Neredovni obroci, jaka i začinjena hrana, puno kafe, alkohola i cigareta, upotreba lekova kao i stres stvaraju pogodno tlo za razvoj gastritisa. Posledice mogu biti opasne, pa gastritis treba shvatiti ozbiljno.
Gastritis ili zapaljenje sluznice želuca česta je tegoba savremenog čoveka koji je izložen stresu i ima loše prehrambene navike. Zapaljenje sluznice želuca je u početku površinskog karaktera i ako se ne leči i ne uklone faktori koji ovo stanje uzrokuju, oštećenje može zahvatiti i dublje strukture sluznice i nastaje erozija. U slučaju dalje progresije bolesti odnosno kada su oštećenja dublja od 1mm govorimo o čiru ili ulkusu.
Gastritis može biti akutni (javlja se nakon nekog ekscesnog ponašanja ili situacije (npr. konzumiranje većih količina kafe, začinjene hrane, alkohola, unos nekih lekova ili jak stres) i hronični. Kod akutnog gastritisa obično je oštećen samo površinski sloj sluznice pa tegobe uz dijetetske mere nakon nekoliko dana prestaju.
Dugotrajno izlaganje faktorima rizika, a posebno ako postoji i infekcija Helicobacter pylori, čine da bolest poprimi hroničan tok. Oštećenja sluznice su veća i dublja što može dovesti do razvoja težih bolesti (čir, perniciozna anemija pa čak i karcinom).
Simptomi gastritisa su različiti i nespecifični. Jačina tegoba ne mora uvek da odgovara opsegu nastalih promena pa se nekada tek nakon detaljne dijagnostike, kao što je gastroskopija, utvrdi stvarno stanje. Najčešći simptomi su: bol i pritisak u gornjem delu stomaka, mučnina, povraćanje, štucanje, podrigivanje a u težim slučajevima povraćanje krvi i crna stolica.
Faktori rizika za razvoj gastritisa
Razvoju gastritisa podložnije su osobe koje su izložene stalnom stresu (menadžeri, zdravstveni radnici, novinari, ali i mnoge druge profesije, posebno nezaposleni). Pod povećanim rizikom su i starije osobe, kod kojih dolazi do degeneracije želudačne sluznice.
Pored stresa, loših životnih navika i infekcije Helicobacterpylori, gastritis može biti uzrokovan i uzimanjem lekova prvenstveno nesteroidnih antireumatika.
Ovi lekovi koriste se za ublažavanje bolova i mogu se kupiti bez lekarskog recepta pa je samim tim i mogućnost nekritične upotrebe velika. Isto tako, do oštećenja sluznice želuca mogu dovesti i preparati gvožđa, kortikosteroidi, neki antibiotici, lekovi protiv osteoporoze, neki lekovi koji se koriste za lečenje srčanih bolesti itd.
Gastritis se može pojaviti i kao redovan pratilac nekih bolesti (bolesti jetre, AIDS, Chronova bolest…), ali i kao autoimuni gastritis kada organizam sam stvara antitela koja napadaju sluznicu želuca i oštećuju je.
Lečenje gastritisa
Lečnjenje gastritisa zavisi od faktora koji ga uzrokuju, težine i karaktera tegoba kao i od histološkog nalaza želudačne sluznice.
Glavni princip lečenja je neutralizacija oslobođene želudačne kiseline (primenjuju se antacidi) ili smanjenje stvaranja želudačne kiseline (blokatori H2 receptora i inhibitori protonske pumpe). Ako je dokazan H.pylori, u terapiji se uz ove lekove koriste i antibiotici. Antacidi, odnosno bazni preparati direktno neutrališu kiselinu u želucu, i imaju brz ali kratkotrajan efekat. Ovi lekovi na žalost ne mogu pomoći u trajnom rešenju problema stoga je poseta lekaru najsigurnija.
Da bismo sprečili razvoj bolesti, potrebno je da utičemo na faktore koji je mogu izazvati: eliminisati stresne situacije, redovno se hraniti, sporo jesti i sitno žvakati hranu, izbegavati veće količine kafe i alkohola, kao i ljute hrane, oprezno koristiti antireumatike, kontrolisati prisustvo želudačne bakterije.
Najvažnije je da promenite navike, ali ne samo u ishrani – šetajte, slušajte muziku, odmarajte, bavite se jogom ili nekim hobijem – sve u cilju neutralisanja stresa. Stres je zaista poguban za organizam i pre nego što počnete da koristite lekove, utičite na sopstvene životne navike.
DIJAGNOZA GASTRITISA
Dijagnoza bolesti zasniva se na endoskopiji, rendgenskom snimanju i testiranju na H. pylori. Najbolja metoda je endoskopija odnosno gastroskopija, koja omogućava vizuelni pregled sluznice i ujedno uzimanje uzorka za testiranje na H.pylori i histološko određivanje eventualnih malignih promena. Rentgensko snimanje je za pacijente lagodnija metoda ali zbog svoje nepreciznosti sve se manje primenjuje.
