Upala Bartolinijeve Žlezda: Simptomi, Lečenje, Prevencija

Bartolinijeva žlezda, često zvana i Bartholinova žlezda, može postati žarište problema kada dođe do njene infekcije ili drugih komplikacija. Zapaljenje Bartolinijeve žlezde, poznato i kao Bartolinijski apsces, može izazvati bol, oticanje i nelagodnost kod žena. U ovom članku, istražićemo uzroke, simptome, dijagnozu i lečenje ovog stanja, pružajući informacije koje pomažu ženama da bolje razumeju i upravljaju zapaljenjem Bartolinijeve žlezde kako bi očuvale svoje reproduktivno zdravlje.Saznajte više o ovom čestom, ali često nepoznatom medicinskom stanju i kako se nositi s njim kako biste se osjećali udobnije i zdravije.
Sadržaj teksta

Zapaljenje Bartolinijeve žlezde nastaje uzled blokade izvodnog kanalića žlezde. Bartolinijeva žlezda je parna žlezda i nalazi se sa obe strane vaginalnog otvora kod žena, deo je reproduktivnog sistema žene. Bartolinijeva žlezda nije prisutna kod muškaraca.

O Bartolinijevoj žlezdi i problemima koje ona pravi malo se govori. Predominantno muči žene generativnog doba. Neprijatan bol, otok koji iz dana u dan postaje sve veći, najčešće su prvi simptomi zapaljenja Bartolinijeve žlezde.

Gde se nalazi Bartolinijeva žlezda? Koja je uloga Bartolinijeve žlezde?

To je mala parna žlezda ne veća od lešnika, smeštena u predvorju vagine odnosno mišićnoj ploči na dnu karlice. Izvodni kanali dužine su oko 2 do 2,5 cm, otvaraju se na ulazu u vaginu, na bazi malih usana. Njihova osnovna uloga je da izlučuju sekret pre i tokom seksualnog odnosa. Žlezde počinju sa izlučivanjem sekreta tokom polnog nadražaja, okolne strukture se vlaže i olakšava seksualni odnos.

Zašto nastaje zapaljenje tj upala Bartolinijeve žlezde?

Kod oko 2% žena jednom u toku života dođe do začepljenja izvodnog kanala ove žlezde što dalje vodi do nemogućnosti oticanja sekreta. Izvodni kanal zbog zadržavanja sekreta se širi, moguće je da dalje dođe do naseljavanja bakterija i nastanka apscesa bartolinijeve žlezde.

Po čemu se razlikuju cista i apces Bartolinieve žlezde?

Bartolinijeva cista obično benigna i nastaje zbog blokade izvodnog kanala žlezde, dok je Bartolinijski apsces rezultat infekcije te ciste bakterijama, što dovodi do upale i stvaranja gnojnog apscesa. Apsces je ograničena, učaurena upala.

Apsces Bartolinijeve žlezde obično bolniji i zahteva tretman kako bi se infekcija kontrolisala (inciziju tj čišćenje i primenu antibiotika). Cista se često ne inficira i može biti bez simptoma. Cista Bartolinijeve žlezde se ne „dira“ osim ako ne postane dovoljno velika da pritisne na okolno tkivo i uzrokuje nelagodnost.

Apsces se razvija tri puta češće od ciste.

Bez obzira da li je reč o cisti ili apscesu Bartolinijeve žlezde važno je znati da se proširenje nalazi na nivou izvodnog kanala a ne same žlezde. Bartolinijeva žlezda je smeštena dublje u tkivu.

Zašto dolazi do blokade tj. zapušenja izvodnog kanala Bartolinijeve žlezde?

Ovo začepljenje može nastati kao posledica upale, povrede, infekcije. Najčešće je problem u jednom kanaliću, mada može se desiti da i oba budu zatvorena.

Mogući uzroci blokade kanala Bartolinijeve žlezde

  1. Nakupljanje sluzi ili tečnosti: Kanal Bartolinijeve žlezde normalno proizvodi sekreciju koja podmazuje vaginalni otvor. Ako se ta sekrecija ili sluz zadrže unutar kanala umesto da izađu, može doći do nakupljanja i stvaranja ciste.
  2. Infekcija: Infekcija kanala Bartolinijeve žlezde bakterijama može uzrokovati zapaljenje i oticanje, što može dovesti do blokade kanala. Ranije se verovalo da bakterija Neisseria koja je inače uzročnik gonoreje, najčešći uzročnik bolesti Bartolinijeve žlezde. Danas je potpuno jasno se najčešće radi o polimikrobnoj infekciji.
  3. Trauma ili povreda: Fizička povreda ili trauma u vaginalnom području može uzrokovati oštećenje kanala Bartolinijeve žlezde i dovesti do blokade.
  4. Hormonalne promene: Hormonalne promene u organizmu, poput promena u nivou estrogena, mogu uticati na funkciju Bartolinijeve žlezde i povećati rizik od blokade.
  5. Drugi faktori: Ponekad se blokada kanala Bartolinijeve žlezde može javiti bez jasnog uzroka ili zbog drugih faktora koji utiču na funkciju žlezde.

Kako posumnjati da je Bartolinijeva žlezda pod upalom? Koji su simptomi?

Prvi simptomi upale Bartolinijeve žlezde su bol i otok. Bol se pogoršava prilikom sedenja i hodanja kao i pri seksualnom odnosu. Otok je u donjoj trećini velike usne. Ako je prisutan samo otok, bez crvenila kože i sluzokože najverovatnije se radi o cisti. Ukoliko je cista mala i ne daje nikakve simptome, ne zahteva lečenje. Međutim dešava se da cista jako naraste i dostigne veličinu jajeta, tada je intervencija neophodna.

Nastajanje otoka uz povišenu temperaturu i regionalnu limfadenopatiju potvrđuju apsces. Neophodno je u tom slučaju hirurško lečenje i antibiotska terapija.
Kako će se bolest lečiti zavisi od simptoma.

Ukoliko se radi o maloj cisti i žena ne oseća nikakve tegobe, terapija nije potrebna. Mogu se eventualno koristiti oblozi od kamilice. Ukoliko su ciste i apscesi veći, a ne puknu spontano, zahtevaju drenažu.

Kako se tretira apces Bartolinijeve žlezde?

Prvi i osnovno pravilo – bez obzira da li se radi o apcesu ili cisti ne dirajte, ne bušite iglicom, ne pokušavajte da istisnete sadržaj. Potražite pomoć ginekologa.

Incizija Bartolinijeve žlezde

Incizija Bartolinijeve žlezde (otvaranje žlezde radi evakuacije sadržaja) i drenaža su relativno brzi postupci koji se sprovode u lokalnoj anesteziji. Apsces ili cista se vertikalnim rezom zarežu, 1,5 do 3 cm, što bliže sluzokoži na ulazu u vaginu. Postavlja se dren kojim se omogućava isticanje „zarobljenog sekreta“. Ovim postupkom skoro da se bol momentalno uklanja. Sam postupak nije optimalan odnosno u 5-15% slučajeva bolest se ponovo vrati.

Marsupijalizacija Bartolinjeve ciste i/ili apcesa

Marsupijalizacija je postupak koji se nadovezuje, kada je to potrebno na inciziju i drenažu. Šupljina odnosno cista ili apsces se ispiraju fiziološkom rastvorom ili nekim drugim rastvorm u cilju čišćenja a onda se ivica rane šije sa zidom ciste, što znači da je prirodni otvor žlezde sada trajno (kada prođe zapaljenje) proširen odnosno žlezda se prazni u kontinuitetu.

Ali, to i dalje ne isključuje da ne može doći do novog zapaljenja. Marsupijalizacija nije trajno rešenje. Posle ovog postupka recidiv se dešava u 5 do 15% slučajeva. Takođe, mogući su podlivi, infekcije i bolni odnosi.

Ekscizija Bartolinijeve žlezde

Ekscizija Bartolinijeve žlezde je veći operativni zahvat koji se ne može obaviti u ambulanti već zahteva bolničke uslove. Postupak podrazumeva uklanjanje same žlezde. Nakon ovog zahvata dominira osećaj suvoće sa posledicama koje nosi, pa se postupak retko praktikuje i to obično kod žena u postmenopauzi.

Koji antibiotici se najčešće koriste za lečenje upale Bartolinijeve žlezde?

Kada je reč o lečenju zapaljenja Bartolinijeve žlezde, antibiotici se često koriste kako bi se kontrolisala infekcija, posebno ako postoji gnojni apsces (nakupljanje gnoja). Izbor antibiotika zavisi od uzročnika infekcije, koji može varirati.

Često se koriste antibiotici koji pokrivaju širok spektar mikroorganizama, a zatim se može prilagoditi terapija na osnovu rezultata kulture i testova osetljivosti.

Uobičajeni antibiotici koji se koriste za lečenje apcesa Bartolinijeve žlezde:

  1. Cefalosporini: Cefalosporini kao što su ceftriakson ili cefotaksim često se koriste za pokrivanje bakterija koje mogu izazvati infekciju.
  2. Klindamicin: Klindamicin je još jedan antibiotik koji se često koristi za infekcije Bartolinijevih žlezda.
  3. Amoksicilin/sulbaktam: Ova kombinacija antibiotika može biti efikasna protiv određenih uzročnika infekcije.
  4. Metronidazol: Ovaj antibiotik se često dodaje lečenju kako bi se pokrili anaerobni mikroorganizmi, koji mogu doprineti infekciji.

Važno je napomenuti da se antibiotici moraju koristiti prema preporukama lekara, a terapija se može prilagoditi na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja i kulture uzoraka. Pored antibiotika, može biti potrebna i drenaža apscesa kako bi se oslobodio nakupljeni gnoj i ublažila bol i nelagodnost.

Nikada ne treba samostalno uzimati antibiotike bez preporuke i nadzora lekara, jer to može dovesti do otpornosti bakterija na antibiotike i drugih potencijalnih zdravstvenih problema.

Operacija Bartolinijeve žlezde – Kada se Bartolinijeva žlezda uklanja?

Uklanjanje Bartolinijeve žlezde je neophodno samo u retkim i specifičnim situacijama.

  1. Ponavljajući Bartolinijski apscesi: Ako žena ima ponavljajuće apscese i konzervativni tretmani (poput drenaže i antibiotika) ne rešavaju problem ili se infekcija često vraća, lekar može razmotriti uklanjanje žlezde kako bi se sprečilo ponavljanje.
  2. Velika ili bolna cista: Ako cista Bartolinijeve žlezde postane vrlo velika ili izaziva ozbiljnu nelagodnost ili bol, lekar može razmotriti uklanjanje ciste zajedno sa žlezdom.
  3. Tumori ili druge ozbiljne komplikacije: U retkim slučajevima, tumori ili druge ozbiljne komplikacije mogu se razviti u Bartolinijevoj žlezdi. U tim situacijama, uklanjanje žlezde može biti neophodno kako bi se dijagnostikovalo i lečilo maligno stanje ili druge ozbiljne bolesti.

Uklanjanje Bartolinijeve žlezde je invazivan postupak koji se obavlja pod anestezijom, i obično se pribegava tek nakon pažljive procene od strane medicinskog tima. Ova procedura može imati neke posledice, uključujući promene u seksualnom zadovoljstvu i vlažnosti vaginalnog područja, pa se pre donošenja odluke o uklanjanju žlezde obično razgovara s pacijentom o mogućim rizicima i koristima.

Prevencija bolesti Bartolinijeve žlezde

Poremećaji na nivou Bartolinijeve žlezde kao što su ciste i apcesi ne mogu se sa sigurnošću izbeći ali postoje koraci koji se mogu preduzeti kako bi se umanjio rizik od razvoja ovog problema.
  1. Vaginalna higijena: Redovna i pravilna vaginalna higijena može pomoći u održavanju čistoće i smanjenju rizika od infekcija. Međutim, izbegavajte preteranu upotrebu sapuna i drugih hemijskih proizvoda, jer to može poremetiti prirodnu ravnotežu vaginalne flore.
  2. Upotreba kondoma: Korišćenje kondoma tokom seksualnih odnosa može smanjiti rizik od prenošenja seksualno prenosivih infekcija (SPI), koje mogu povećati rizik od zapaljenja Bartolinijeve žlezde.
  3. Pravilna seksualna higijena: Nakon seksualnog odnosa, preporučuje se uriniranje i blaga higijena vaginalnog područja kako bi se smanjio rizik od infekcija.
  4. Izbegavanje povreda: Pazite da se vaginalno područje ne povredi tokom sportskih aktivnosti ili seksualnih odnosa. Povrede mogu povećati rizik od infekcija.
  5. Pravilna hidratacija: Održavanje hidratacije tela i konzumiranje dovoljno tečnosti može pomoći u održavanju normalnog funkcionisanja Bartolinijeve žlezde.
  6. Redovni ginekološki pregledi: Redovni pregledi kod ginekologa mogu pomoći u ranom otkrivanju problema s Bartolinijevom žlezdom i pravovremenom lečenju.

Kako je Bartolinijeva žlezda dobila ime?

Bartolinijeva žlezda je dobila ime po danskim anatomima Casparu Bartholinu starijem (1655–1738) i njegovom sinu Tomasu Bartholinu mlađem (1616–1680).

Tomas Bartholin mlađi je bio poznati danski anatom i lekar, a Caspar Bartholin stariji, njegov otac, takođe je bio poznat u medicinskim krugovima.

Tomas Bartholin mlađi je detaljno proučavao ove žlezde i opisao ih u svojim medicinskim radovima. U čast njihovih doprinosa anatomiji i medicini, ova žlezda je nazvana po njihovom prezimenu i postala je poznata kao Bartolinijeva žlezda.

Published on: Sep 7, 2021 at 16:59
Updatetd on: Oct 9, 2023 at 16:00
NAJNOVIJI TEKSTOVI
Veragene-flyer-566x420
Biofeminn_300x300px
Veracity-flyer-567x420
image002 (1)