Displazija dojki i fibroadenom

Statistike pokazaju da su benigne promene u tkivu dojke češće kod žena koje nisu rađale, kod žena koje imaju hormonske disbalanse pa samim tim i neredovne menstrualne cikluse kao i kod onih sa genetskom predispozicijom. Najčešće benigne promene u tkivu dojke su fibrocistična displazija i fibroadenom.

Tkivo dojke je jako osetljivo na uticaj polnih hormona koje luče jajnici. Nivo ovih hormona kod žena u reproduktivnom periodu nije stalan već varira u toku meseca. Kada pojedini delovi tkiva ne uspeju da na odgovarajući način otprate hormonsku aktivnost dolazi do poremećaja unutar tkiva, nastaje lokalni otok, delovi kanalića bivaju prošireni a dolazi i do taloženja vezivnog tkiva. Svi ovi procesi krajnje se manifestuju pojavom „grudvi“ i „ploča“. Ove promene se medicinski nazivaju dispalzija dojke i mogu biti praćene bolom, naročito u periodu neposredno pre menstruacije. U tom periodu vrlo često su grudi uvećane, otečene da bi se nakon menstruacije smanjile.

Promene su najčešće locirane ispod ili oko areole, kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke. Displazija dojki je najzastupljenije benigno oboljenje dojki u žena između 20. i 50. godine života. Češća je u žena koje nisu rađale i u onih sa hormonskim poremećajima, za vreme trudnoće i dojenja.
Displazija, ne zahteva hirurško lečenje.

Tretman displazičnih dojki uključuje:

• Promene u načinu ishrane. Poznato je da displazija tkiva dojke nastaje usled hormonskog disbalansa u kojem postoji dominacija estrogena. Veća količina masti u telu i ishrana bogata mastima, posebno zasićenim masnim kiselinama u kombinaciji s rafinisanim ugljenim hidratima povećavaju produkciju estrogena pa se zato preporučuje da se unos masti svede na minimum a žena uputi na držanje dijete kojom bi se smanjila telesna težina odnosno višak masti u telu eliminisao.

Nasuprot tome, ishrana bogata vlaknima biljnog porekla pomaže izlučivanju estrogena. Jednako vrednu ulogu igra indol-3-carbinol (ima ga u zelenom lisnatom povrću: kupus, kelj , brokula, repa) koji dokazano smanjuje sposobnost vezivanja estrogena za tkivo dojke, pa ove namirnice treba forsirati u ishrani. Isto važi za namirnice poreklom od soje. Mnogim ženama koje pate od bolova u dojkama pomaže unos antioksidantnih supstanci kao što su beta karoten, vitamini E i C; vitamina B6, nezasićenih masnih kiselina (Omega 3). Preporučuje se izbegavanje preteranog unosa kofeina.

• Umerenu fizička aktivnost
• nošenje čvrstih grudnjaka
• uzimanje lekova po preporuci ginekologa.

U sklopu gore navedenih promena, kada deo kanalića koji je proširen nastavi da se puni seroznom tečnošću i uvećava se nastaju ciste. One mogu biti pojedinačne ili više njih u jednoj ili obe dojke. Veličina cista može varirati od mikroskopskih, pa do veličine od nekoliko santimetara. Najčešće se javljaju kod žena između 40. i 50. godine života. Napipavanje ciste prilikom samopregleda dojke jako uznemiri svaku ženu jer je prva pomisao u takvim situacijama: tumor dojke.

Ciste međutim, u najvećem broju slučajeva nisu opasne ali zahtevaju adekvatnu dijagnostiku i tretman. Najpreciznija dijagnostika je ultrazvukom. Kada su u pitanju male ciste koje ne uzrokuju nikakve tegobe dodatna dijagnostika i lečenje nisu potrebni. U najvećem broju slučajeva ove ciste spontano nestanu. Kada se ultrazvukom dijagnostikuju veće ciste, 2 cm i više, najčešće se radi njihova punktacija. Ova procedura podrazumeva da se špricem i iglom prodre u cistu i aspirira njen sadržaj, koji se šalje dalje na analizu. Ciste vrlo retko prelaze u maligno oboljenje. Po proceni lekara specijaliste ciste se mogu i hiruški odstraniti.

FIBROADENOMI

Fibroadenomi su najzastupljniji benigni tumori dojke žena svih uzrasta. Najveća učestalost je kod mladih žena, između 15. i 25. godine. Najčešće su bezbolni. Žene ih otkrivaju slučajno ili usled samopregleda dojke a opisuju ih kao kliker ili kuglu koja beži pod prstima.

Nastaju usled dugotrajnog povećanja nivoa estrogena u krvi, što dovodi do trajne proliferacije, bez normalne involucije u tkivu dojke. Ovaj tumor povećava svoje dimenzije u toku menstrualnog ciklusa i za vreme trudnoće, jer reaguje na hormonsku stimulaciju. Posle menopauze tumor se smanjuje.

Fibroadenom može da bude veličine od 1 do 10 cm, okruglog ili ovalnog oblika. Fibroznom kapsulom različite debljine je jasno ograničen od okolnog tkiva dojke. Kapsula, kako i kada su drugi benigni tumori u pitanju, ne dozvoljava nekontrolisano prodiranje ćelija tumora u okolno tkivo. U toku rasta tumor samo “gura” okolno tkivo, ali ne uništava okolne tkivne strukture; benigni tumori zato, ne daju udaljene metastaze.

Benigni tumor može izazvati probleme ako dostigne ogromne dimenzije. Posle dugogodišnje evolucije jedan mali procenat benignih tumora može da se transformiše u maligne. Zato se obično benigni tumori redovno prate ili odmah odstranjuju.

Lečenje fibroadenoma je hirurško. Ne operišu se odmah i po pravilu sve žene. Kod žena do 25. godine života, ako je tumor do 1 cm, ne predlaže se operacija. Promena se prati na 3 meseca. Nekada se desi i da fibroadenom spontano nestane.

Operišu se one žene kod kojih je tumor veći od 2cm i koji uzrokuje subjektivne tegobe kao i oni koji se dijagnostikuju kod žena starijih od 30 godina. Odstranjivanje tumora daje kompletno izlečenje.