Šta je pseudomembranozni kolitis?
Pseudomembranozni kolitis je zapaljenje debelog creva izazvano bakterijom klostridijom – Clostiridium difficile. Najčešće nastaje nakon korišćenja antibiotika i karakteriše se obilnim stolicama i dehidracijom.
U debelom crevu nalaze se mnogobrojne korisne bakterije koje održavaju biološku ravnotežu i učestvuju u razgradnji hrane. Pseudomembranozni kolitis nastaje kada broj bakterija Clostridium difficile značajno nadraste fiziološku bakterijsku floru. Toksini koje proizvodi klostridija tada porastu do nivoa koji oštećuje kolon.
Zapaljenje debelog creva usled upotrebe antibiotika
Najčešći razlog pseudomembranoznog kolitisa je prethodna antibiotska terapija. Gotovo svi antibiotici mogu uzrokovati kolitis, ali najčešće nastaje nakon upotrebe cefalosporina, fluorohinolona, klindamicina i penicilina.
Simptomi se mogu javiti dan ili dva po početku upotrebe antibiotika, ali i nekoliko nedelja nakon završetka antibiotske terapije.
Osim nakon upotrebe antibiotika kolitis može nastati i nakon hemoterapije koja isto tako narušava balans crevne flore. Takođe i bolesti samog kolona kao Kronova bolest ili ulcerozni kolitis mogu biti razlog razvoja kolitisa.
Činioci koji povećavaju rizik za nastanak pseudomembranoznoig kolitisa su osim uzimanja antibiotika i bolničko lečenje ili boravak u domu za stare, starija životna dob, oslabljen imunološki sistem, hemoterapija, bolesti debelog creva ili hirurški zahvati u toj regiji.
Bolnička infekcija
Pseudomembranozni kolitis je tipična bolnička infekcija, a javlja se i u domovima za stare, kolektivnim smeštajima… Spore klosridije su otporne na mnoga dezinfekcijska sredstva i prenose se preko ruku medicnskog osoblja. Veoma retko se ova vrsta kolitisa javlja kod ljudi koji nisu koristili antibiotike ili bili u kontaktu s medicinskim osobljem zbog nekog drugog zdravstvenog stanja.
Klinička slika kolitisa
Simptomi i znaci uključuju obilne i česte prolivaste stolice koje mogu biti i s primesama krvi, sluzi ili gnoja. Bolesnik ima povišenu temperaturu, mučninu, nagon na povraćanje. Bol u stomaku i grčevi prate prolivaste stolice.
Zbog obilnih stolica javlja se dehidracija. Komplikacije koje mogu nastati čine pseudomembranozni kolitis po život opasnim oboljenjem. Zbog obilnih stolica dolazi do gubitka vode i elektrolita. Poseban oprez je potreban zbog sniženja nivoa kalijuma koje može dovesti do poremećaja srčanog ritma, a zbog gubitka vode dolazi do pada krvnog pritiska i poremećaja u radu bubrega.
Može se razviti oštećenje kolona zbog zapaljenske reakcije. Oštećen kolon više ne vrši svoju funkciju izbacivanja gasova i stolice. U tom slučaju dolazi do pucanja debelog creva i prenosa infekcije u trbušnu šupljinu. Zapaljenje se može vratiti i nekoliko nedelja po njegovom izlečenju.
Postavljanje dijagnoze
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičikh podataka, a najčešće je to prethodna upotreba antibiotika i kliničkog nalaza. Potvrđuje se analizom stolice – koprokulturom. Pozitivni su i parametri zapaljenja u krvnoj slici. Dopunjuje se kolonoskopijom i CT pregledom koji pokazuju tipične znakove zapaljenja, ali i komplikacije kao što su toksični megakolon ili ruputra kolona.
Kako se leči zapaljenje debelog creva uzrokovano Klostridijom?
Prvi korak u lečenju je prekid uzimanja antibiotika ili nekog drugog leka za koji se pretpostavlja da je uzročnik kolitisa. Uključuju se antibiotici koji su delotvorni u lečenju C. difficile. Oni uz dodavanje probiotika omogućavaju oporavak fiziološke crevne flore i ponovno uspostavljenje balansa.
Antibiotici se mogu uzimati na usta ili se daju venski. Neophodna je nadoknada tečnosti i elektrolita kao i prilagođena ishrana. U slučaju toksičnog megakolona ili rupture kolona potrebno je hirurško lečenje.
Ukoliko dolazi do ponovnog javljanja pseudomembranoznog kolitisa koriste se antibiotici i potporna terapija. Da bi se smanjila mogućnost nastanka pseudomembranoznog kolitisa potrebno je racionalno i ciljano davanje antibiotika i stroga higijena ruku. Preporučuje se i uzimanje probiotika kao prevencija.
