Bolne menstruacije, tj. dismenoreja su problem sa kojim se susreće skoro svaka druga žena. Bolovi mogu biti različitog intenziteta, od blagih do vrlo jakih u predelu stomaka i krstima i imaju karakter grčeva i stezanja. Mogu biti praćeni mučninom, povraćanjem, prolivom, emotivnom nestabilnošću (plačljivost, preosetljivost, problemi sa snom). Česte su i glavobolje.
Autor: Dr Slavica Milovanović – Đorović
Dismenoreja je stručan naziv za bol koji se povezuje sa menstrualnim ciklusom. U najvećem broju slučajeva razlog prenaglašenih kontrakcija je fiziološke prirode, odnosno prirodnih procesa koji se odigravaju pred kraj menstrualnog ciklusa, ali je njihov intenzitet veći od uobičajenog. Pre samog menstrualnog krvarenja menja se hormonski status žene usled kojeg dolazi do stezanja krvnih sudova, pa sluznica materice ostaje bez kiseonika, takođe oslobađa se i veća količina prostaglandina. Upravo te veće količine prostaglandina odgovorne su za neprijatne i bolne grčeve.
Lekari dismenoreju dele na primarnu i sekundarnu. Primarna dismenoreja nastaje sa prvom menstruacijom i uglavnom je funkcionalnog karaktera, ginekološkim pregledom se ne pronalaze nikakve promene. Sekundarna dismenoreja nastaje kasnije tokom života i povezuje se sa nekom bolešću. To mogu biti tumori materice, jajnika ili jajovoda, upalni procesi, promene na grliću materice ili njen nepravilan položaj, endometrioza.
Zašto neke žene imaju bolne menstruacije, a neke ne
Istraživanja su pokazala da od bolnih menstruacija češće pate žene:
- koje su prvu menstruaciju dobile rano,
- kod kojih je krvarenje obimnije i duže,
- kod kojih postoji porodična anamneza dismenoreje i
- koje puše.
Bolne menstruacije su češće kod osoba koje su nedovoljno razvijene i slabe, anemične, boluju od neke hronične bolesti, na primer dijabetesa ili su iscrpljene usled teškog rada i loših životnih uslova. U ovim slučajevima terapijski cilj je zapravo poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja koje će dovesti i do ublažavanja menstrualnih tegoba.
Među lekarima postoje i oni koji su mišljenja da je intenzitet i učestalost dismenoreje uslovljena lošim životnim navikama, kao i oni koji su mišljenja da je u pozadini bolnih menstruacija zapravo neka emocionalna tegoba. U nastanku primarne dismenoreje sigurno da značajnu ulogu ima i psihički faktor. Žene imaju različit prag osetljivosti na bol, pa na iste nadražaje različito reaguju. Dok su za jednu osobu izvesne tegobe samo neugodne senzacije, za drugu preosetljivu, one su nepodnošljive.
Koji lekovi se koriste kod bolnih menstruacija
U slučaju primarne dismenoreje za ublažavanje tegoba koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi: ketoprofen, diklofenak, ibuprofen i drugi. Ovi lekovi smanjuju stvaranje prostaglandina, a upravo su prostaglandini odgovorni za nastanak bola. Najbolji efekat se postiže ukoliko se sa njihovom primenom počne nekoliko dana pre očekivane menstruacije. Ukoliko su menstruacije jako bolne, pored leka protiv bolova, lekar može propisati i spazmolitik, odnosno lek koji će opustiti glatku muskulaturu materice.
Za ublažavanje menstrualnih tegoba veoma su se delotvornim pokazali i oralni kontraceptivi. Njihovom primenom suprimira se ovulacija, a poznato je da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima, dok su krvarenja u ciklusima kada ovulacije nije bilo, bezbolna. Novina u lečenju dismenoreje je i primena nitroglicerinskih flastera. Kao neželjeni efekat njihove primene mogu se javiti glavobolje, pa se često flasteri primenjuju istovremeno sa ibuprofenom ili nekim drugim lekom protiv bolova.
U slučaju sekundarne dismenoreje, primenjuje se simptomatsko ublažavanje bolova, ali je lečenje fokusirano na osnovnu bolest.
Koju hranu treba izbegavati ako su vam menstruacije bolne
Bolne menstruacije mogu da budu ublažene i promenom načina ishrane. Savetuje se ishrana koja uravnotežuje proizvodnju prostaglandina uz dodatak vitamina B6, magnezijuma i vitamina E.
Ishrana koja uravnotežuje proizvodnju prostaglandina podrazumeva:
- smanjenje unosa rafinisanih šećera (keks, kolači i drugi slatkiši, beli šećer, hleb, peciva od belog brašna),
- smanjenje unosa mesa i jaja (crveno meso i žumance su izvori arahidonske kiseline koja je polazna supstanca u stvaranju prostaglandina),
- izbegavanje izvora trans masti (margarin, biljne masti..),
- povećan unos omega masnih kiselina (ribe poput lososa, tune, skuše, laneno ulje odlični su izvori omega masnih kiselina).
Treba izbegavati jake začine, prženu, masnu i slanu hranu, a unositi više zelenog povrća, kuvanog na pari ili svežeg.
Zapaženo je da od pomoći može da bude i ograničavanje unosa mleka i mlečnih proizvoda. Povezanost između unosa mleka i mlečnih proizvoda sa bolnim menstruacijama nije dokazana. Pretpostavlja se da upotreba hormona rasta, pesticida i antibiotika u ishrani životinja može interferirati sa ženskim polnim hormonima, što rezultira povećanjem tegoba.
Da li masaža može da ublaži bolne menstruacije
Brojne naučne studije su potvrdile da aromaterapijska masaža područja abdomena, uz primenu esencijalnih ulja, dovodi do smanjenja menstrualnih bolova. Ulje za masažu se dobija tako što se četiri kapi izabranog eteričnog ulja (ulje kamilice, lavande ili jasmina) pomešati sa 10 ml bademovog ili dečijeg ulja. Pored abdominalne, izuzetno je korisna i relaks masaža celog tela, jer se njome ublažava stres i opuštaju svi mišići, što povoljno utiče na ublažavanje menstrualnih grčeva. Potvrđen je pozitivan efekat masaže na ublažavanje bolova kako kod primarne, tako i kod sekundarne dismenoreje (npr. one izazvane endometriozom).
Primena lekovitog bilja kod bolnih menstruacija
U prirodi postoji veliki broj biljaka koje mogu pomoći kod menstrualnih tegoba, a među njima se posebno ističu: virak, malina, hajdučka trava, vranilovka, kantarion, rusomača, matičnjak… Najčešće se primenjuju u obliku čajnih mešavina koje sadrže dve ili tri biljne droge, ali se mogu uzimati i pojedinačno, na primer čaj od virka, čaj od lista maline… Aktivni sastojci ovih biljaka utiču na smirivanje kontrakcija i opuštaju zgrčene mišiće materice.
U ublažavanju menstrualnih bolova od pomoći mogu biti i:
- grejanje donjeg stomaka, npr. stavljanjem termofora ili jednostavno ušuškavanjem u toplo ćebe,
- tople kupke za noge,
- praktikovanje joge,
- homeopatija,
- suplementacija magnezijuma.
Tekst objavljen: 04.03.2013.
Update Pharma Medica tim: 08.01.2021.
