeti svakodnevno funkcionisanje i promena životnih navika ne dovodi do smanjenja tegoba treba potražiti stručnu pomoć i razmotriti uvođenje lekova. Prema vežećim preporukama to su lekovi iz grupe inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina.
ESTROGEN I POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA
Melanholija, tuga, osećaj straha i nezadovoljstva često se javljaju nakon porođaja. Međutim, ukoliko ova osećanja vremenom ne slabe već naprotiv njihov intenzitet raste govorimo o postporođjajnoj depresiji. Postoji značajna povezanost ovog poremećaja koji se javlja u prvih šest meseci nakon porođaja i promena nivoa estrogena. Za lečenje ovog poremećaja neophodno je obratiti se psihijatru koji će posle pregleda preporučiti i najbolji vid lečenja. Postporođajna depresija se leči antidepresivima i psihoterapijom.
ESTROGEN I KLIMAKTERIJUM
Period klimakterijuma obuhvata otprilike pet godina pre i pet godina posle poslednje menstruacije. Ovaj period obeležen je postepenim prestankom rada jajnika, odnosno postepenim prestankom stvaranja estrogena.
Nedostatak estrogena dovodi kod žena do povećanog rizika za kardiovaskularna oboljenja i osteoporozu.
Od trenutnih i prolaznih telesnih simptoma najčešće su zastupljene neprijatne navale vrućine (valunzi), poremećaji srčanog ritma, noćno znojenje, vrtoglavice, glavobolje, bol u kostima i zglobovima. Od psihičkih simptoma najčešće se javljaju: pojačana nervoza, razdražljivost, nesanica, smetnje pamćenja i koncentracije, sniženo i promenljivo raspoloženje, a može se razviti i depresivni poremećaj.
KAKO UBLAŽITI TEGOBE VEZANE UZ PROMENU NIVOA ESTROGENA?
Na pojavu tegoba vezanih uz promene nivoa estrogena značajno utiču životne navike, kao što su ishrana, izloženost stresu, fizičke (ne)aktivnosti, pušenje, konzumiranje aklohola i sl.
Redovni obroci i kalorijski unos prilagođen potrebama organizma neophodni su za održavanje optimalne telesne težine.
Uravnotežena ishrana bogata složenim ugljenim hidratima, kalcijumom i biljnim estrogenima doprineće manjim fluktuacijama nivoa estrogena. Uključite i hranu bogatu antioksidansima unoseći povrće i voće. Ne preterujte sa šećerom, kafom, gaziranim napicima, a pripazite i na unos soli.
Redovna fizička aktivnost neophodna je ne samo za održavanje telesne težine nego i za ublažavanje i otklanjanje stresa i napetosti. Doprinosi, takođe, postizanju i održavanju dobrog raspoloženja.
U prevazilaženju stresa, otklanjanju napetosti i nervoze značajno pomažu tehnike relaksacije kao što su joga ili vežbe disanja…
Dovoljno sna i odmora pomažu organizmu.
Naravno, ne treba zanemariti druženje sa porodicom i prijateljima, pozorište, koncerte, knjige, boravak u prirodi i sve ono što nam prija i pomaže da „napunite baterije“ i da se osećate dobro u svom telu bez obzira na period života u kom se nalazite.
