napisala: Mr sc. med. Tatjana Jovanović, ginekolog
O Bartolinijevoj žlezdi i problemima koje ona pravi malo se govori. Predominantno muči žene generativnog doba. Neprijatan bol, otok koji iz dana u dan postaje sve veći, najčešće su prvi simptomi bolesti.
To je mala parna žlezda ne veća od lešnika, smeštena u predvorju vagine odnosno mišićnoj ploči na dnu karlice. Izvodni kanali dužine su oko 2 do 2,5 cm, otvaraju se na ulazu u vaginu, na bazi malih usana. Njihova osnovna uloga je da izlučuju sekret pre i tokom seksualnog odnosa. Žlezde počinju sa izlučivanjem sekreta tokom polnog nadražaja, okolne strukture se vlaže i olakšava seksualni odnos.
Kod oko 2% žena jednom u toku života dođe do začepljenja izvodnog kanala ove žlezde što dalje vodi do nemogućnosti oticanja sekreta. Izvodni kanal zbog zadržavanja sekreta se širi, moguće je da dalje dođe do naseljavanja bakterija i nastanka apscesa. Apsces je ograničena, učaurena upala. Bez obzira da li je reč o cisti ili apscesu važno je znati da je proširenje na nivou izvodnog kanala a ne same žlezde. Bartolinijeva žlezda je smeštena dublje u tkivu. Apsces se razvija tri puta češće od ciste.
Ovo začepljenje može nastati kao posledica upale, povrede, infekcije. Najčešće je problem u jednom kanaliću, mada može se desiti da i oba budu zatvorena.
Ranije se verovalo da bakterija Neisseria koja je inače uzročnik gonoreje, najčešći uzročnik bolesti Bartolinijeve žlezde. Danas je potpuno jasno se najčešće radi o polimikrobnoj infekciji.
Bol i otok su prvi simptomi bolesti. Bol se pogoršava prilikom sedenja i hodanja kao i pri snošaju. Otok je u donjoj trećini velike usne. Ako je prisutan samo otok, bez crvenila kože i sluzokože najverovatnije se radi o cisti. Ukoliko je cista mala i ne daje nikakve simptome, ne zahteva lečenje. Međutim dešava se da cista jako naraste i dostigne veličinu jajeta, tada je intervencija neophodna.
Nastajanje fluktuacije uz povišenu temperaturu i regionalnu limfadenopatiju potvrđuju apsces. Neophodno je u tom slučaju hirurško lečenje i antibiotska terapija.
Kako će se bolest lečiti zavisi od simptoma. Ukoliko se radi o maloj cisti i žena ne oseća nikakve tegobe, terapija nije potrebna. Mogu se eventualno koristiti oblozi od kamilice. Ukoliko su ciste i apscesi veći, a ne puknu spontano, zahtevaju drenažu.
Incizija (otvaranje žlezde radi evakuacije sadržaja) i drenaža su relativno brzi postupci koji se sprovode u lokalnoj ili u bolnicama, opštoj anesteziji. Apsces ili cista se vertikalnim rezom zarežu, 1,5 do 3 cm, što bliže sluzokoži na ulazu u vaginu. Postavlja se dren kojim se omogućava isticanje „zarobljenog sekreta“. Ovim postupkom skoro da se bol momentalno uklanja. Sam postupak nije optimalan odnosno u 5-15% slučajeva bolest se ponovo vrati.
Marsupijalizacija je postupak koji se nadovezuje, kada je to potrebno na inciziju i drenažu. Šupljina odnosno cista ili apsces se ispiraju fiziološkom rastvorom ili nekim drugim rastvorm u cilju čišćenja a onda se ivica rane šije sa zidom ciste, što znači da je prirodni otvor žlezde sada trajno (kada prođe zapaljenje) proširen odnosno žlezda se prazni u kontinuitetu. Ali, to i dalje ne isključuje da ne može doći do novog zapaljenja. Marsupijalizacija nije trajno rešenje. Posle ovog postupka recidiv se dešava u 5 do 15% slučajeva. Takođe, mogući su podlivi, infekcije i bolni odnosi.
Ekscizija je veći operativni zahvat koji se ne može obaviti u ambulanti već zahteva bolničke uslove. Postupak podrazumeva uklanjanje same žlezde. Nakon ovog zahvata dominira osećaj suvoće sa posledicama koje nosi, pa se postupak retko praktikuje i to obično kod žena u postmenopauzi.
Bolest Bartolinijeve žlezde može da bude povezana i sa polnim navikama. Rasprostranjenost polnih bolesti nesumnjivo će dovesti i do većih učestalosti bolesti Bartolinijeve žlezde. Zato uz adekvatnu ličnu higijenu prevencija polno prenosivih bolesti je značajan element u sprečavanju bolesti Bartolinijeve žlezde.
