Gorušica ili osećaj pečenja i bola u predelu grudi, koji se podiže od stomaka ili donjeg dela grudi ka vratu, je česta tegoba. Statistički podaci ukazuju da gorušicu jednom nedeljno ima svaka peta osoba, a skoro svaka druga osoba jednom mesečno.
Gorušica je najčešći simptom bolesti, koja je prouzrokovana vraćanjem želudačnog sadržaja u završni deo jednjaka, a zove se gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Kod polovine pacijenata gorušica je udružena sa oštećenjem sluzokože završnog dela jednjaka koje može da varira u širokom rasponu od blage upale, preko pojave čira na završnom delu jednjaka i suženja jednjaka, do najteže komplikacije a to je pojava malignog tumora – karcinoma.
KADA SE NAJČEŠĆE POJAVLJUJE?
Najčešće se gorušica pojavljuje posle jela, posebno ukoliko je osoba odmah nakon obroka počela neku intenzivnu fizičku aktivnost ili legla. Takođe, gorušicu može inicirati i uzimanje nekih lekova. Simptomi mogu biti blagi ali i jako izraženi tako da narušavaju svakodnevne aktivnosti i umanjuju kvalitet života.
Razvoju bolesti doprinose: prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost, pušenje, prejedanje, prekomerno konzumiranje alkohola, crne kafe, gaziranih pića, čokolade.
Slabost mišića koji regulišu zatvaranje jednjaka nakon prolaza hrane, otežano pražnjenje jednjaka, klizna hernija, otežano pražnjenje želuca, kao i stanja koja dovode do povišenja pritiska u stomaku (trudnoća, debljina itd.) takođe doprinose nastanaku gorušice.
KAKO POMOĆI?
Ukoliko je gorušica blaga i ne javlja se često, samoinicijativno lečenje je dozvoljeno. Ono podrazumeva promenu načina života i ishrane i upotrebu nekih lekova. Gojaznost je direktan i dokazan faktor rizika za pojavu i potenciranje gorušice pa smanjenje telesne težine pozitivno utiče na smanjenje učestalosti i težine simptoma.
Od lekova, samoinicijativno je prihvatljivo povremeno uzimati antacide (soli aluminijuma i magnezijuma koje neutrališu kiselinu) i H2 blokatore (Ranitidin, Famotidin, Nizatidin…). Od nedavno se u apotekama, za ublažavanje gorušice mogu pronaći i tablete za žvakanje Reduflux, koje sadrže prirodne sastojke. Pogodne su za svakodnevnu upotrebu kao i na putovanjima. Mogu ih koristiti i trudnice i dojilje.
KADA POTRAŽITI POMOĆ LEKARA?
Tegobe blagog intenziteta koje se javljaju dva i više dana u toku nedelje, ili tegobe umerenog ili jakog intenziteta koje su prisutne jedan ili više dana nedeljno signal su da se treba obratiti lekaru.
Ukoliko se gorušica prvi put javila pre pedesete godine života i nije praćena alarmnim simptomima nisu neophodne skupe i neprijatne dijagnostičke procedure. Lečenje, od strane specijaliste opšte medicine može se započeti lekovima, u prvom redu inhibitorima protonske pumpe (Esomeprazol, Pantoprazol, Lansoprazol, Omeprazol…), a pozitivan efekat lekova može potvrditi empirijski postavljenu dijagnozu GERB.
KAKO SPREĆITI KOMPLIKACIJE?
Najbolji način sprečavanja komplikacija je pravilno lečenje gorušice
Na komplikaciju bolesti ukazuju krvarenje, otežano ili bolno gutanje, izražen i dugotrajan bol, gubitak telesne težine, gubitak apetita, dugotrajno povraćanje, anemija. U tom slučaju neophodne su dopunske dijagnostičke procedure i ispitivanja. Znak pogoršanja bolesti i razvoja komplikacija može biti i neočekivano spontano smanjenje učestalosti i težine gorušice, kod pacijenata koji dugo imaju simptome.
Potreba za dopunskom dijagnostikom postoji i kod višegodišnje izražene gorušice i održavanja simptoma uz terpiju lekovima, kao i kod pojave gorušice u toku noći.
NAMIRNICE KOJE TREBA IZBEGAVATI:
-
Od testa i pekarskih proizvoda: Lisnata testa, pite, burek…
-
Od mleka i mlečnih proizvoda: Kondezovano mleko, jaki sirevi (masni, stari), pavlaka, mlečni dezerti sa pavlakom
-
Povrće: paradajz, izbegavati ono koje izaziva gasove (kupus, karfiol, grašak, paprike…)
-
Voće: kiselo, zeleno, kandirano i suvo voće, pomorandža, limun, ananas, kajsija, grejp, papaja, mango…
-
Meso: masno i začinjeno meso, mesne prerađevine, usoljena riba
-
Piće: kafa, kafa bez kofeina i jaki čajevi, sokovi od citrusa, pića sa ekstraktom guarane, gazirana pića, alkoholna pića
-
Ostali proizvodi: slatkiši na prazan stomak, čokolada, pepermint, kolači, sosovi na bazi žumanca i pavlake.
NAMIRNICE KOJE SE PREPORUČUJU:
-
Od mleka i mlečnih proizvoda: obrano mleko, jogurt sa niskim sadržajem masti, kiselo mleko.
-
Od voća: sveže, veoma zrelo, pasirano, pečeno ili voće iz kompota
-
Povrće: šargarepa, spanać, brokoli, artičoke, asparagus, sve vrste pirinča, sve vrste krompira
-
Meso, riba, jaja: meso sa niskim procentom masti, rovita jaja, šunka od piletine i ćuretine, slabo masna riba…
-
Piće: voda, blagi biljni čajevi (osim onih sa nanom), sokovi koji nisu kiseli, negazirana pića
-
Masnoće: maslinovo ulje, suncokretovo, margarin, buter, majonez sa niskim sadržajem masti
