Urađene su mnoge studije koje su potvrdile pozitivan uticaj zdrave ishrane na zdravlje čoveka. Adekvatnom ishranom organizmu se obezbeđuju sastojci neophodni za obavljanje fizioloških procesa u organizmu, održanje zdravlja i vitalnosti organizma.
Međutim, osim zdravog načina ishrane, podjedanko je važno da se uneta hrana u organizmu i iskoristi na pravi način. Pravilno varenje hrane je preduslov da hranljivi sastojci postanu raspoloživi i budu iskorišćeni. Hrana se pod uticajem digestivnih enzima razgrađuje do hranljivih sastojaka koji mogu proći kroz barijere ćelija sluzokože tankog creva i putem krvi transportovati do svih ćelija u organizmu.
Tegobe usled poremećaja u lučenju digestivnih enzima
Usled brzog načina življenja i neredovnosti obroka često se javljaju poremećaji u varenju hrane. To ima za posledicu da se hrana nedovoljno razgrađuje, a nerazgrađeni sastojci hrane izazivaju tegobe kao što su osećaj težine i bol u želucu, mučnina, učestali gasovi, grčevi, opstipacija i dr.
Najčešći uzrok otežanog varenja je zapravo poremećaj u lučenju digestivnih enzima – bioloških katalizatora, koji pospešuju razgradnju hrane do manjih molekula, koji se kao takvi mogu neometano resorbovati i iskoristiti u organizmu. Do poremećaja u lučenju enzima može doći usled neadekvatne ishrane ili kao posledica bolesti. Sa godinama se, takođe, aktivnost enzima smanjuje, te u srednjoj dobi i zdrave osobe počinju da osećaju simptome slabijeg varenja hrane.
Digestivni enzimi
Postoji niz digestivnih enzima koji učestvuju u procesu varenja, kao npr.:
Ugljeni hidrati se razlažu pomoću enzima amilaze i oligoi disaharidaza u monosaharide.
Proteini se razlažu u duodenumu pod dejstvom proteolotičkih enzima: tripsina, himotripsina i karboksipeptidaze iz pankreasa i aminopeptidaza iz tankog creva.
Masti iz hrane se emulguju pod dejstvom žučnih kiselina u duodenumu i hidrolizuju delovanjem lipaze do masnih kiselina, monoglicerida i glicerola. Smanjeno lučenje digestivnih enzima često zahteva dodatno unošenje enzima u vidu dijetetskih suplemenata, koji sadrže, kako enzime koji su već prisutni u digestivnom sistemu čoveka, tako i enzime biljnog porekla, koji dodatno pospešuju varenje.
Za lakše varenje
Enzimi koji koji poboljšavaju varenja hrane i pružanja podršku digestivnom sistemu su:
- Amilaza – razgrađuje skrob i glikogen
- Proteaza – razgrađuje proteine
- Glukoamilaza – razgrađuje polisaharide.
- Alfa-galaktozidaza – katalizuje hidrolizu terminalnih, neredukujućih alfa-D-galaktoznih ostataka u alfa-D-galaktozidima, ukjlučujući galaktozne oligosaharide, galaktomanane i galaktolipide
- Laktaza (Beta-galaktozidaza) razgrađuje mlečni šećer laktozu. Pomaže varenje laktoze i kod osoba koje imaju teškoće u varenju ovog šećera.
- Beta-glukanaza – razgrađuje veze u beta-D-glukanima
- Hemicelulaza i celulaza – razgrađuju celulozu u hitin
- Lipaza – pomaže emulgovanju i razgradnji masti
- Bromelain – proteolitički enzim, koji pomaže varenje proteina
- Ksilanaza – katalizuje hidrolizu ksilozidnih veza u ksilanima
- Maltodiastaza i pektinaza – razgrađuju pektin, što pogoduje boljem varenju voća i povrća
- Invertaza (beta-fruktofuranozidaza) – podstiče hidrolizu šećera i tako poboljšava njihovo varenje
- Papain (proteaza) – podstiče hidrolizu proteina, čime poboljšava njihovo varenje.
Enzimi, kao sastojci enzimskih preparata, mogu da budu biljnog ili životinjskog porekla ili se pak dobijaju u procesu fermentacije pomoću mikroorganizama. Najbolje je kada se organizmu obezbedi što kompleksnija smeša enzima jer se time pokriva varenje širokog spektra hranljivih materija.
Dodatno unošenje digestivnih enzima se preporučuje svim osobama koje imaju tegobe usled otežanog varenja, kao i zdravim osobama srednje i starije dobi s obzirom da sa godinama dolazi do njihovog smanjenog lučenja.
