Eradikciona terapija podrazumeva eliminisanje infekcije izazvane H. pylori. Za otkrivanje infekcije H. pylori koristi se niz invazivnih i neinvazivnih metoda, a nakon dokazanog postojanja potrebno je što pre podvrgnuti se lečenju infekcije.
Svi bolesnici kod kojih je dokazana infekcija H. pylori, moraju biti podvrgnuti lečenju infekcije. Terapija se sastoji od primene 3 leka: jednog antisekretornog (sprečava lučenje HCL-a) i dva antibiotika.
Od antisekretornih lekova najčešće se koriste inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol, esomeprazol) i to dva puta dnevno. Zahvaljujući smanjenju kiselosti, H. pylori se nalazi u mnogo nepovoljnijoj sredini u odnosu na onu na koju je navikao pa je osetljiviji na dejstvo antibiotika.
Od antibiotika prednost se daje kombinaciji klaritromicina sa amoksicilinom ili metronidazolom (ako je pacijent alergičan na penicilin). Pri izboru lekova koji se koriste za eradikacionu terapiju potrebno je uzeti u obzir lokalnu rezistenciju na antibiotike, potencijalna neželjena dejstva, kontraindikacije i individualne karakteristike pacijenta. Ukoliko i posle 4-6 nedelja simptomi još uvek postoje neophodno je proveriti postojanje H. pylori.
Kontrolni pregledi u vremenu kraćem od 4 nedelje od terapije se ne preporučuju jer testovi mogu pokazati lažne rezultate koji potiču od supresije bakterije, a ne eliminisanja. Ukoliko su rezultati na H. pylori pozitivni primenjuje se druga trojna terapija a u nekim slučajevima i četvorostruka, sa dva antibiotika, inhibitorom protonske pumpe i bizmutom koji su uspešni čak i u slučajevima kada postoji rezistencija na metronidazol.
Ukoliko se na narednom kontrolnom pregledu (4-6 nedelja od druge linije eradikacione terapije) pacijent žali na postojanje simptoma, neophodno je razmotriti druge uzroke njihovog postojanja. Najčešći razlog neuspeha eradikacione terapije je slaba komplijansa (pacijent se ne pridržava terapije, preskače doze itd..), zbog ispoljenih neželjenih dejstava primenjenih lekova.
Najčešća neželjena dejstva su: dijareja koja se javlja kod 30-50% pacijenata, mučnina, povraćanje, abdominalni bolovi, raš, metalni ukus u ustima čiji uzročnik može da bude metronidazol, kao i crvenilo i povraćanje (ukoliko se primeni istovremeno sa alkoholom). Drugi razlozi neuspešnosti eradikacione terapije uključuju i antibiotsku rezistenciju.
Šta nakon eradikacione terapije?
Poznato je da se nakon uspešne eradikacije H. pylori ulkusi saniraju i bez nastavka uzimanja antisekretornog leka. Međutim, kako ni jedna eradikaciona terapija nije 100% uspešna smatra se da je rizično prekinuti antisekretornu terapiju neposredno nakon prestanka uzimanja antibiotika u svim slučajevima u kojima bi brzi recidiv ulkusa mogao da dovede do komplikacija.Praktično to znači da, antisekretornu terapiju treba nastaviti kod svih želudačnih i komplikovanih duodenalnih ulkusa. Preporučuje se uzimanje leka iz grupe inhibitora protonske pumpe još 3-4 nedelje u slučaju duodenalnih i 4-6 nedelja u slučaju želudačnih ulkusa.
Ulkusi koji su u vezi sa upotrebom NSAIL
Ulkusi kod kojih nije dokazana infekcija H. pylori (posledica uzimanja NSAIL), leče se primenom antisekretornih lekova (inhibitori protonske pumpe ili H2 antagonisti) uz prekid uzimanja nesteroidnih antireumatika.
Antisekretorna terapija potrebno je da traje 4 do 8 nedelja, posle čega se pacijent javlja lekaru na kontrolni pregled.
