Prebiotici i probiotici su podjednako važni za zdravlje ne samo digestivnog trakta već i organizma kao celine. Probiotici su korisni mikroorganizmi koji imaju pozitivno dejsto na zdravlje čoveka dok su prebiotici materije naophodne za rast probiotskih bakterija. Probiotici bez prebiotika ne bi imali mogućnost da obave svoj posao. Kombinacija probiotika i prebiotika su simbiotici.
autor: Prof.dr Nedeljko Radlović,Medicinski fakultet u Beogradu, Univerzitetska dečja klinika, Beograd
Danas se zna da mikro-eko sistem kolona predstavlja bitnu komponentu zdravlja, ne samo za digestivni trakt nego i organizam u celini. On nije sterilan i u njemu ima od 400 do 1000 različitih bakterijskih vrsta, koje, kao i neke saprofitne gljivice i protozoe, predstavljaju normalne činioce eko-sistema kolona.
Kako su otkrivene korisne bakterije u crevima
Dugo je trebalo da se prepozna značaj mikro-eko sistema koji obitava u čovečjem kolonu. Luj Paster je još pre 150 godina rekao da nisu sve bakterije patogene i da je normalno što ih ima u digestivnom sistemu i još na nekoliko mesta u telu. Ali, korak dalje pre više od sto godina otišao je njegov sledbenik Ilja Mečnjikov, tvrdnjom da one, ne samo što nisu štetne, već su i korisne.
Svoju opservaciju je temeljio na načinu ishrane koji je uočio kod ruskih i bugarskih pastira. Oni su koristili fermentisane mlečne proizvode i tako favorizovali korisnu bakterijsku floru u korenu, koja je potiskivala putrificirajuću (onu što podstiče truljenje). Na taj način štitili su se od intoksikacije.
Tadašnja naučna javnost nije bila naročito zainteresovana za njegova zapažanja, ali su ona reinkranirana 80-tih godina prošlog veka.
Danas se zna da mikro-eko sistem kolona predstavlja bitnu komponentu zdravlja, ne samo za digestivni trakt nego i organizam u celini. On nije sterilan i u njemu ima od 400 do 1000 različitih bakterijskih vrsta, koje, kao i neke saprofitne gljivice i protozoe, predstavljaju normalne činioce eko-sistema kolona.
Šta je to simbioza
Život, kao najviši oblik kretanja materije u prirodi, se javio pre četiri biliona godina kao rezultat spontane transformacije i organizacije nežive prirode. Karakterišu ga zajedničko poreklo, izuzetna složenost i trajna neraskidiva povezanost. Mikrobi, bakterije, protozoe, gljivice se nalaze se u našem okruženjue, na nama i u nama.
Taj odnos prema mikrobima naš organizam zasniva na takozvanoj simbiozi (suživotu). U zavisnosti od toga kako se mikrobi ponašaju, ta simbioza može biti zasnovana na saprofitizmu, parazitizmu i mutualizmu (uzajamnoj koristi). Prema nepatogenim činiocima čovek je razvio isti odnos kao i prema sopstvenim strukturama, a prema patogenim odgovarajući odbrambeni sistem.
Današnji čovek se u velikom delu odrekao izvornog života. Malo se kreće, drugačije se hrani, koristi higijenska i dezinfekciona sredstva, konzervanse i različite antimikrobne lekove.
Rezultat svega ovoga je poremećena prirodna simbioza čoveka i korisnih koliformnih bakterija, što je rezultiralo porastom različitih alergijskih, autoimunih, pa i malignih oboljenja. Brojne studije pokazuju da iz godine u godinu raste incidenca tih oboljenja, a dobro je poznato da su ona ređa kod onih koji žive „izvorniji život“ u odnosu na one sa visokim ekonomskim standardom.
Reč je o oboljenjima multifaktoralne prirode u čijoj pojavi, poremećena biološka ravnoteža, neosporno, ima učešće. Iz ovog jasno proizilazi da vraćanje ove ravnoteže predstavlja značajnu komponentu u prevenciji i lečenju tih oboljenja.
Šta su ustvari probiotici i prebiotici?
Probiotici su mikroorganizmi, uglavnom bakterije i neke gljivice, sa pozitivnim dejstvom na zdravlje čoveka, a prebiotici su nesvarljivi oligosaharidi i neki polipeptidi koji favorizuju rast bakterija sa probiotskim svojstvima.
Simbiotici su kombinacija probiotika i prebiotika. Iz ovog imamo još jedno saznanje, ono o namirnicama sa pozitivnim nutritivnim efektima na zdravlje čoveka.
Najkarakterističnija je majčino mleko, koje nije sterilno i ima čitav niz nenutritivnih svojstava, od kojih je jedno prebiotsko jer ima oligosaharide koji predstavljaju podlogu za razvoj korisnih bakterija u kolonu (debelom crevu). Sa tim svojstvima su jogurt, kefir i kiselo mleko, ali i fermentisani nemlečni proizvodi, kao na primer kiseli kupus.
Osnovni probiotici su bakterijski sojevi laktobacilusa, bafidobakterijuma, Streptococcus thermophilus-a, kao i gljivica Saccharomyces boulardii.
Lekovitost ove gljivice je 1923. godine otkrio Anri Bular tokom svog boravka u Indokini. On je uočio da stanovnici Indokine protiv kolere koriste ovu gljivicu, koje nema u kolonu, ali ima važnu ulogu u prevenciji i lečenju ove, kao i drugih crevnih infekcija.
Sve navedene činjenice ukazuju na izuzetnu važnost probiotika, čiji su osnovni efekti antimikrobni, imunomodulirajući, imunostimulirajući, a u dobi odojčeta i malog deteta i imunomaturirajući.
Osnovne idikacije za primenu probiotika i simbiotika su infektivne dijareje, pre svega u terapijskom smislu, kao i u prevenciji i terapiji poremećaja crevne flore uzrokovane primenom antibiotika.
Korisni su i za prevenciju alergija, u tretmanu hroničnih inflamatornih bolesti creva, poremećaju tolerancije laktoze, pomažu eradikaciju Helikobaktera pilori, a od koristi su i u funkcionalnoj opstipaciji, pa i prevenciji karcinoma kolona.
Probiotski preparati se dobro tolerišu i praktično nemaju kontraindikacije. Jedino se ne preporučuju bolesnicima sa imunodeficijencijom, centralnim venskim kateterom i u ekstremno teškom moribundnom patološkom stanju. Ispitivanja nagoveštavaju iznalaženje novih oblika tih preparata, koji će se, poput antibiotika, koristiti za prevenciju i tretman konkretnih oboljenja.
