Povraćanje, je proces izbacivanja želudačnog sadržaja kroz usta u spoljnu sredinu. Sam proces počinje fiziološkim refleksom stiskanja želuca i potiskivanja sadržaja prema jednjaku. Stiskanju želuca prethodi jača ili slabija stimulacija centra smeštenog u produženoj moždini, delu mozga koji prelazi u kičmenu moždinu. Kako je ovaj centar nervima povezan sa drugim organima njegovu stimulaciju mogu uzrokovati bolesti tih organa. Obično se hrana iz želuca izbacuje kroz usta mada u slučaju vrlo jakog nadražaja može se delimično izbaciti i kroz nos. Kada je nadražaj jak, može se desiti da hrana iz usta leti i nekoliko metara u daljinu.
Praćeno je povećanim lučenjem pljuvačke, ubrzanim disanjem, znojenjem, bledilom lica, ubrzanim radom srca itd.
Postoji više od 100 razloga povraćanja ali u većini slučajeva je povezano sa prekomernim unosom hrane koju sistem za varenje ne podnosi. Kada je bazični uzrok povraćanja u želucu, povraćanje se javlja neposredno nakon obroka a ako povraćanje nastupi nekoliko sati nakon obroka kada je hrana već prešla iz želuca u dvanaestopalačno crevo uzrok treba tražiti u zapaljenju žučne kesice, žučnim kamenčićima, bolesti pankreasa itd.
Hrana
Povraćanje samo po sebi nije bolest već simptom odnosno javlja se kao posledica bolesti. Najčešće povezano sa uzimanjem pokvarene i neupotrebljive, loše pripremljene hrane ili hrane koja sadrži otrovne supstance. U ovom slučaju je poželjna reakcija koja ima zaštitnu ulogu. Kod blažih stanja lečenje nije potrebno. Savetuje se nadoknada tečnosti i elektrolita uzimanjem vode, slane biste supe, čaja, rastvora za rehidraciju. Pirinač i dvopek su dobar izbor za iritirani želudac nakon povraćanja. Od pomoći mogu biti i tablete aktivnog uglja koje vezuju toksine i gasove i izbacuju iz organizma.
Stomačni grip
Kod osetljivih i mladih ljudi kao i kod dece česta je prateća pojava različitih bolesti koje su praćene povišenom telesnom temperaturom. Prisutno je kao manifestacija tzv. stomačnog gripa odnosno virusne infekcije od koje nepripremljen organizam pokušava da se odbrani najpre eliminacijom sadržaja iz sistema za varenje. Pored povraćanja stomačni grip je praćen i prolivom (dijarejom). Kod obolele osobe usled jake stimulacije centra za termoregulaciju lako dolazi do prenosa nadražaja i na centar za povraćanje. Povraćanje i dijareja dalje pogoršavaju stanje. U takvim situacijama je važno sniziti povišenu telesnu temperaturu, nadoknaditi izgubljenu tečnost ali ne ispijanjem već uzimanjem tečnosti kašičicu po kašičicu u razmacima od nekoliko minuta. Na ovaj način uspostavlja se normalno funkcionisanje mišića jednjaka i želuca u smanjuje rizik od ponovnog izbacivanja sadržaja iz želuca.
Kinetoze
Ponekad je povraćanje jedan od znakova koji pomaže da se rano posumnja i dijagnostikuje određena bolest. Dobar primer je Menierova bolest (bolest unutrašnjeg uha), ili kinetoze (morska bolest). Zbog neravnomernog kretanja tečnosti u unutrašnjem uhu ove bolesti izazivaju vrtoglavicu i jak nadražaj centra za povraćanje.
Često, jače ili slabije povraćanje mogu prethoditi migreni i nekim drugim vrstama glavobolje.
Ostali uzroci
Zajedno sa mučninama sastavni je deo skoro svake trudnoće ali mogu biti i prateći simptomi bolesti bubrega, jetre, pankreasa, naglog porasta krvnog pritiska. Neki tumori kao i njihovo lečenje takođe mogu izazvati povraćanje. Niz lekova, od citostatika kojima se leče zloćudne bolesti preko anaestetika i opioidnih analgetika do lekova za Parkinsonovu bolest mogu kao neželjeni efekat imati povraćanje. Neki pak mogu da pokrenu alergijsku reakciju organizma čiji je prvi znak upravo povraćanje, dok promene na koži obično nastaju kasnije.
Povraćanje može da podstakne i jak emocionalni stres.
Poseban problem su anoreksija i bulimija kod kojih osoba u početku sama izaziva povraćanje a potom ono postaje spontano i nezaustavljivo sa po život opasnim posledicama.
Lečenje povraćanja
Kako je povraćanje simptom odnosno posledica, lečenjem uzroka i ono se smiruje. Ne postoji univerzalni lek koji će u slučaju povraćanja pomoći već se ordinira na osnovu uzroka.
Od pomoći mogu biti antihistaminici (dimenhidrinat), propuslzivi odnosno lekovi koji utiču na pokretljivost creva (metoklopramid), benzodiazepini, kortikosteroidi itd.
