Istina je da nezi lica, ruku i kose posvećujemo mnogo pažnje. O tome vrlo rado razgovaramo sa prijateljicama, razmenjujemo iskustva i preporuke, a savetujemo se i sa brojnim stručnjacima. Svesni smo da ti delovi tela, izloženi i najpovršnijem posmatraču, govore mnogo o nama.
Ali, o nezi intimne zone gotovo da se i ne razgovara. To se nekako podrazumeva samo po sebi, bez obzira što ćutanje i pogrešne pretpostavke stvaraju niz pogrešnih navika.
O nezi i higijeni intimnih delova tela premalo se govori i u ginekološkim ordinacijama, iako nega i higijena ne znače samo sprečavanje infekcije nego i aktivnu primarnu brigu o psihofizičkom zdravlju žene.
Žene su sklonije infekcijama urogenitalnog trakta
Iako veliki broj žena pre ili kasnije ima iskustvo sa vaginalnom infekcijom, samo manji broj njih iz tog razloga odlazi kod ginekologa.
Razlog velike učestalosti upale urogenitalnog trakta je specifičnost ženske anatomije – ulaz u vaginu se nalazi u blizini otvora debelog creva sa jedne strane i mokraćne bešike sa druge strane, što povećava mogućnost prenosa nepoželjnih bakterija u vaginu.
U crevima se prirodno nalaze mnoge bakterije koje same po sebi ne uzrokuju bolest, ali kada su prisutne u drugim organima mogu uzrokovati akutnu ili hroničnu upalu vagine – vaginitis, ili mokraćnoe cevi – uretritis i cistitis. Osim specifične anatomije, uzrok narušavanju ravnoteže vaginalne flore mogu biti i seksualne navike.
Kiselo je zdravo
Vaginalna flora nije uvek istog sastava, pa ni u optimalno zdravim i uravnoteženim okolnostima. U normalnim okolnosima fiziološku floru vagine čine brojne bakterije roda Lactobacillus (L. acidophilus, L. fermentum, L. plantarum, L. brevis, L. casei ). To su nepatogene bakterije koje stvaraju mlečnu kiselinu, snižavaju pH vrednost vaginalne sredine, i na taj način sprečavaju razmnožavanje drugih patogenih mikroorganizama (bakterija i gljivica). Laktobacili (Doderleinovi bacili) se razmnožavaju pod uticajem ženskih polnih hormona.
Oni iz glikogena, kojim je bogata vaginalna sluzokoža, stvaraju mlečnu kiselinu.
Kiselost se izražava u pH jedinicama. Ako neka sredina, tečnost ili tkivo ima pH= 7, to znači da je neutralan. Ako je pH>7 sredina je bazna, dok ako je pH<7 sredina je kisela. Prirodna pH vresdost vagine kod zdravih žena je između 3,8 i 4,2. Različiti faktori mogu uticati na povećanje pH vrednosti što podstiče rast mikroorganizama i razvoj upalnih procesa.
Narušavanje ravnoteže – put ka vaginozi
Kada je narušena ravnoteža vaginalne mikroflore, gubi se njena funkcija prirodne barijere, raste pH vrednost, što rezultuje proliferacijom patogenih bakterija, uz pojavu određenih bolesti. Iako se poremećaj vaginalne flore, a time i bakterijska vaginoza, može dogoditi u bilo kom životnom periodu, nejćešće se javlja u reproduktivnom periodu žene, jer je žena već od prve menstruacije izložena promenama, a naročito početkom aktivnog seksualnog života.
Ovaj disbalans može biti posledica hormonskih promena tokom menstrualnog ciklusa, uzimanja kontraceptiva, trudnoće, postmenopauze kao i kod bolesti (dijabetes, cervicitis, endometritis, piometra) ili se pak javlja kao posledica lečenja kortikosteroidima. I stanja kao što su slabljenje imunog sistema, fizički i psihički stres kao i neodgovarajuće održavanje intimne higijene mogu narušiti prirodnu kiselost vagine. Banalan primer je česta upotreba baznih sapuna koji povećavaju pH, i time otvaraju put za rast i razmnožavanje patogenih mikroorganizama.
Održati povoljan pH
Poremećaj vaginalne flore je uzrok gotovo svih tegoba i zato najvažniju ulogu u sprečavanju infekcija ima održavanje blago kisele pH vrednosti sluzokože vagine.
Za higijenu intimne regije koristite preparate koji ne sadrže mirise i konzervanse po mogućstvu one u obliku tečnog sindeta, sa dozatorom koji preostali sadržaj čuva od zagađenja, i sa pH vrednošću od 3,8 do 4,5.
Od ostalih mera preporučuje se izbegavanje sintetičkog donjeg veša. Higijenske uloške i tampone treba redovno menjati, a tokom noći izbegavati tampone.
Zlatno pravilo u borbi potiv kandide je:
ZABORAVITE SLATKIŠE!
Ako se kandidijaza uporno ponavlja uz terapiju lekovima, bar nekoliko meseci trebalo bi se odreći šećera u kafi ili čaju, slatkiša, zaslađenih napitaka. Candida Albicans hrani se jednostavnim šećerima kao što su beli šećer i med. Oduzmete li joj jedan od primarnih izvora hrane, organizam će se uspešnije odbraniti i izlečiti.
Takođe, treba izbegavati namirnice koje sadrže kvasac kao i alkoholna pića. Ove namirnice olakšavaju razmnožavanje gljivica i povećavaju rizik od recidiva. Isto važi i za laktozu pa se ne preporučuje konzumiranje mleka, kao ni sireva koji sadrže kvasac i plemenite plesni.
Preporučuju se složeni šećeri, odnosno skrob u pirinču ili integralnoj testenini. Treba povećati svakodnevni unos povrća, mahunarki (zbog vlakana) i voća.
75% žena imalo je infekciju kandidom bar jedanput u životu
